Народно благостање

18, март 1937,

skok je veći nego kod cena па veliko, naročito je u novembru i decembru osetan skok kod odela, obuće i hrane. Pri porastu cena redovno brže rastu cene na veliko nego one na malo. Međutim, kod nas ie već dve godine suprotno. U 1935 с. konstatovali smo da cene na malo brže rastu nego one na veliko. Tu istu pojavu vidimo i u prošloj godini. Ovai raskorak između cena na malo i veliko delom ie posledica trošarinske politike gradskih opština. Nove činjenice potvIđuju da opštine svoiom finansijskom, a specijalno trošarinskom politikom, prouzrokuju skupoću.

U prošloi godini povećale su se i radničke nadnice, a takođe i prihodi drugih privrednih redova. Povećanje zarada nije odgovaralo porastu iroškova života, koje je izazvano skokom cena i poskuplienjem usluga, te je pogoršan položai potrošača, naročito državnih činovnika u gradovima, čije su prinadležnosti ostale nepromeniene. To potvrđuju i podaci o troškovima života radnika, koje donosi »Indeks«.

Iz ovoga se mogu izvući nekoliko zakliučaka.

Prvo, u poređenju sa ranijim godinama povolina je pojava skok cena i zatvaranje makaza cena.

Drugo, postoji raskorak u cenama izvezenih i uvezenih proizvoda, ali nile tako velik kao ranijih godina, te je naš položai nešto pobolišan.

Treće, brži skok cena na malo i troškova Života nego cena na veliko i zarada imao je nepovoline socijalne posledice, jer ie pao standard života socijalno slabih, iako je ožiVlienie privredne delatnosti bilo znatno.

=== Међународни биро рада издао Како је дејствовала при- је обимну студију Владимира вредна депресија на аграр- – Војтинског „Социјалне послене земље, по примеру дице кризе“. Зна се да поје Бугарске динац осећа кризу по промеa Ear ==" „HaMa CBOTa /LOXOTKOa. Али Војтински се не задржава само на променама дохотка уонште, које бесумње такође могу довести до социјалних поремећаја; главну пажњу обраћа променама у њиховим привредним гранама и појединим земљама с обзиром на њихову привреду. Тога ради он је поделио земље на че тири групе, према њиховој привредној структури: инду“ стријске, индустријске са пољопривредом, аграрне са ин“ дустријом и аграрне. Војтински узима Бугарску као пример и показује дејство кризе на пољопривреду, о чему пре тога говори и теоријски.

(Он употребљава познату статистику коју је израчунао Киранов. По њој се бугарски национални доходак од 1929 до 1932 смањио са 52,6 милијарде лева на 31,3 милијарду; али ако се узме у обзир да је куповна снага лева порасла, произлази стваран назадак од 47,0 Ha 98,2 TI. 30 19%. Назадак је проузрокован смањењем дохотка пољопривреде са 20 на 13,6 милијарди (за 32%) и трговине са 11,6 на 6,1 милијарди лева (за 34%). Две трећине смањења код трговине отпада на трговину пољопривредним производима. Доходак индустрије, саобраћаја и јавних услу: га порастао је, међутим, укупно за око 16%. Пољопривреда, трговина и занат изгубили су укупно 9,65 милијарди лева, тј. за 750 милиона лева више него што износи назадак целог националног дохотка. Међутим, у исто време је пољопривредна производња порасла за око 15%. Њена вредност је у ствари опала са 24,71 милијарде лева на 13,15; али изражена у ценама од 1929 порасла је на 98,33 милијарди. У томе порасту нарочито су учествовали жито, сточна храна и вино. У пољопривреди се, према томе, криза огледа у великом паду цена и смањењу потрошње, а не у смањењу производње и незапослености, као у индустријским земљама, (у Енглеској напр.). Као до-

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 165

каз може послужити смањење потрошње шећера, дувана и алкохола. Оно је наступило скоро искључиво код се љака; оно мало индустријских радника има у кризи да рачуна са много мањим падом надница, дакле са порастом реалне наднице, јер се и цене индустријских производа много мање стропоштавају. Истина, ни у пољопривреди смањење потрошње није тако опасна ствар, поготову не ако је исхрана обезбеђена сопственом производњом; слабљење куповне снаге сељака осетиће највећим делом само индустрија, јер се не врше никакве инвестиције у пољопривреди, а могу га осетити и повериоци, ако сељак o6yстави плаћање својих дугова. Обустава инвестирања имаће после извесног дужег времена свакако последицу да Be се смањити жетвени и бербени принос, а престанак плаћања изазваће мање или више енергичне апеле на владу, одн. на иностране повериоце. Смањење потрошње огледа се, иначе, углавном у развоју спољне трговине. У Бугарској се она по количини повећала, јер је извоз порастао, а увоз је опао. Али по вредности је развој сасвим друкчији: извозне цене су пале за 68%, а увозне само за 41%. Извозни вишак у 1929-33 имао би, у ценама из 1929, вредност од 29,5 милијарди лева, али у ефективном трговинском билансу он износи само 3,4 милијарде: око 26 милијарди упропастиле су маказе. Другим речима, Бугарска је за веће количине пољопривредних производа, добила мање количине индустријске робе. Овакве разлике у развоју цена, које толико ремете досадашњу равнотежу доходака, могу се спречавати само трговинско-политичким мерама, али и то само на тржиштима земаља које увозе. На цене земаља извозница овакве мере не могу имати утицаја. Али у томе повољном положају су већи: ном баш индустријске земље, као Немачка и Француска, а њих Војтински иначе чини виновницима кризе у аграрним земљама. Војтински сматра кризу у аграрним земљама, која није општа и једнообразна као криза у индустријским земљама, као секундарну појаву. Због пада количине прозводње у индустрији појављује се смањење куповне моћи код градског становништва, које живи од индустрије, што се испољава у паду цена аграрних производа, уколико њихова понуда остаје стална као што то најчешће бива. Смањење цена се пооштрило протекционистичким унапређењем прозводње у старим увозничким

земљама.

U broju 44 od 31 oktobra pro-

Pred novim reformama u Šle godine pisali smo O velikim američkoi polioprivredi

reformama američke polioprivrede, koje su se sastojale u osiguranju normalnog prinosa najvažnijih poljoprivrednih proizvoda radi obezbeđenja konstantne kupovne snage farmera. O tome planu već je podnet i predlog Kongresu. U isto vreme, međutim, Kongresu je podneto još nekoliko predloga, kojima se predviđaju korenite reforme u američkoj poljoprivredi. S druge strane, pak, ministar poljoprivrede Valas, posle konferencije poljoprivrednih stručnjaka, nagovestio je dalekosežne mere u oblasti kontrole poljoprivredne proizvodnje. Ove mere, po njihovom obimu i karakteru, nadmašuju sve one koje su izvođene u okviru AAA i koje su prestale odlukama Vrhovnog suda.

Ministar poljioprivrede smatra da je došlo vreme da S. A. D. pristupe izvođenju poljoprivrednog programa na duži rok, koji bi imao za cili održavanje prihoda farmera na sadanjoj visini. Glavni uslov za to jesu visoke cene, koje še mogu obezbediti kontrolom proizvodnje i regulisanjem роnude. Ova politika, prema novom planu, treba da bude kombinovana sa politikom rezervi, koja se mora starati да u