Народно благостање

_ Страна 234

ošlo po uputstvu Engleske banke u nameri da se spreči pre"етапа špekulacija sa sirovinama, koja se пагосто орага Код 'aSmeričkih i rudarskih "рарта. “Jedan londonski finansijski list javlja, да зе: је: američka: špekulacija prenela na londonsko tržište, јег še па охот lakše” ПИ MI nego u 0 00 5 ! | POST — U pgpodišnjem van O Narodne banke "izjasnio se je guverner Azolini za elastičniju valutnu poli'fiku, napominjući da je sistem fiksiranja deviznih kurseva u žlatau isuviše krut, da bi se mogao podešavati prema strukturalnim promenama načionalne privrede. Mogućnost osciliranja “kursa“između zlatnih tačaka neznatna je, fako da dolazi če"sto: do izvoza žiata, što dovodi do nepredviđenih restrikcija kredita na štetu privrednog života. Intervenisati bi trebalo samo ·'onda, kada mastupi opasnost nenormalnog stanja i ne'popuštahja tendencije hose ili bese na deviznom tržištu. Gu:Verner je'objavio i nOVO regulisanje odnosa između Narodne 'banke i državne kaše, Које donosi i povišenje avansa državi od 450 mil: na jednu milijardu.

— Francuska Narodna banka snizila je otkupnu cenu Zžlatu obzirom na čvrst kurs franka prema funti i dolaru za 393,10 fr. prema martu na 24.285,90 fr. | | Podriniska- zemljoradnička banka u Loznici u svo: me godišnjem izveštaju za 19936 podviači pogrešnost načina kojim su regulisani zemljioradnički dugovi. Saglasno sa već 'yiše puta istaknutim stanovištem »Narodnog Blagostanja«, u izveštaju se kaže da je jedino individualni način regulisanja ovih dugova pravedan. Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova od 26 septembra 1936 donela je zaštitu i onim seljacima, kojima ona niije bila potrebna. Veliki broj dužnika Родппјзке zemljoradničke banke, čije je dugovanje bilo mi'nimalno, postigli su smanjenje za 50%. Vlada je trebala, prema izveštaju, da kod generalne zaštite dužnika uporedi solventnost poverioca i dužnika i prema tome odredi veličinu zaštite. Uredba o likvidaciji zemlj. dugova ovako je onemogućila bankarstvu da prošle godine postigne uspeh u poslovanju iako se u to vreme opšte blagostanje u zemlji znatno popravilo. . 55 а: Jugoslovensko drustvo ribara na svojoj skupštini u Splitu tražile je između oštdlog osnivanje ribarske banke sa 400.000 din. koji su u depozitu kod Državne hipotekarne banke kao: naknada štete: ribarima. Dalie ie traženo donošenje: novoga zakona za pomorsko ribarstvo i ukidanje carina na uvoz fibaršskog materijala.

: Ministar trgovihe i industrije potpisao je Pravilnik o izdavanju “bonova novčanim ustanovama po Uredbi o likvidaciji zemljoradničkih dugova. Bonove će izdati Privilegovana agrarna barka u 14 serija. Oni su plativi kroz 14 gođina: Prvi Tok 'plaćanja je 31 decembra 1937 g., a poslednji 31 decembra 1950 god. Bonovi zastarevaju za tri godine.

— Код Поштанске штедионице улози су у сталном порасту, и то по чековним рачунима са 1:438 мил. крајем јануара преко 1.496 мил. „крајем фебруара на, 1,506 мил. дин. крајем, „марта; y.. штедњи са. 1,005. мил. преко 1.088 мил. на 1,069 мил. Чековни промет је порастао са 6,1 милијарди, колико је износио у јануару и фебруару на 6,7 милијарди, од чега на промет без готовине отпада 3,7 милијарди, 54,74%, према. 3,45. „милијарде, 56,52%, У фебруару. Број чековних рачуна опао је незнатно на 26.355 према 26.383 крајем, фебруара, док је порастао према 26. 312 у јануару.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ,

ДЕ iS Središnji uređ za osiguranje radnika t' Zagrebu odoно је gradu Somboru zajam od 4 mil din. Ovaj će biti upotrebljen za rekonstrukciju gradske električne centrale. ~

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"О Бр.15

: = Potvrđena je odluka Poreske uprave u Novom Sadu,

kojom je. kaznila sa:83.000 din. Građansko električno d. d.

u Novom Sadu zbog taksene i-poreske krivice. —- Ministarstvo. finansija odlučilo ie da same O

“uprave риђауаји рода Ке; Код razrezivanja poreza na rente,

da je dužnik poreskog: obveznika zemljoradnik, a ne kao do sada sam poreski. obveznik. :

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

"= Џ Регтохргади је џ Боки 1936 2. огуогепо 119 поућ

trgovačkih: radnji, a: zatvoreno: 90: — Za vreme prvog ruskog ал Риге лов

plana (1928—1932) povećan je broji radnika za 11.3 mil., a za.

prve. četiri godine drugog petogodišnjeg plana nastupilo je dalie povećanje--od 3 mil. zaposlenih, tako da danas ima oko 26: mil. ovih u fabrikama i drugim preduzećima u Sovjetskoi Rusiji. Ukupan iznos isplaćenih nadnica i namešteničkih plata iznosio. je 1928 god. 8 milijardi rubaljia, 1932 porastao је na 33- miliiarde, a u 1936 na 71 milijardu.

— Prefsednik Ruzvelt iziavio je na jednoj konferenciji štampe da su cene investicionih dobara, naročito čelika ı bakra, isuviše visoke u poređenju sa cenama potrošnih predmeta. Ovakav razvoj pretstavlja opasnost za današniu konjunkturu, o čemu svedoče i primeri iz privrednog razvoja za poslednjih četrdeset godina, budući da je gotovo uvek slična situacija prouzrokovala depresije za 12 do 18 meseci. Ruzvelt je zatim izjavio, da se namerava povući novac Ureda za javne radove iz industrije investicionih dobara a njime kreditirati onu potrošnih predmeta. |

— Prema poslovnim izveštajima oko 940 glavnih industrijskih i trgovačkih preduzeća u S. A. D., iznosi njihova ukupna čista dobit 1.624 mil. dol. u 19936 prema 1.076 mil. u 1935. što pretstavlia povećanje od 51%. Kako je glavnica ovih društava iznosila u prošloi godini 16.017 mil., to je па оуај kapital postignuta renta od 10.1%, a u 1935 od 6.7%. Prema statistici dohotka, koju izdaje Ministarstvo finansija na osnovu proverenih poreskih izjava izneo je prihod sviju fabričkih preduzeća u S. A. D. prosečno godišnje za period od 1917 do. 1934 51.438 mil. dol. Najveći prihod postignut je u 1999 Sa 79.132 mil., a najmanji u 1932 sa 31.977 mil.

— Prihod po glavi u Bugarskoj bio je po podatcima prof. Andersona kod gradskog stanovništva 14.804 leva u 1911 2. 14.605 и 1926 2. 15.549 1929 г., 12.220 1930 г., 9.388 1932 g., 8.777 1933 g. i 8.378 1934 g. Na glavu зеЏаског stanovništva otpada. 6.746 1911. g., 6.799 1996 g., 5.999 1929 g., 5.057 1930 g., 2888 1932 zg, 2.823 1933 ze. i 2.800 1934 g.

AUTARKIJA

— Grčka komisija koja je imala za zadatak da prouči mogućnosti upotrebe domaćeg borovog drveta, umesto uVeZenog kod proizvodnje sanduka za korintsko grožđe, preporučila je: da se težina sanduka smanji na 9 ke. da se propiše obavezna upotreba grčkog borovog drveta od 60—70% 3upotrebljene” sirovine i da se maksimira cena sanduka. Ovim merama mogla bi se postići nezavisnost od inostrane borovine čiji uvoz iznosi godišnje oko 28. 000 kubnih metara.

САОБРАЋАЈ

#55. ба GOL bdigarec о da su ак (državne #е-

'leznice: izvršile probu briketa· iz bugarskog državnog” rudnika

Pernik i. да | briketi! biti. DOI 0i 50 naših GI ENIM že-

'leznica.

— Prema dpveštiju, они: палата бато Ед

'darskog- društva vlada w- poslednje vreme. velika tražnja та