Народно благостање
« бГмарт 1937) —
(н. пр. Пољској, Румунији, Швајцарској и T. д.) све док нису земље златног блока напустиле златно важење. Тако је крајем прошле године, по први пут после 1930 год., заустављен пад надница у скоро свим државама — изражено у националном новцу.
Оно- што нарочито пада у очи код података о надницама јесте да су у годинама кризе брже падале цене намирницама и осталим радничким потребама него наднице те су зато у 1982 г., најгорој у погледу запослености, радници за мању надницу могли да купе већу количину хране и осталога него н. пр. 1929 г. Али најчешће то није био случај, јер треба имати у виду смањење раднога времена, па према томе и номиналне наднице за одређени период времена. Леп пример пружају С. А. Д. Ипак положај запослених радника у периоду најтеже кризе није осетно погоршнан, али се то не може рећи за огромну већину оних десетина милиона који су остали без посла.
Међутим,. последњих година кретање је неједнако. Оживљење привредне делатности, које је захватило скоро све државе у већој или мањој мери, није нашло одговарајућег одјека на побољшање стандарда живота. У 1935 скок реалне наднице је био највећи у C. A. Д. а забележен је само код неколико држава. Али је индекс био већи од оног номиналне наднице код свих. Ни у прошлој години, упркос порасту номиналне наднице, нису се прилике поправиле, јер је скок цена намирницама који је био већи од оног надница проузроковао поскупљење трошкова живота. Број земаља, код којих се кретање реалних надница може сматрати повољним за раднике, ипак, се проширио у прошлој години. Међу ове, осим С. А. Д., можемо убројити Француску, Енглеску, Шведску, енглеске доминионе. Мале индустријске државе, чија је зависност од светског тржишта пре 1929 г. била велика, као и мале аграрне државе не могу ни у погледу оживљења привредне делатности, ни у погледу подизања стандарда живота и побољшања положаја радника да следе великим др: жавама.
шарана) пне ; Јавност се ових дана бави
једном праксом произвођача шећерне репе, о којој се досад није знало. Они су садили репу без споразума са фабрикама шећера и после је давали фабрикама на прераду. на исти начин како се даје жито на млевење. Док је тај посао добро ишао, о њему се није говорило. Када су, међутим, фабрике одбиле да приме овогодишњу репу, све је устало против њих.
У питању је 5—6000 вагона репе, од којих око 4000 вагона припада Обласном савезу, земљорадничких задруга произвођача шећерне репе у Смедереву, а остатак неорганизованим произвођачима, који су за година слабог приноса могли своју репу продавати фабрикама по бољој цени од уговорних. Репу, која је већ, услед дугог чекања
Неуговорна шећерна репа
и зиме, изгубила знатан део своје вредности, прерадиће др- |
жавна фабрика шећера на Чукарици. Сем тога, Министарство финансија преко дневне штампе упозорило је произвођаче шећерне репе, да се у будуће придржавају прописа Уредбе о регулисању услова производње шећерне репе и да сеју репу само у оном случају, ако се откуп исте обезбеди уговором са било којом фабриком. Министарство наглашује да државне фабрике шећера неће ни у ком случају куповати неуговорну репу, нити ће је прерађивати,
па било и за рачун и одговорност произвођача или њихо: ·
вих задруга.
| НАРОДНО БЛАГО СТАЊЕ
Страна 151
(Ово је једино могуће решење кад се има у виду да је држава имала прво да ликвидира свршени чин, пред којим се нашла ове године, а онда да онемогући слич: не случајеве за (будућност. Остаје, међутим, да се расправи питање захтева једног дела јавности, која је по обелодањењу овог случаја захтевала од државе да присили фабрике шећера (не само државне) да узму у рад неуговорену репу. Ми живимо још увек у систему приватне својине и приватне иницијативе, што значи, да сваки подузетник сноси сам све последице свог метода рада (као што њему припада и цео добитак од посла). Ако би се горњи захтев усвојио, привредни живот био би изложен низу поремећаја који му одузимају стабилност односа неопходну за привредни рад. Приватна иницијатива заснива се на суверености предузимачеве калкулације. Пре дузимач ствара план своје калкулације на основу предвиђања у погледу цена, земаљске потребе у дотичном артиклу и осталих фактора. На тим предвиђањима заснива он своју делатност. Фабрике шећера у нашем случају имају свој програм производње, који су израдиле с обзиром на потребу земље у шећеру, расположивим резервама преоста-. лим из прошлих година и постојећим ценама. Ако би им се наметнуло да прераде и количине репе, које нису ушле у њихову калкулацију, оне би радиле на своју властиту штету. Нови шећер не би могле извести, јер су везане Чадберновим планом. Морале би га дакле држати за домаће тржиште, па било да га продају саме било произвођачи.
То не значи да држава нема права да интервенише У свим облицима и сваком домашају у тој привредој грани.
. То гледиште данас не би нико подржавао. Државна интер-
венција на економском пољу данас је баналан аксиом. Али треба добро. разликовати државно дириговање економског живота у ком било обиму од препада на поједине привредне гране. Држава може, ако је то сагласно са интересима целине, да отежава делатност појединих привредних грана. Држава је за приватну иницијативу фактор с којим она мора да рачуна у својој диспозицији и калкулацији. Али: се ти државни акти имају да врше рационално, правовремено и без непосредне штете по приватну иницијативу.
У сасвим другу групу државних аката спада захтев, да држава усред кампање, кад подузетник не може ништа да промени у свом положају, баца у ваздух његову калкулацију и ствара сасвим ново стање. Може јавно мишљење да мрзи фабрике шећера до миле воље, ипак то не може бити легитимација за препад. Фабрике су тако исто мало криве за неразмишљени акт произвођача шећерне репе као и Суља Циганин. Према томе не могу оне сносити ризик ових дивљих произвођача шећерне репе. Нису онипољопривреда. Није сваки човек и свака групица сељака пољопривреда. Може интерес мале групе пољопривредника да буде против интереса пољопривреде. Не може се свакој таквој групици дати право само зато што су пољопривредници и што полажу захтеве према другим привредним гранама, које некима нису симпатичне. То би била врста социјалне диктатуре, какву наша пољопривреда никад не би тражила. То траже само неки тобожњи пријатељи њезини и то само из демагошких разлога.
Izvesna pitanja naše privredne i finansijske politike, koja se godinama povlače, redovno se pojavljuju u vremenu budžetske diskusije. I obično svršava se na tome što se obeća sSkoro donošenje zakona ili uredbe ili, što biva najčešće, davanje državne pomoći. Takav ie slučai i sa imovnim opštinama. Ove organizacije pretstavljaiu zajedničku svojinu šume, koja je poklonjena krajem XIX veka graničarskim pukovima u Hr-
Imovne opštine
|