Народно благостање

Страна 164

пулирано је ограничење броја извозника и то на основу података о обиму њиховог ранијег пословања. У закону, као што смо видели, нема ослонца за ово ограничење. У чл. 5 закона речено је: „Сва предузећа, задруге или лица, која желе да извозе стоку и сточне производе и прерађевине на рачун контингената, утврђених трговинским уговорима са другим државама, регистроваће се у Заводу за унапређивање спољне трговине“. Овим прописом не заводи се никакво ограничење. Уколико је то учињено Правилником прекорачено је овлашћење. Свакако је врло карактеристично, да се ни у Правилнику директно не заводи ограничење (што би се изричито рекло, да ће регистровани моћи да буду само они који су у томе и томе времену извезли одређену количину стоке или сточарских производа), већ се то чини индиректним путем тј. путем пријаве. Исто тако у Правилнику нема ни речи о томе, у коме се случају молилац има одбити од тражења да буде уведен у регистар, као што нема предвиђених ни изузетака када се регистрација ипак може допустити. Индиректно из пријаве произлази да неће моћи да буде регистрован нико ко се није бавио извозом од 1925 године и да нису признати никакви изузетци. Ограничење извозничког пословања односно везивање дозволе за низ услова са циљем одстрањења од посла оних, који овоме наносе штете са национално-економског гледишта, постоји данас у већини земаља. Али су ова ограничења свуда установљена путем закона или уредаба, са детаљним прописима о условима стицања, губљења и непризнавања права. Нигде, ни у једном страном законодавству, не постоји случај да је ограничење спроведено једним обичним административним актом и на посредан начин, као што је случај код нас. Што је нарочито важно, ни једно од страних законодавстава у овој области не монополише право извоза за одређени број, већ омогућује свакоме да га под одређеним условима користи.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 Бр. 1

По нашим прописима, међутим, право извоза имало се признати само онима који су се овим послом бавили од 1925 године. На тај начин, све младе снаге, свакако са више стручније спреме, имале су да буду искључене од извоза. Индивидуални састав извозничког кадра имао је да остане стационаран и, уколико се прописи не би мењали, све мањи, јер би временом старих фирми нестајало. На тај начин, логичка конзеквенца ових прописа. била би концентрисање извоза стоке и сточарских производа у све мањи број руку. Према томе, прописи о ограничењу броја лица и установа које се могу бавити извозом правно су неосновани, а економски убитачни.

За таксе је донет посебни Правилник. Њиме су установљене релативно минималне таксе које служе за покриће расхода организације и контро-

ле извоза стоке. Уколико и ако нешто преостане ·

преко тога, предаје се Фонду за унапређење извоза стоке и сточарских производа чије је оснивање предвиђено у Закону од 1931 године. Поред тога, у овај Фонд улази и приход од преференцијала. Колики је приход Фонда и како се он употребљава не може се знати пошто се извештаји не предају јавности. Зна се само толико да је помоћу тих средстава вођена једнострана политика цена. Наиме, Уред је покривао губитке на чехословачком тржишту, док је на аустријском тржишту мирно гледао на врло велике добитке. Политика покривања губитака на једној и дозвољавања великих добитака на другој страни највише је оштетила интересе произвођача стоке, јер су ови своје свиње вазда продавали по ценама најнеповољније релације.

Из горе изнетог јасно излази да организацију и контролу извоза стоке треба подвргнути најтемељитијој реформи при којој главни мотив треба да буде што шира и боља заштита интереса произвођача.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

шишививеиеттшнитисиЕШЕЕШЕЕШЕШЕШЕШта РО осоФш пје ожуЦепје рпуPad standarda života soci redne delatnosti karakteriše se jalno slabih kod nas u 1996 i znatnim skokom cena, narogodini čito kod nekih sirovina роaouuOGH Nu Wcuunur cause nih ха паогиХапје. Родаke o kretanju cena kod nas vodi i publikuie Narodna banka i časopis »Indeks«, koji je ranije izdavala zagrebačka Radnička komora, a sada urednik g. Artur Benko Grado. Prema Narodnoj banci, prosečni godišnji indeks cena na veliko iznosio je 1936 2. 68,4 (1926=100), veći je od onog u 1985 g. za 2,5 poena. I podaci časopisa »Indeks«, koji se po bazi, metodi i obradi razlikuiu od onih Narodne banke, pokazuiu skok cena na veliko. Indeks cena na veliko, izražen u dinarima, popeo se sa 1060 u julu na 1070 u decembru prošle godine. Neznatno popuštanje cena nastupilo je u decembru.

Došlo je do znatnih promena unutar pojedinih kategorija cena na veliko.

Prema Narodnoj banci prosečni godišnji indeks cena industrijskih proizvoda povećao se za 2 poena na 69,7; mineralnih za 1,3, stočnih za 83,4 i bilinih za 1,5. U toku godine сепе mineralnih proizvoda su imale vrlo male promene, industrijskih sa varirale za nekoliko poena, dok su kod biljnih

i stočnih pomeranja vrlo velika. Indeks bilinih proizvoda је sa 83,0 u januaru pao na 60,4 u septembru i popeo se na 67,9 u decembru, a stočnih porastao sa 53,8 u februaru na 65,4 u novembru. Sve do decembra cene stočnih proizvoda su bile u skoku.

Prema »Indeksu« sirovine i polufabrikati beleže stalni porast u toku godine, i indeks se (1913=100) popeo sa 1141 u martu na 1187 u decembru, a u zlatu sa 80 na 88,1. Kod predmeta ishrane je u prvom polgođu pad, a u drugom do decembra nagli porast. Indeks ie pao sa 1.074 (odn. 75) u januaru na 931 (65,2) ua avgustu i popeo se na 958 (67.1) u novembru. |

Uprkos jačem skoku cena sirovina, makaze cena između industrijskih i poljoprivrednih proizvoda nisu se u prošloi godini otvorile, nego su se čak malo zatvorile. Prosečni indeks cena industrijskih proizvoda, prema Narodnoi banci, se povećao za 9,2 poena, a polioprivrednih za 2,5 poena.

Indeks 920 izvoznih artikala se povećao za 1,2 poena na 64,8 (1926—100), а 20 uvoznih za 1,8 па 71,1; malo jači skok cena uvoznih proizvoda je posledica poskupljenia sirovina. . | i.

Porasle su i cene na malo. Prema podacima »Indeksa«