Народно благостање

Страна 166

svako vreme ima ·obezbeđenu:· normalnu :zalihu životnih: na mirnica i poljoprivrednih sirovina: 24: ostvarenje programa na ovoj strani ne vidi nikakve smetnje, jer :država: danasy:osim tri miliona bala DU ne 0 nikalvim dO таНћата. 0 4 - OL OV УН 100985

Kontrola poljoprivredne proizvodnje, po zamisli ууајава, imala bi četiri faze. Prva pretstavlja staranje za "доо ува proizvodnju stočne hrane, koja vraća zemlji neophodnu” materiju — azot. Ža ovo je izrađen grandiozan' plan O pleorijentaciji, koji počiva na davaniu premija poljoprivrednicima, kojima se pokriva jedan deo troškova preorijentacije, :dok drugi, znatno veći, treba da padne та фегеј“ samih 'oljoprivrednika. Čim se na taj način bude“ “postigla” "riormalna proizvodnia, koja dozvoliava- domaću potrebu = daje prirheran izvozni višak, onda se prelazi na Stvaranje posebnog mehanizma za izvlačenje sa tržišta prekomerne ponude. To je ujedno druga faza ovog plana. Država će preuzetu robu i lombardovati na bazi minimalnih cema koje će istovremeno utvrditi. Kako bi pak, ova mera mogla da posluži kao potstrek za povećanje proizvodnje s jedne, a kako s druge strane stvaranje stokova ima granice u finansijskim sred-

. stvima, koja se ne mogu bezgranično povećati, a u tome Dpo-

gledu iskustvo S. A. D. sa Farm Boardom је vrlo rđavo i poučno, to će se u trećoj fazi poljoprivrednog plana država pobrinuti za ograničenje proizvodnje. Kada rezerve, lombardovane državnim. sredstvima, dostignu 10—15% | погтате jednogodišnje potrošnje, onda će vlada pozvati farmere da pristupe dobrovolinom ograničenju zasejane površine, dajući im premije za zemljišta koja budu stavili pod ugar. Ukoliko рак оуај роду пе naiđe na odziv, nastupa četvrta faza plana ti. obligatorno smanjenje proizvodnje.

Ovaj program, kao što se vidi, mogao bi da bude i od znatnog uticaja na svetško tržište poljoprivrednih proizvoda, naročito pšenice, kukuruza i pamuka. Pre svega, stvaranje nacionalne rezerve popunjavalo bi deficit rđavih godina, što bi S. A. D. oslobađalo uvoža. Zatim, što je daleko važnije, S. A. D. se novim programom :ne odriču ni primernog izvoza koji, naprotiv, žele da povrate i održe.

Pored ovog programa ministra poljoprivrede, Ruzvelt je dvema poslanicama tražio od Kongresa donošenje zakona o agrarmnoj reformi na velikoj ravnici američkog Zapada (Great Plains) i o reformi zakupnog sistema. Obe poslanice sadrže iscrpnu i dokumentovanu motivaciju koja baca puno svetlo na američki poljoprivredni problem.

Američka poljoprivreda dostigla je vrlo visoki stupanj kapitalističkog razvitka; za njen najveći deo Važe zakoni kapitalističkog preduzeća, među kojima ie osnovan zakon rentabiliteta. Koliko: su kapitalistički odnosi :duboko prodrli, najbolje se vidi po ogromnom broju zakupaca + stalnim i velikim. promenama u zemljišnoi svojini. Dok su pre 50 godina 20—25% svih farmera bili zakupci,:danas:ta} procenat'iznosi 40%. Za poslednjih deset godina broj. zakupaca: umnožavao se godišnje za 40.000. S druge strane, .pak, „sopstyv-enici zemljišta postali su finansijski јако. zavisni, njihovo, vlasništvo na farmama iznosi prosečno. za Uniju 52%, dok. su Za 48% vlasnici njihovih imanja. hipotekarni „zavodi, banke. i osiguravajuća društva. Prema fome, LVIŠĆ,, od polovine. američkog polioprivrednog stanoyništya ne „raspolaže, više vlastitim posedom. Od ostale polovine, pak, veći deo nije. osiguran na svome posedu; stepen nesigurnosti povećao se. Zajedno sa porastom zaduženja. A ovo 56, međutim, nije nj |Z daleka smanjilo prema padu vrednosti атапја 1 сепа. Ррођоprivrednih proizvoda. 1930 g. hipotekarni „dugovi, па 'polioprivredna imanja u S. A. |D} iznosili Su. 9,241. mil. dolara, a u 1935 oni su pali na 7.770 mil ili „oko 16% Ovakvi pose-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______

Фоупе од лов! :postali „su ·'izvor::socijalnog. nezadovoljstva, koje Ruzvelt nastoji. da: ublaži preduzimanjem. raznih тега 2а. зђаbilizacaju' svojinskih:::ednosa. „Pored: reforme. zakupnog. sistemay. oyome bi~imalo: da: posluži i davanje: specijalnih kredita ža'bočuvanje«- svojine, kao»i- kupovine zemljišta od strane države i!davanje- ovoga: 'u::dugoročni zakup· bezzemljišnim far-

низа. Najzad, predviđa še Фетађгава Spekulacije sa poljoprivrednim 'imanjima od: strane poljoprivrednih krugova. Za sva lića' ižvah „poljoprivrede agrarno zemljište imalo bi po: stati predmet »ćx comercium«: Poslanica-naglašava da se time ne iscrpljuju sve mete neophodno: potrebne za ublaženje dalekosežnih socijalnih posledica današnjih posedovnih odnosa d“S.-A.: 5 koji su:se:za vreme krize još više pogoršali. Dalie mere; “pak; predmet su: . većeg broja stručnjaka i naročitih komisija.

- Slično posedovnim odnosima težak problem pretstavlja i velika ravnica američkog Zapada, koji poslednjih godina sve više strada od suše. Izveštai, koji analizira stanje poljoprivrede u ovim krajevima, polazi od činjenice da suša u ovim krajevima nije imanentna, već posledica kolonizacije od strane belih. Sve većom zamenom pašnjaka oranicom, nastupilo je iscrpljenje zemljišta. Ukoliko se više širila površina pod pšenicom utoliko se zemljište više iscrpliivalo. Ono malo pašnjaka što ih je bilo. preostalo posle 1921, kada su visoke cene uticale na farmere da što više povećaju proizvodnju pšenice, pretvoreno je u oranicu u periodu sadašnje krize, kada je farmer nastojao da niske cene pšenice nadoknadi povećaniem volumena proizvodnje. Otuda danas, od 44.8 miliona akra zasejane površine u ovome kraju, 15 mil. akra ili preko 30% ukupne površine sasvim je nesposobno za prinos. Na ostalim dvema frećinama, pak, prosečni prinos stalno se smanjuje. Osiromašenje zemlje povuklo je za sobom i srozavanje životnog standarda farmera, koji ie, u poređenju sa standardom farmera ostalih delova Unije, znatno ispod proseka. U Ruzveltovoj poslanici, rešenje ovog problema zamišljeno je na sledeći način: Država će otkupiti zemljišta sviju prezaduženih farmera i putem zadruga staviti im ih ponova na raspoloženje. Farmerima, pak, koji imaju nedovolino zemljišta, pošto se u ovom predelu isplate samo Velike ekonomije, biće omogućeno proširenje poseda putem davanja specijalnih kredita ili dodavanjiem državnog zemljišta u zakup. Ako se pri sprovođenju ovog plana ukaže višak stanovništva, ono će biti preseljeno u druge krajeve u kojima država bude dobila nova zemljišta. Što se tiče tehnike obrađivanja zemljišta u ovim sušnim predelima, ona je predmet studija jedne stručne komisije, koja će u najskorije vreme predložiti potrebne mere. Na taj način izvođenje о“ог plana pretstavljaće prvu agrarnu reformu S. A. D, koja ima za cilj da buduću eksploataciju postavi na zadružnu osnovu.

O === Један од специјалитета сада: Оскудица гвожђа почиње ње привредне коњунктуре У да кочи полет KOJE“ свету __ је · велика. оскудица

у свету“ "гвожђа. Потражња је, под ЈУ ИРАНА утицајем "великих „инвестиционих градова“ те“ набружања, "несразмерно више порасла од оне: осталих артикала“ ипренла рекордне бројеве 1929 године: Скоро :у читавој Европи се чују притужбе о недоВОЉНИМ испорукама“и су томе“се мало разликују земље увознице одсоних које гвожђе "саме производе. У Енглеској је дошло у опасност запослење читавог низа индустрија» услед хоскудине 'у гвожђу и то питање је већ било предмет“ озбиљног, расправљања "у парламенту. У ТИведској, Холандији „и Белгији стање: није боље. Произвођачи не, располажу никаквим - резервама. _ Само још Француска олаже извесним залихама. јер њена привреда није још