Народно благостање

"3, април 1937. | туризма, могао би да постави питање, зашто се уводи ту: ристички динар у тренутку кад наш туризам достиже кулминацију и следствено, шта би се требало да уради за · туризам кад он буде пао поново у кризу, против чега

- још нико није пронашао лек> Видимо из новина да су меродавни фактори прихватили захтев и одлучили да се стране валуте и девизе плаћају за 5% скупље од берзанског курса — наравно само страним туристима. Да неће ни један човек на кугли земљиној да се реши да дође у Југославију само због тога што ће добити 5% више за своју валуту но до сада, не треба доказивати. Овакав туристички динар је више пријатељски стисак руку него економска мера.

Али је том одлуком омогућено и онима који би » без те одлуке дошли у Југославију да добију 9% више за свој национални новац. На сваких 100 милиона динара страних девиза које доносе странци губитак је 5 милиона динара. Пита се ко ће то да сноси Природно је да сноси онај који буде куповао те валуте и девизе од туриста.

" Муштерија за то неће недостајати. Сви они који "би хтели

да извезу динаре односно противвредност, а за то треба да добију нарочито одобрење — сем увозника робе платиће са рукољубом 5% више. Неки су од њих и до сада плаћали и преко 5% У разним комбинацијама.

Главно да имамо у нашем валутно-политичком ин вентару и туристички динар!

U broju 29 od 18 jula prošle Tri faze državne interven- godine pisali smo o поуот cije na tržištu pšenice žitnom režimu, koji ie u stvari bio „produženje režima iz

шенанинетиикиснммем-----=---=—=- 10958) поште Medđučim, OZ kom same kampanje ovogodišnji režim prošao је kroz više faza, koje su bile uslovlienie promenama na svetskom tržištu pšenice. Prvobitno režim je zamišljen tako da Prizad otkupliuje svaku ponuđenu količinu i isključivo obavlja izvoz. Otkupne cene na početku kampanje bile su utvrđene na 107 do 1926 d. za mtc., prema provenijenciji i saobraćajnoj relaciji. Tako predviđene direktivne cene imale su se povećavati automatski, i to: 10 avgusta za 2.50 din. po mtc., 31 avgusta za 2 din., 90 septembra za 3 din., 31 oktobra za 9.50 din. itd. sve dok osnovna cena ne dostigne 140 dinara (baza šlep Tisa).

Period intervencije na bazi ovih cena bio je vrlo kratak, jer su svetske cene već polovinom septembra porasle iznad maksimalnih intervencionih cena uprkos ubrzanom iskofišćavanju poznijih repora. Usled toga intervencioni režim na tržištu pšenice praklično je prestao. Slobodna trgovina imala je pune ruke posla oko izvoza, iako je Već bila pala odluka da se izvoz pšenice može vršiti samo za devize. Ali, kako je postojala opasnost da sva pšenica bude izVezena u neklirinške zemlje, a kako ije država imala obaveze prema klirinškim državama, fo je početkom oktobra doneta odluka da Prizad može kupovati pšenicu po dnevnim cenama. Ove kupovine imale su se kretati približno u okviru cena ugovorenih sa preferencijalnim zemljama. Dakle, u cene koje је sađa plaćao Prizad, bio je uračunat i izvesan deo ili celi preferencijal — što ie zavisilo od izvozne relacije, pošto preferencijali nisu jednaki u svima zemljama. To je bila druga faza intervencionog režima i u njoi su domaće cene, blagodareći iskorišćavaniu preferencijala, bile stalno i znatno iznad svetskog pariteta. U ovoi fazi, ostatak izvoznog viška taman je odgovarao kontingentima predviđenim u. pojedinim trgovinskim i drugim sporazumima (izuzev čehoslovačkog kontingenta za koli se već u septembru znalo da neće biti iskorišćen). Posle dobiilania potpunog monopola, Prizad se uglavnom prilagodio razvitku cena na slobodnom svetskom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Страна 215 tržištu, s tom razlikom, što nije sledovao dnevne fluktuacije tržišta, već je održavao ravnomernu cenu Za izvesne duže periode. U tome periodu dešavalo se da njegova cena bude za 5, 10 pa i 20 din. iznad svetskog patiteta. Najveća razlika između cena koje ie plaćao Prizad i onih na svetskom tržištu bila je u toku novembra pr. god. dostižući često, i 30 din., ali nikada ne silazeći ispod 20 dinara. Docnije, ta se razlika, usled porasta cena na svetskom tržištu, smanjla“na 5—10 dinara. Na tome se nivou držala зуе dok pre. meseć dana nije počeo dalji nagli skok cena. Držeći. se principa ravnomernog držanja. cene u dužem periodu, Prizad -ovoga puta nije bio u mogućnosti da prati ogromne. fluktuacije na svetskom tržištu, jer bi to značilo da svoje cene menja ne samo svakog dana, već i u toku jednog dana. Usled tako naglih promena na svetskom tržišta. dešavalo se. da, je :Prizadova cena po neki dan bila ispod svetskog pariteta, ali uzeto za jedan duži period, recimo nedelju dana, ona, je ipak. bila stalno iznad. Što je pak, u pojedine dane bivala i ispod OVOga, nije posledica neke naročite politike koja bi išla za tim da cene na domaćem tržištu održi ispod svetskog. pariteta, kao što se sa izvesnih strana primećuje, već tehnike određivania cena. Jer cene ne određuje Prizad sam, Veću spoTazumu sa nadležnim ministrima. A pri tome se uvek nailazi na smetnje prouzrokovane s ijedne strane tendencijom. Za povećanje, a s druge Za održavanje stalnije cene., Prvo ,pretstavlja interes ministarstva polioprivrede, a drugo ministarstva finansija. Da bi se to izbeglo i ustanovio izvesan. princip za određivanje cena u OVOm periodu velikih fluktuacija, Prizad je tražio od nadležnih načelno. rešenje :prema. kome njegove nabavne cene u nedelinom proseku ne bi smele: da budu veće od svetskih cena za iO dinara. Ukoliko. nadležni ovaj predlog budu prihvatili, onda bismo ušli u treću fazu državne intervencije na tržištu pšenice.

um ————— | |] nekoliko navrata g. Miništar soc. politike izjasnio se nepovoljno o stanju radničkog 'OSi< uranja kod nas. On je podvukao da imamo moderno sOcijalno zakonodavstvo, ali je ono rđavo primenjeno i provedeno; da se u radničkim ustanovama zacarila birokratija, da je njezin rad ravan izdajstvu jntereša radničke klase, i izjavio je da će očistiti institucije od onih koji su kroz 18 godina u njima vodili glavnu reč. ) |

Izveštaji sarajevskog Ouzora

Kao što se moglo očekivati, ova izjava morala је роgoditi one kojima je namenjena. I pošto je upravo njihov rad označen pogrešnim, očekivali smo s većim interesovaniem izveštaje okružnih ureda. Ti izveštaji ne daju nam ove godine samo sliku privredne situacije na području pojedinih Ouzora, niti prikaz ukoliko je Ured ispravio svoje DOgreške iz ranijih godina, nego treba da budu stvatan odgovor onih koji su optuženi za SVOJ pogrešan rad. ~

»Narodno Blagostanje« je u više mahova dalo syoiu ocenu rada okružnih ureda i prateći svaki izveštai ono je na pojedinim momentima ukazivalo gde je rad bio pogrešan. Redakcija je svesna da ona nije mogla dati svoju poslednju reč o radu ovih institucija prosto. zato jer joj .manjka..materijal. Izveštai je na koncu konca jednostran. Mi ne znamo kako su zadovolini radom Ureda oni kojima je oh namenien. Tu bi trebalo izvršiti ili anketu među samim Osiguranicima, ili statutarno obavezati upravu da izveštaj podnosi članstvu koje treba. da joi primi izveštaji. i dade ražrešnica-.ili da to odbije. – OU Sarajevski Ouzor izišao je ove godine sa svojim izveštajem prvi i mnogo ranije nego lane, u avgustu, Jako ne