Народно благостање

Страна 212

- "НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ме Бре

П НИЈЕ ВАЛУТНА КЛАУЗУЛА ГЛАВНИ УЗРОК УСПЕХА ЗАЈМА ,

Каже се да је зајам успео због тога што је био исувише повољан за капиталисте. Каматна сто-

па утврђена је на 4,5% номинално, а емисиони

курс на 98. Ова два услова. по себи не би била ни најмање повољна, пошто на Париској берзи државне 4,5% облигације стоје на 72— 26 тачака ниже, а и ти су зајмови амортизациони као и овај последњи (за 60 година). Оно што је изванредно код овога зајма, то је T.3B. валутна клаузула. Служба зајма, Тј. како исплата купона тако и амортизација, врши се по вољи имаоца у двема валутама, у француским И швајцарским францима. Првобитно су били узети у комбинацију и долар и фунта као сретство "плаћања, али су доцније отклоњени. Али су обадве валуте остале као мерила вредности француског франка. То јест плаћаће се у француским или швајцарским францима, али, на захтев имаоца, по курсу долара или фунте стерлинга на дан плаћања (а не на данрока). У колико би француски франак пао према фунти или долару, у толикој би сразмери ималац добио више у француским францима.

Облигације зајма за народну одбрану доби-

ле су, дакле, валутну клаузулу, коју обично носе

облигације земаља које су сиромашне капиталом и зајме на страни. На самој је облигацији утврђен паритет између француског франка и ових трију валута, тако да се може врло лако да констатује у свако доба, да ли је и у колико наступила депресијација француског франка према тим првобитним паритетима. Валутна клаузула није, уосталом, ништа ново у француским државним зајмовима: два зајма за време рата (1917), један у Енглеској други у Америци, садрже златну клаузулу. А што је најглавније, један чисто унутрашњи зајам, из 1925 године, имао је. валутну клаузулу преко фунте стерлинга.

Каже се, да су долар и фунта као платежно сретство отпали због тога, што су негодовали меродавни фактори у Вашингтону и Лондону. У Вашингтону је то гледиште овако мотивисано: по Џонсоновом закону у Америци се не могу прода-

!Ш ЗАЈАМ ЈЕ УПИСАО

Могло би се говорити и о мери успеха зајма. Нетачне су вести да је зајам преуписан. Појављују се извесне тешкоће при уплати уписаних 06лигација. Има их који су уписали без одговарајуће готовине из: шпекулативних разлога и који су сад приморани да продају. Доказ за то лежи у чињеници да се облигације тргују ван берзе по 96, — односно две: тачке ниже. Али тоне може да утиче. на успех који се састоји у томе, да је уписано и да ће. бити уплаћено свих 8 милијарди Фра“ нака.

Валутна клаузула била је одушевљено поздрављена од Народне скупштине. Неколико говорника је тражило, да се она распростре на све

државне облигације односно на 400 милијарди |

франака номинално! Влада је добила језу од саме сугестије. Али је од стране стручњака указано још

пре уписа зајма на велику опасност која лежи у томе да имаоци старих зајмова појуре са прода-.

јом на берзи, да би створили готовину ради уписа

новога зајма због његове валутне клаузуле. Министар финансија одговорио је да влада не може и- _

вати облигације држава које нису регулисале свој ратни дуг. Према томе те се облигације не могу појавити на американском тржишту, ни за рачун страног капитала који је тамо побегао. А што се тиче употребе долара као платежног сретства, то би могло да ствара периодично извесне факторе монетарне и валутне политике, који (се извлаче испод утицаја американских власти. Није унесена златна клаузула због тога што се сматра да су три валуте, сем француског франка, довољно сретство обезбеђења | против евентуалне депресије последњег. Јер ако би дотле дошло да се све три валуте депресирају, онда ни златна клаузула не би много помогла.

| Остаје, дакле, имаоцу облигације право да израчунава износ новца, у коме се плаћа према једној од трију страних валута и да бира између француског франка, наравно у Француској, и швајцарског франка у иностранству. Последње плаћање може се вршити само преко Банке за меБународне обрачуне у Базелу. Тиме је ималац довољно обезбеђен против депресијације франка и истовремено добија могућност да за капитал, који је положио у француским францима у земљи, добија страну валуту ван земље. Ово последње је баш највеће зло y Француској. И сад је то зло легализирано! Сад је сваком Французу слободно да пошље своје купоне у Базел и, ако уредно регулисава питање пореза, нико му не сме рећи ни да су му црне очи.

Каже се да је ова валутна клаузула главни узрок успеха зајма. Јесте један од узрока, али не главни. Лабилност франка лежи у огромном дефициту буџета који се понавља из године у годину и за чије уклањање нема изгледа ни при великом полету привреде. А код трајног дефицита у државном буџету угрожена је служба државних зајмова у пркос златној клаузули. Јер где ничега нема, ту је и цар изгубио право. То зна врло добро Француз на основу искуства на предратним зајмовима.

УНУТРАШЊИ КАПИТАЛ ~.

мати ништа против тога и чак је прочитао у скупштини писмо Француској банци у коме је позива да покаже крајњу предусретљивост према имаоцима старих облигација у колико буду хтели исте да ломбардују. Ово је врло мудро од стране г. Ориола. Јер све и кад би цео зајам био уписан из ломбарда и продаје облигација старих зајмова, добиле би се нове паре; и даље, губитци ммалаца старих облигацја били би толико велики, да се та појава у маси није могла очекивати. Нечег од тога је било; курсеви су пали, 4,5-тни за 4 пункта, ади не може се говорити о каквој масеној навали 06лигација на берзу или на Француску банку.

При анализирању успеха овога зајма намеће се по себи питање, ко га је углавном уписао. Пре тога потребно је рећи неколико речи о томе, на "чији је одзив рачунала влада г. Блума. О томе има довољно. података. Она је рачунала пре свега, на француски. капитал на страни и друго, на иностра"ни капитал уопште. Неоспорно је да су са гледишта великих финансијских центара у Свету услови овога зајма били исувише повољни, примамљиви