Народно благостање

Страна 152

vatskoj i Slavoniji kao nagrada za njihovo domobranioštvo. Od tako dobijene šume obrazovane su imovne opštine kao autonomna tela u privrednom i finansijskom pogledu. Zajednička šumia jiskorišćavana je tako, da su iz nje podmirivane potrebe u ogrevnom i građevnom drvetu članova imovnih opština, a od prodaje ostatka drveta pokriveni su гежјокј troškovi održavanja šuma i troškovi pošumljavanja. Ukoliko ije i preko toga nešto preostajalo, služilo je za хадоуоЦепје zajedničkih potreba. Pravo uživanja ovih šuma bilo je prizna-

to samo potomcima graničara, koji su na skupštinama bi-

rali uprave i donosili odluke o upravlianju ovom kolektiynom imovinom.

Tako je bilo sve do 1922 godine. Te godine, međutim, uništena je autonomija ovih tela i njihova uprava podržavljena, a ceo teret ovoga pao je na imovne opštine. Statuirane su nove plate i penzije, koje su znatno povećale troškove izdržavanja imovnih opština. 1999 godine, prilikom donošenia Zakona o banskoj upravi, banovini je роуегеп пад:zor nad upravom i gospodarenjem u imovnim opštinama. Na tai način odgovornost za stanie i napredak imovnih opština uzela je država na sebe. U međuvremenu, međutim, finansilske prilike imovnih opština znatno su se pogoršale pa ie apelovanje na državnu pomoć postajalo sve češće.

Ukidaniem autonomije ovih tela i povišenjem poreske stope, čime su se ujedno povećale i samoupravne dažbine, rashodi imovnih opština su se više no udvostručili. Na drugoj pak, strani prihod, kada je nastupila nepovolina konjunktura

u drvarskoj privredi, počeo ie naglo da opada. Tako je već ·

u 1930 godini poslovanje imovnih opština završeno deficitom od 16 miliona dinara. A od toga vremena stanje se naglo pogoršavalo. 1935 godine prihod je bio 35.3 mil. din., a rashod 53.7. mil. din. te je godina završena deficitom od 18.4 mil. din. Za prošlu godinu nema još računskih podataka, ali se zna da je i ona završena sa milionskim deficitom. Na dan 1 jula 1935 godine devet imovnih opština na teritorili Savske banovina bilo je zaduženo sa 64.3 mil. dinara, od čega je na pojedine poverioce otpadalo: aktivne činovnike i penzionere 13.7 mil. din., državni porez 15.5 mil. din., samoupravne dažbine 12.5, banke i privatnike 22.2 mil. din. Prema sadašniem stanju imovnih opština one ovai dug ne mogu nikada pla-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

titi iz svojih prihoda, jer vrednost godišnje seče drveta u njima iznosi oko 30 mil. din. A od količine isečenog: drveta blizu 80% daje se onima koji imaju stečeno pravo uživanja, a ostatak se prodaje.

Ovakvom stanju ima više uzroka. Glavna Su tri. Jedan od glavnih jeste promena funkcije imovnih opština. Do rata one su eksploatisale svoja prvobitna područja i starale se da imaju najviše privredne i finansijske koristi. Posle rata, međutim, kada je za drvo bila odlična 'konjunktura, one su počele da kupuju nove komplekse šuma, a u svojim šumama sprovodile seču bez obzira na faktički prirast. Godišnji etati su toliko više povećani što je i pravoužitničkih domova, usled stalnog delienja, bivalo sve više. Prestanak konjunkture za drvo zatekao ie imovne opštine sa znatnim dugovima, koje one iz svojih smanjenih prihoda nikako nisu mogle otplaćivati. Drugi uzrok leži u povećanju državnih i samoupravnih dažbina, koje danas u rashodima imovnih opština figurišu sa 35% prema 5% pre rata. Najzad, treći nalazi se u imobilizaciji izvesnih uloga u bankama.

Na taj način ekonomsko i finansiisko stanje imovnih opština postalo ie beznadežno. Njihove šume danas su iscrpene prekomernom sečom. Izvesni stručnjaci misle da bi ih trebalo osloboditi seče bar 30—40 godina! One bi najradiie da ih država preuzme sa svima njihovim obavezama pravoužitnika, drugim rečima da se iz opštih sredstava pokriju celokupni njihovi dosadanji gubitći, koji su dobrim delom nastali težnjom za povećanjem prihoda odnosno prakoračenjem njihovih zadataka. Država je u neku ruku i primila obavezu da ovo pitanje reši. U Finansiiskom zakonu 1934/35 i 19835/36 dato је ovlašćenje Ministru šuma i rudnika da donese Uredbu kojom će propisati. upravne, finansiiske i privredne mere za reorganizaciju i olakšanje stanja imovnih opština. АН, uprkos ovim ovlašćenjima, nije se ništa učinilo. Sada će izgleda ovo ovlašćenje biti ponovljeno. Međutim, pitanje је да li će doći i do njegovog korišćenia, jer to zavisi od milionskih suma, koje država na račun celine treba da upotrebi za saniranie imovnih opština. Prebacivanje štete na državu, nastale zbog rđavog poslovanja velikom imovinom i prekoračenja zadataka, ne bi bilo opravdano ni sa ekonomskog ni sa socijalnog gledišta.

ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Чехословачкој се показују промене структуре у пољопривредној производњи. Прошла година донела Је извесну преоријентацију производње, која се је последњих година привредне кризе развијала под утицајем аутаркијских мера. Ради нерентабилности аграрног извоза Чехословачка је за време последње кризе смањила површине засејане шећерном репом, јечмом, кудељом, овсох и осталим аграрним производима, које је дотада извозила односно прерађивала са знатним извозним вишковима, 2 повећала је културу оних производа које је јевтиније могла да набавља на светским тржиштима. Резултат аутар: кијске политике најбоље се види из чињенице, да је Чехословачка у периоду од 1920—980 године извозила годишње просечно 600.000 тона житарица, а у 1985 и 1986 години повећана је домаћа производња у тој мери, да је било извозног вишка од 700.000 тона. Према Ргасег Ргеззе сада Чехословачка жели, да у што већој мери поврати пређашњи однос у својој аграрној превреди, па је у садањој кампањи смањена површина под озимом пшеницом за 10%. У програму је и даље смањивање производње пше-

нице а повећање засејаних површина индустријским биљем и плодовима.

— Ради унапређења гајења коња, Грчка је унела поред осталих мера и таксу од 100 др. на сваког увезеног коња и магарца. - | ; — Засејана површина у Грчкој повећана је sa 9,191.000 ха у 1985 на 2,259.000 ха у 1986, док је у 1984 износила 1,335.000 а у 1998 години 1,590.000 ха. 71%. засејане површине у 1986 отпада на пшеницу, 4,4% на дуван, 2,5% на памук, и 5,2% на поврће.

— Pri upisu proizvođača duvana za. sadnju u ovoj Боdini prijavljen je mnogo veći broj strukova nego ije odobreno ovogodišniom objavom. Tako је u Primorskoi banovini odobreno 9201,824.000 a prijavlieno 299,951.300; u Zetskoi banovini odobreno 48,000.000 a prijavlieno 76,613.280; VardarзКој 1,063.077.000 prema 1,388.906.000 strukova. Ovoliki odziv sadilaca duvana tumači se u Monopolskoi upravi dO otkupnom cenom duvana u ovoj godini:

— Производња дувана у Турској износи 1935 године 35.772 тоне, према 35.678 у 1934" и 51.111 тона у 1981. Просечан принос по 1 ха износи око 670 кг. Од тог извезено