Народно благостање

_Страна 220

JAVNE” FINANSIJE"

2 — U Bugarskoj je od 280.000 molbi za razduženje u iznosu od 9,431. mil. leva dosada rešeno 210.000 u iznosu od 5.546: mil. leva. Olakšanja se sastoje u podeli duga na 2 do 12 godišnjih rata (u iznimnim slučajevima na 15 godišnjih rata), u dvogodišniem odlaganju plaćanja uz 5% Катаје 1 brisanje seliačkih dugova za 40%, zanatlijskih za 30 i trgovačkih za 20%, ako dug: ne iznosi više od 300.000 leva.

— Francuski javni dugovi iznosili su 1 januara 1936 g. 333.143 mil. fr. prema 324.013 mil. 1 januara 1985. pg. Iznos interesne i amortizacione Službe bio ie 1936 =. 16.156 ul. godišnje, a prethodne godine 16.110 mil. fr. Podela dugova bila je u 1936 g. sledeća (u mil. fr.): večni 50.834, dugoTočni 199.103, srednje i kratkoročni 97.390 i leteći 55.885. Prema prethodnoj godini večni su se smanjili za 806 mil. dok sa se dugoročni povećali za 1.978, srednje i kratkoročni za 2.680 i leteći za 5.977 mil. fr.

KRIZA I KONJUNKTURA

.. — Nasuprot tvrđenju g. Bluma da se privredne prilike .

u Francuskoj oporavljaju, urednik ekonomskog dela »Тетрза« FErćdćric Jenny smatra da oporavljenje mije normalno nego-spekulativno. Tačno je da nezaposlenost opada, utovar vagona „je. veći, raste obim spoline trgovine, kao i državni prihodi. Ali nezdravo je to da је uvoz u februaru dvostruko- yeći prema septembru 1936, dok je izvoz veći зато 42%. То је po vrednosti. Po količini izvoz se čak smanjio, a uvoz je veći za 84%. Sudeći po aktivnosti u građevinarstvu privreda je, po mišlienju Јеппу-а, još u jakoj depresiji. To potvrđuje i fakat da je prihod od poreza podbacio prema predviđaniu, a pojačani uvoz koji je nastupio posle devalvacije svedoči da je tražnja spekulativna a ne normalna. U tom što uvoz brže raste nego prihod od poreza Jenny vidi spekulativni karakter oporavliania koje se tako željno iščekuje, i ono će se normalizirati samo ako se razvije potrošnia. Ako to ne nastupi osetiće se vrlo nepovoljno što pasiva trgovinskog bilansa raste, a zlato neće da Se vrati u zemlju. SOCIJALNA POLITIKA = Usled štraika nameštenika u pariskoj veliko DpDro-

davnici Uprave monopola duvana, koji traže povišenje plata та 18% i uvođenje četrdesetčasovne nedelje, nastala je oskudica u cigaretama u Parizu. Ministar finansija intervenisao је u ovom štrajku, jer najveću štetu trpi državna kasa, ali dosad još nije postignut uspeh.

| — Vinograđarskim radnicima na državnom. imanju u Križevcima povećana je nadnica, na njihov zahtev, za 2 na 16:i 18- dinara.

ЗАДРУГАРСТВО

___- == U sastavu Glayne Ddbovli Če zadruge Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga osnovano ije u 1986 g. 145 novih zadruga, najviše u Srbiji i Vojvodini. Sopstvena ·sredstva zadruga iznosila su preko 40 mil. dinara. Promet zadruga izneo je blizu 150 mil. dinara. Glavna nabavljačka zadruga učestvovala je u snabdevanju zadruga sa preko 50%. Ona je u prošloi godini osnovala sopstvene radionice bonbona, ratluka, fabriku sirišta, kolomasti, sapuna i masti za obuću. Glavna nabavljačka zadruga priračunavala je ceni na veliko 7,76% za troškove; postigla je uštedu od 3,7 mil. din. “Čista ušteda iznela je 950.018 din., koia je podeljena u razne fondove.

SAOBRAĆAJ

— Da bi se otklonila konkurencija „koju automobili čine železnicama, stavila je grčka vlada promet na cestama, ако зе: ут! па: да пе, род državnu kontrolu. To se odnosi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

_ _ OBprtš, na promet lični i robni: Saobraćaj “Će Vršiti uprava železnica i Ministarstvo: saobraćaja ili na sopstvenim kolima ili се dati koncesiju privatnim licima na ograničeno vreme. 8 — Vlada je osnovala fond za građenje i uređenje luka i pristaništa na moru, u koji će ulagati prihod od lučkih taksa, od vozatine, koja se ubire od brođova i od zakupa otvorenih skladišta u lukama. Na osnovu ovih prihoda i po ovlašćenju Finansiiskog zakona omogućeno је ministru saobraćaia da zaključi zajam od 100 mil. din, za li 1 Бој ргауке па i РАТЕ -

TURIZAM

— Broi turista u 1936 g. bio je 995.674 prema: 909. 728 u 19935 g.; Фотасћ 729.139: ргета 767.514, za 5% manje, a stranih 266.595: prema 242.214. Broj stranih turista premašio је za 10.555 rekordnu cifru iz 1930 g. Prosečan boravak iznosi 7 i po dana.

RAZNO

— Na redovnom godišnjem zboru Srpskog poljoprivrednog društva dato ie upravi ovlašćenie, da se zaduži za 2,5 mil. din. za podizanie doma u Beogradu, preko od Vaznesevske crkve.

— Pravoslavna crkvena opština u Tetovu razrezala je 5% crkvenog prireza pored patrijaršiiskog i eparhijskog prireza da bi pokrila predviđenu stanarinu sveštenicima, u iZnosu od 30.000 dinara.

· — Na skupštini Saveza ugostitelja Dunavske banovine, koji ima 2974 člana, tražena je novelacija Zakona o radnjama, kojom treba da se prizna ugostitelistvo kao posebna grana narodne privrede.

BIBLIOGRAFIJA

Ernesto Lama, univ. prof. u Rimu, Aristotelovo shvatanje ekonomije, preveo i predgovor napisao Mirko Dobrota, Beograd, 1937, str. 32.

Društvo bančnih zavodov v Dravskoi banovini — Ljubliana. Petnajstletnica 19291—1986. Poročilo za дођо 19301935, str. 25.

IZ POSLOVNOG SVETA Zborovi akcionarskih društava:

3 aprila. — Mlavska štedionica — Petrovac (vanredan).

5 aprila. — „,wUstiprača” a. d. za šumsku industriju i rudarstvo (upis akcije zaključno do 5 aprila 1937 g.).

8 aprila. — Košaračka industrija d. d. Varaždin. (re'dovan). 9 aprila — Jugoslovenski serum zavod d. d. u Zagrebu (redovan). |

10 aprila. — »Kaštel« tvornice hemijsko-farmaceutskih proizvoda d. d. Zagreb (redovan) — Moster пон па i boja d: d. u Zagrebu (redovan). |

il aprila. — Prvo Hrvatsko varaždinsko dioničarsko društvo za električnu rasvjetu (redovan).

12 aprila — Opće dioničarsko društvo za gradnju. i promet građevnim materijalom u Zemunu (redovan). — Banatsko električno d. d. u: Pančevu (redovan). ;

15 aprila. — Ljudevit Marks, tvornica lakova' -diogi-

čarsko društvo, Domžale, sa sedištem u Ljubljani (redovan).

16. aprila. — „Samoborka” d. d. za građevnu industriju u Samoboru (redovan). Ба ПИ 17 аргна. — Fabrika kanapa, WS i |E no пене strije d. d. Odžaci (redovan). у 18 aprila. — Srpska Kreditna banka d. d. u Slav. Brodu (redovan i vanredan). 24 aprila. — »Jugokolor& a. d. za Pirgovinu hemijskim i metalurgijskim proizvodima (redovan). | '