Народно благостање

· Страна 216

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 13

роћипје reči p. Ministra, vidi se da uprava stvarno diskutuje s njim, kad kaže: »Nasuprot kritikama o lošoj primeni našeg socijalnog Zakonodavstva mi tvrdimo da su oni delovi Zakona o osiguranju radnika, koji su na snaži, dobro i potpuno provedeni, a za one delove koji nisu provedeni leži odgovornost ha mnogim kritičarima osiguranja, a ne па џргаvama i samoupravama osiguranja, koje su hiliadu puta tražile potpuhu izmenu celog zakona.«

Priznajući da ima pogrešaka, Ured ih u svom izveštaju naživa nužnim. Mi ćemo ioš jedanput izići sa svojim mišljehjem o radu Okružnih ureda kad nešto konkretnije dožnamo šta se misli učiniti da se usavrši funkcija ovih institucija. Ali smatramo da za pogreške do sada odgovaraju oni koji su ih vodili i oni koji su ih nadzirali. Zato odmah i naglašavamo,da je nedostatak izveštaja u tome što konkretno ne havodi kakve su smetnje činjene, pa da se zakonski propisi koji su na snazi nisu mogli provesti.

Neki neuspesi u radu prošlih godina mogu se Dripisati i posledicama krize. U 1936 g. na području sarajevskog Ouzora privredne prilike su se popravile u vezi s oživljenjem javnih radova, s industrijalizacijom u Zenici i s popuštanjem krize u šumskoj industriji. Prosečni broj osiguranih popeo se u vezi s tim sa 927.554 u 1935 na 30.980 u 1936 godini. To je najveći broj što ga je sarajevski Ouzor ikad imao.

U prikazu izveštaja za 1935 (»N. B.« br. 37/35) istakli smo da se na području Sarajeva naipre zaustavio pad nadnica. U 19836 prosečna nadnica popela se sa 20.61 na 20.80 dinara. Još je karakterističnije kad se uporedi prvo polugodišnte s drugim, jer je porast bio sa 20.59 na 21.04. Ovaj jači porast svakako je u vezi s nizom uspelih štraikova, koje su vodili građevinari i radnici drvne industrije.

Položai radnica ie znatno slabiji nego muških, jer njihova prosečna nadnica iznosi 16.46, a muških radnika 21.78.

Џ 1985 bilo se zaustavilo padanje iz viših nadničnih razređa u niže. U 1936 se nastavilo, tako da se procenat onih koji imaiu do 24 dinara popeo sa 56 na 59.15%.

Вгој zaposlenih porastao je najjače kod građenia železnica, puteva i vodogradnje (1157), u metalno-mašinskoi industriji (871) i šumsko-pilanskoi (314). Druge grane privrede nisu pokazale jaču promenu. Novčani i osiguravajući zavodi i samostalne kancelarije su još u opadaniu (34).

Od ukupnog broja osiguranih, nalazi se na teritoriji samog grada Sarajeva 15.078, dakle skoro polovina članstva, a na ostalih 16 srezova raspodeljena ie druga polovina. Broj članstva se nile povećao samo apsolutno, nego i tempo se ubrzao, jer je u 1934 broji porastao za 7%, u 19935 za 10% i u 1936 za 12% prema prethodnoj godini.

Ali ako je ovo povolina pojava, koja svedoči da se privredne prilike oporavliaju, nepovoljno је što je fluktuacija članstva vrlo velika. i

U toku 1936 primlieno ie svega 150.576 prijava i 144.083 odjave, ili prosečno u jednom mesecu 12.548 prijava i 12.007 odjava, što znači da je svaki radnik u mesecu promenio mesto više nego 2 puta. Ova fluktuacila pokazuje kakva je privredna struktura sarajevskog područja. U prvom redu, broj osiguranih spram ukupnog broja stanovništva je malen, ižnosi fek 2%. A i oni koji su zaposleni nisu industrilski radnici, nego većinom takvi koji par dana rade da dođu do ižvesnog novčanog minimuma, i odmah zatim napuštaju posao. To nije u pravom smislu ni sezonski radnik, što svedoči da se čitava privreda nalazi tek u prvom stadiju razvitka i da radnička klasa nije još ni izdaleka formirana u zapadno eVropskom smislu. .

Prihodi Ureda jzmosili 5: 13,773.235.75 dinara, ха

1,342,664..81 veći nego u 1985 godini. Rashodi su bili

13,784.712.40 dinara, fako da 6 pokazuje manjak od

11.476.74 dinara, Moji će se izgubiti kad Suzor uplati Буоји |

bonifikaciiu za osiguranje u nesreći, u iznošu od 250.000 dinara. — - |

Јако šu se privredne prilike popravile, Ured hije naplatio: čitav propis za 1936, koji je iznosio 19,360.321.49 dinara. Maniak je 482.602.88 dinata, od čega na banovinu i opštine otpada 451.521.65 dinara. Radi toga se povećao žaostatak duga, na 8,329.430.95 dinara. Ured je pokazao veću aktivnost pri naplati propisa za 1936, koji je bio veći za 2,466.846.60 dinara prema 1995 godini. Ali on je trebao da učini nešto da se smanje stari dugovi poslodavaca, pogotovu kad je u to ime povećan kadar osoblja za naplatu.

Upravni troškovi procentualno su pali sa 20.0% па 18.76%, ali apsolutno su porasli ža preko 60.000 dinara.

Вгој lekara ostao je skoro nepromenjen 59 prema 51, ali broi pregleda se silno povećao, od 236.701 na 287.965, od čega na Sarajevo otpada 155.996 i ostale srezove 131.265.

Za 1937 predviđa se građenje zgrade Ureda i u to ime imalo bi se utrošiti 7,000.000 dinara. Naše urede zbilia kao da vode graditelji. Ogromne sume novca od osiguranja 278 slučaj nesreće skrhane su u staklene palate, mesto da su Do principima osiguranja koji važe u svetu, uložene rehHtabilno. U ovoj ljubavi za palate pokazuje se pravo neražumevanje odgovornih lica za vođenje posla. I to je već jedan čitav sistem, jer palata kad se izgradi treba i da se popuni funkcionerima i udoDnim nameštajem, i tako sama režija opredeliuje pravac u kome će se voditi poslovi osiguranja. Ako se ne izmeni sistem radničkog osiguranja, neće ništa vredeti da se stare ličnosti zamene novim. Problem osiguranja nije u ličnostima nego u sistemu organizacije, i dok se on ne izmeni mi ne očekujemo neku promenu na bolje.· Ovo, pitanje smstramo važnim i zato ćemo biti konkrefniji kad vidimo u čemu se sastoje najavljene reforme.

Осврћући се поново (види Нар. Бл. бр. 36-Ш-36 и бр. 3 O. IT.) Ha раднички покрет у С. А. Д. који стоји под водством ЈЉујса, хоћемо најпре да истакнемо у чему је његов значај. У првом реду он је историски, јер с овим покретом америчка радничка класа пролази кроз стадиј свог развитка који је енглеска и немачка радничка класа преживела још у 19 веку.

Још о Љујсовом покрету

Друго, успевајући да повиси наднице и да регулине радно време, ЈЉујсов покрет делује на сам конјуктурни полет. Зато се у оцени услова од којих зависи коњунктура, не сме превидети у којој се фази налази и које су даље перспективе овог покрета.

Снага његова долази отуд што је он захватио крупна предузећа водећих грана индустрије. Успех код мањих предузећа зависи о том да ли ће покрет успети у већим. Генерал Моторс, када је попустио и направио споразум, чекао је још да види како ће се ствар свршити између Љујса и челичног труста.

Пре него што је дошло до штрајка у предузећима

челичног труста овај је попустио: То попуштање, тај спо-

разум на који је пристала она група америчког капитала

која је одувек сматрана најконзервтивнијом и која није. никад допустила ни помисао да јој неко трећи намеће

вољу, то је моменат који у досадашњем развијању ЈЂујсовог покрета има историски значај. Од три стуба америчког капитала, два су (Морган и Дипон) већ спремни да усвоје принцип, да код запославања имају предност орга-

низовани радници, и да место индивидуалних уговора, ·

склапају колективне, Остаје још трећи, (Рокфелер), који је до сада био поштеђен, али каји ће свакако доћи на ред