Народно благостање

3, април 1937.

koliki je napredak učinila nemačka tekstina industrija u pogledu proizvodnie materija iz domaćih sirovina, što ič njen glavni zadatak u okviru četverogodišnjeg plana. U svom govoru g. Gering se je najpovoljnije izrazio O radu tekstilne industrije, koja je za. kratko vreme uspela da poveća proizvodnju tekstila iz. domaćih i veštačkih sirovina, u prvom redu iz veštačke vune, u tolikoj meri, da se danas u Nemačkoj jedna trećina potreba Za sirovinama pokriva · domaćom proizvodnjom. - o

— Engleska industrija mašina, koja ie za vreme krize pretrpila velike gubitke i radila daleko ispod svog Карасteta, danas nije u stanju da pokrije celokupnu tražnju, pa se 'iste uvoze u velikoj meri iz Sjedinienih Država i Nemačke.

— »Bata« namerava da podigne na Javi manju fabriku gumenih cipela sa dnevnom proizvodnjom od 500 pari cipela, a kasnije i veću rabriku kožnih cipela.

— Usled naglog povećanja proizvodnje kaučuka u francuskim kolonijama predviđa se, da će Francuska za pet godina prestati da uvozi isti iz inostranstva. Rekordni uvoz kaučuka u Francusku iznosio je 1930 god. 82.000 tona. Џ 1936 god. proizvdeno je samo u Indokini 40.000, a za 1940 god. predviđa se povećanje proizvodnje па 70.000 tona.

— U Pirejiu osnovano je, saradnjom grčkih industrijalaca i švedskog mašinskog trusta, akcionarsko društvo za proizvodnju mašina, specijalno motora za lađe, polioprivrednih mašina i traktora.

— U vezi sa podizanjem železare u Karabiku, izrađen je u Turskoi plan za izgradnju železnica, koji bi se imao ostvariti do 1950 g.

TRGOVINA

— Izvoz aviona i avionskih motora iz Amerike роуеćag se od 14.99 mil. dolara u 1935 g. na 23.06 u 1986 g., odnosno za 61%. Po zemljama nastupile su velike promene. Veliko povećanje bilo je u Argentinu (od 0.40 mil. u 1935 па 2.96 u 1936), Kinu (od 2.52 na 7.18), Hol. Indiju (od 0.37 na 1.06), dok je u SSSR opao (od 1.02 na 0.27). Jugoslavija је uvezla za 0.64 u 1936 prema 0.01 mil u 1935 god.

— Фрођпа treoyina Turske razvila se poslednjih 20dina tako da je došla u sve veću zavisnost od Nemačke. Udeo Nemačke u turskom izvozu povećao se od 1932 sa 13% na 41%. u 1935, a u uvozu sa 23% na 40%. Koncem 1936 udeo kod izvoza povećao se skoro na 60% i izvoz po vrednosti bio je veći od uvoza. Ovakav razvoj bio je omogućen time što je Nemačka kupovala uz visoke cene, tako da su one počele da skaču i u samoi Turskoj. Ona je postala skupa zemlja, i druge zemlje počele su da napuštaju tursko tržište. Da bi presekla ovu tendenciju ka trgovinskoj izolaciji, i da bi onemogućila da se gomila klirinški saldo, Turska menja

svoju trgovinsku politiku. Obustavljeno | је finansiraпје izvoza u Nemačku, „i „očekuje, se. da! ĆČ izVOZ biti izravnat s uvozom. Obaraju se cene robi da bi se privukle druge zemlje da kupuju, i formiraju se. finansijska sredstva 'da se sprovede ovai novi kurs spoljne trgovine.

- — U poslednje vreme raste ugled Engleske u zemljama jugoistočne Evrope. Razlozi su politički i ekonomski u isti čas, i zato se može očekivati da će taj ugled moći da зе u skorije vreme još poveća. Trgovačke veze Engleske, гроsle odluke o naoružanju, moraju зе pojačati sa zemljama koje izvoze veliku masu važnih sirovina i koje su relativno jevtine. Izvoz Jugoslaviie u Englesku i imperij porastao је u poslednjih pet godina sa 97.700.000 na 290.000.000 dinara, a uvoz sa 9275.5 na 595.6 miliona. Engleska snažno učestvuje u industrijaliziciji Jugoslavije, što se vidi po uvozu tekstilnih mašina. Uvezeno je 1034 g. za 251:000, a 1935 g. za 5.485.000

_ dinara. Isto tako jačaju veze i sa drugim zemljama. Eksport

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 219

Čehoslovačke povećao se za 30% 04 1985-36. U Turskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji ugled Engleske porastao je najviše zahvaljujući naoružanju, jer se očekuje da naoružana Engleska može da bude siguran oslonac za samostalnost malih država. | | ; — Увоз бауксита у Немачку нагло се повећава.

За последње четири године увезено је (У тонама): 1938.

239.061, 1934 326.464, 1985 505.485, 1936 981.62. Вредност овог увоза повећала се је од 6 мил. марака У 1935 на 20 мил. у 1936. Главни лиферант до 1934 год. била је Француска, али како је ова забранила у априлу 1935 извоз бауксита и алуминума, повећао се је осетно увоз из МаБарске (од 53.000 тона у 1988 на 218.000 y 1935 и 328.000 у 1936 и Југославије истих година (39.000, 150.000 и: 218:000), док је из Холандске Индије увезено први путу 1936 години 128.000 тона.

TRGOVINSKA POLITIKA

—- Na sednici Internacionalne trgovačke komore u Parizu, od 22 marta t. g., zaključeno je da se za kongres Komore, koji će se održati u Berlinu od 28 juna do 3 jula t. g., spremi izveštaj o međunarodnom regulisanju tržišta kaučuka, kalaja, gvozdenih cevi, aluminiuma i SirOVOg čelika.

— Prema »Deutscher Handelsdienste Mađarska namerava da ograniči izvoz poluprerađevina, u prvom redu poluprerađenog gvožđa i da dozvoli izvoz samo za devize.

— Prema informacijama »Obzora« vode se pregovori između interesenata iz Zagreba, Italije, Nemačke i Čehoslovačke o osnivanju kompenzacionog: ureda.

— 22 marta podnela je jedna velika deputacija manifest s potpisom 400 uglednih poslovnih ljudi, kojim se apeluje na englesku vladu da vodi politiku mira i slobodne trgovine. Odgovor vlade izazvao je negodovanje, jer je ona pokazala da ne misli popuštati u svojoj trgovinskoj politici, i označila je kao glavni uzrok što svetska trgovina ne može da se oporavi taj, da su druge zemlje ograničile uvoz industrijskih proizvoda, i zavele deviznu kontrolu. Londonski časopis »Economist« ima potpuno pravo kad upozorava vladu da je za svetsku razmenu bilo fatalno to što je Engleska uvela kvote za uvoz bekona, svinjskog mesa, mlečnih proizvoda, krompira itd., i da se nije ni moglo ništa drugo očekivati od drugih zemalja, nego da će i one, izgubivši englesko trŽište, morati da ograniče svoj uvoz industrijskih proizvoda. Iz ovoga stava engleskih industrijalaca prema vladinoi politici vidi se da su oni za režim slobodne trgovine i ne primaju vladino objašnjenje da se ne smeju ukinuti carine, zato što druge zemlje neće to da učine. Time se samo prebacuje odgovornost na druge za ono u čemu sama Vlada greši. Dotle dok ona čvrsto stoji na principu Dileteralnih sporazuma. ne može apelovati na druge da smanje carinsku tarifu.

NOVČARSTVO

— Prof. Kasel objavio je u »Manchester Guardian Commercial« jedan članak u kome iznosi, da će Švedska. biti prisiljena da kurs krune učini nezavisnim od funte, ukoliko Engleska ne pristupi sprečavanju skoka cena. Kasel smatra da se danas u Engleskoj ne uviđa velika opasnost po dalji razvoj konjunkture od stalnog porasta cena i da prema današnjem razvoju prilika može lako doći do prave inflacije.

— Међународна банка за пољопривредни кредит у Базелу, смањила је у 1936 своје обавезе откупом 6%-тних облигација за 1 мил. на 11.8 мил. фр. и 5:/,%-тних за 1.7 мил. на 11.20. Средства су набављена продајом швајцар ских хартија од вредност и немачких, мађарских и југословенских хипотека. Према билансу износи у 1936 укупно стање ефеката 29.02 мил. (1935 31:50), од чега отпада на јулословенски зајам 1.80 мил. (2.25) или 6.2 (7.1)%.