Народно благостање

април 1937.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 211

КАКО ДА | БЈАСНИМО УСПЕХ ФРАНЦУСКОГ

Већ неколико. година : францу ски капиталис

бојкотује. државне облигације, како старих тако и

нових зајмова, и то без обзира на финансијскополитичку припадност владе; на- исти начин опходи се он према влади једнога Лавала и једнога Фландена, који су се одувек сматрали за претстав-

нике капиталиста, као и. према влади радикал- CO-.

цијалиста и народског фронта. Г. Фланден, на пример, као претседник владе израдио је финансиј-

ско-политички програм, који је имао за полазну |

OV да се од француског штедише не може добити ни паре. емисијом дугорочних облигација.

Произвољне су процене износа капитала тезаури-

раних у земљи и побеглих на страни; али неће бити далеко од истине г. Блум са тврђењем да оне износе 100 милијарди франака.

Ово непријатељско држање према државним

облигацијама створило је велико огорчење код политичара свију боја. То огорчење под владом г. Блума заоштрено је до непријатељства. Влада г. _Блума је пропала са двократним покушајем дугорочних зајмова. Прво са тзв. беби-боновима, 1 доцније са зајмом који је имао да поправи неправду према онима који су уписивали ове бонове. То је нарочито допринело великом огорчењу г. Ориола, министра финансија, према француским капиталистима и могло се претпоставити, да ће из њега да се изроди нарочита политика према овим редовима, у толико лакше и што влада и програматски стоји на прилично антикапиталистич“ком гледишту. У толико је-веће било изненађење одлука владе г. Блума да и потрећи пут, у року од 8 месеца, покуша да измами незапослене капитале. Ова је одлука пала после дугог размишљања и дискутовања у недрима министарског. савета. Уверење, да се са зајмом не може да успе, преовлађивало је, па што ипак није постало осноBHILOM одлуке има се објаснити искључиво уверењем већине у влади, да би политика прогањања капиталиста морала добити израза у једном низу рестриктивних и репресивних мера, чији успех има много мање шанса но сам зајам: Француз. је већ благовремено побегао са својим капиталом, тако да не може доћи под удар ни најдраконскијих мера. А такве мере би. изазвале. O ИУ у целом економском животу. пе

Још је веће изненађејве . да. aje onaj aajavi nor |

пуно успео, Од 10,5 милијарди, на_ иницијативу Сената, максимиран зајам ну одбрану“,

па народ-

још дуго неће бити потребне. - с обзиром на темпо наоружања. Можда су највише изненађени 1

Блум и 10 јер се из. њихових. говора. 6 - ном клаузулом.

услед тога. оштре претње. “ Сасвим је природно да је овакав Нагао сећа

уписано је у два маха, за по неко-' лико часова, први пут 5 а други пут 3 милијарде.

франака. Остало је још свега 2,5 милијарде, које та = MODI

O ОДБРАНУ |

_ француских | капиталиста овде онде

рђаво · "објашњен, чињеница која се објашњава

недовољном документацијом од стране коментатора. У' код нас је било таквих погрешних комен“ тара. Тако се у једноме дневноме листу вели да

-је- успех резултат срећног изласка из буџетске кризе, Ма другом месту се вели да је г. Блум успео

да. улије. толики. страх капиталистима, да су мораЛи капитулирати. Последње је нетачно: од почет-

ка парламентарне дискусије г. Блум је престао да прети и нудио руку измирења. А колико је прво

нетачно види се већ и по томе, што је за време кратке дискусије у Народној скупштини г. Блум

"изјавио, да је апсолутно немогуће васпоставити

равнотежу буџета за време привредне депресије, да то нису могли урадити ни његови претходници, па ни он, и да сеона може очекивати само као последица · "наступајућег полета у француској привреди, за шта је навео неколико симптома.

"Колико је успех збунио и саме Французе,

најбоље ће: нам илустровати један диалог између

два виша чиновника Министарства финансија у

· Паризу; који смо нашли у · часопису »Commentaires«:

— Овај успех зајма. је доказ снажног, повратка по-

_верења, рече први чиновник.

= Напротив, одговори други, он је само сведочан-

ство крајњег неповерења.

—_ Како тор Штедиша који толико година бојкотује

_ државну благајну одједном дреши кесу...

__- Зато што му се не плаћа у францима, већ У

_ здравој валути. .

— Свеједно, главно је да је француска државна 0об-

лигација постала прибежиште штедише.

— Да, али зато што се француска држава. обавезала да плаћа у страној валути; капиталиста добија у земљи сигурност за капитал, који је тражио ван земље.

—" Али се ипак постигло што се желело.

| | „- "Због тога што се још бежи из франка. |

— Али то је бекство имало за последицу да је фра-

нак постао очвршћи на свим страним берзама.

= Па пошто људи добијају гарантоване_ фунте и до-

_ларе код куће, немају потребе да их траже на берзи И

у замену нуде франак. 0 Али се обоје слажемо у томе да је бекство из

франка врло згодно искоришћено у корист франка. |

i — Моментано да, али у будућности можда на његОВУ штету, јер наш биланс плаћања може бити оптере-

ћен. износом који се неће моћи да сноси.

"Ама“ плавно је да је државна Слава дошла до

— Данас. "да, али сутра» —- Сад знамо и рецепт. Даћемо нов зајам са злат-

— Да, али се све формуле абају, па може бити и а овом случај.