Народно благостање
"10, април 1937.
lađama radi transporta robe na Dunavu. 'Većina :šlepova nalazi se:u Rumuniji radi utovara žitarica“i U 'morskim lukama radi preuzimanja ruda iz prekomorskih :zemalja.. “U : Jugoslaviji se. traže lađe za utovar žitarica, drveta i:pirita u većoj meri nego. što” зе ота tražnja može da zadovolji. Povećana :tražnja može se delom opravdati i S· razloga, što će od 15 aprila biti povišeni neki transportni 'staVoVi. +
PA3HO
— Na sednici Udruženja trgovaca u Petrovgradu traženo je da se UI izdVOje 12 18 КО O komore. — U Braziliji ima prema о :statistici во 500:000 radioaparata u upotrebi, što. znači da. ima -oko 3 miliona: slušalaca. Emisionih stanica ima ukupno pedeset.
— »Rćsumć Mensuel des travaux de la Socićtć des Nations« donosi popis članova raznih organizacija i komisija Društva Naroda. Mi smo zastupljeni u komitetima: fiskalnom — ministar finansija g. d-r Dušan Letica, (dopisni član); ekonomskom — g. Milivoje Pilia (dopisni član); za problem ishrane — g. E. Marković (ekspert); za unutrašnju plovidbu g. Milan Jovanović; pravnom — g. d-r Ivan Subotić; u cen-
tralnom za opium — g. Dragan Milićević.
— Direktor Bugarske statistike prof. Andeson objavio ije vrlo interesantan statistički materijal o posedovnom odnoата u Bugarskoi u 1934 godini. Veličina poseda Od poseda otpada u % Od zasejane povr| | šine otpada u |%
0—1 ћа 11,86 1,03 109 >» 12,38 317 283 > 11,97 5,15 3 4 >» 11,00 6,65 4 5 >» 9,75 7,60 5—6 » 8,09 7,71 6—7 > 6,69 7,55 18 > 5,37 7,01 8—9 > 4,43 6,54 9—10 > 3,46 5,72 10—15 » 9,41. 19,77 · 15—90 >» 3,20 9,53 20—30 » 1,78 7,33 preko 30 ha 0,61 5,94
Iz ovih podataka se vidi da je bugarska zemlja malog i srednjeg seliačkog poseda. 97,61% svih poseda i 87,43% zasejane površine otpada na posede do 20 ha. Preko 35% zasejane površine otpada na розеде од 10—80 ha, a samo 14% broja poseda. Posedi preko 30 ha čine 0,61% svih poseda i 5,24% zasejane površine.
— Velesajam u Breslau-u, koji se već nekoliko godina održava redovno u maju mesecu, biće Održan i OVE в0dine u maju. Na pobudu nekih izlagača iz inostranstva produženo je vreme izlaganja za čitav dan, pa će se prema tome izložba održati od 5 do 9 maja. Pošto je velesajam pod svojim dosadašnjim nazivom »Jugoistočna. izložba« poslužio vrlo izdašno u službi razmene dobara između istočnih i jugoistočnih zemalja sa Nemačkom, ova je priredba. postala nemački specijalni velesajam za jugoistočne krajeve, te će u budućnosti biti bez sumnje još uspešnija.
Naročita oznaka velesajma u Breslau-u ~ je Ona uska veza sa polioprivredom, koja se očituje,u okviru same izložbe, naročito izlaganjem seljačkog: staleža. iz Šlezije. Ova na svaki način vrlo plodna saradnia. koja: se bazira na poznatoi izložbi gospodarskih strojeva u Breslau-u, već unatrag 70 godina pretstavlja i za budućnost.zdravu podlogu, na kojoj velesajam u Breslau-u može dalie. da gradji. Uska povezanost
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
· Sajamska legitimacija služi
Страна 235
уејевајта за астаглот ekonomijom nalazi svoje obišnjenje
4 и činjenici, što je Breslau trgovačko čvorište za razmenu
dobara poljoprivrednih viškova, kod čega naročito ističe Veliko sudelovanje seljaštva, kao gospodarskog faktora.
· Stoga je i potpuno razumljivo, da na velesajmu u Breslau-u u pogledu organizacije, kao i razmene dobara dolaze do potpunog izražaja specijalne potrebe poljoprivrede. Stoga je i .jasno, da će usled ovakvih pretpostavki Breslauer
„Меззе, za razmenu dobara između južnih i jugoistočnih ze-
malja oko Nemačke, u vezi sa trgovačkom tradicijom i po-
„voljnim geografskim položajem, pružati u budućnosti povoli-
ne izglede. Izlagači i kupci iz istočnih i jugoistočnih zemalja na velesajmu u Breslau-u zaključili su svoja poslovanja u prošlim godinama vrlo povolino. U vlastitim izložbenim prosto-
YTijama prikazaće pomoću uzoraka i ove godine svoje zemalj-
ske produkte, poglavito životne namirnice i sirovine,· što je vrlo važno za nemačko tržište, a istovremeno i veliki interes za kvalitativne nemačke gotove fabrikate. Izlagači se trude da prihvate i povoline nemačke ponude, koje se nalaze na velesaimu u Breslau-u. Nemačka mašinska industrija prikazaće ne samo razne uređaje za intenzivniji pogon i obrađiVanje zemlje, već i vršači pribor, te ostale uređaje za konzerviranje agrarnih proizvoda. Usput biće prikazani radni strojevi i alat u najrazličitijim cenama. Biće izloženi i ostali predmeti, koji spadaju u kućanske potrebe, te mašine za kućanstvo, građevni materijal, automobili dvokolice, radio aparati, muzički instrumenti, kancelariiske mašine i odeća. Istočne i jugoistočne zemlje, koje se pridružuju i ove godine velesajmu u Breslau-u, potpomogle su upravu izložbe time, da su izradile vozne olakšice na svojim državnim železnicama. Kod svih putničkih ureda, nadalje kod svih zastupstava Hamburg—Amerika—Linie, dobijaju se sajamske legitimacije na temelju kojih se stiče pravo na pogodnu vožnju železnicom. istovremeno kao регтапетпа ulaznica na Velesaiam u Breslau-u.
BIBLIOGRAFIJA
Uredba o utvrđivaniu minimalnih nadnica, zaključivanju kolektivnih ugovora, pomirenju, arbitraži. Objasnio i za štampu priredio Emilo R. Gojković. Radno pravo — sV. 2. Geca Kon a. d. Beograd, 1937, str. 86.
Uredba o izbranim odborima (sudovima dobrih ljudi). Objasnio i za štampu priredio Emilo R. Gojković. Radno pravo — sv. 1. Geća Kon a. d. Beograd, 19837, str. 123.
Zakonodavstvo o zadrugama Kraljevine Jugoslavije. Zadružno pravo — sv. 1. Geca Kon a. d. Beograd, 1937,. str. 186.
· Ninko Sirovatka: Privredni i socijalni odnosi u Jugoslaviji. Problemi staleškoga pretstavništva. Piščevo izdanje, Zagreb, 1937, str. XV + 183. Cena 50 dinara. ; 5
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
10 април — „Алфа" д. д. сепаратори и стројеви 'за млекарство у Загребу (редован). — „Кроација" осигуравајућа задруга, Загреб (редован). . :ђ _ 12 април — Загорска индустрија глинених производа дд., Загреб (редован).
13 април — „Југословенско д. д. за промет И трго: вину дивљачи“, Загреб (редован), ;
17 април — Еох ЕПт СогрогаНоп, Југословенско ALA Загреб (редован),
18 април — „Икарус" а. д., Земун (редован).
19: април — Прва хрватска творница уља дд., Загреб (редован). — „Мирна" угљенокопно дед. у Загребу (редован).