Народно благостање

15, јуни 1937. ће их укинути за читав низ артикала, или ће их олакшати тиме да ће државама уговорницама одобрити нове коли· чине увоза, не повисујући царине. (Остаје питање да ли по уговору с другим земљама, уз клаузулу највећег повлашћења,. неће тиме бити проширено тржиште и за земље из„ван блока. Скандинавске земље обавезале су се да на изве сне артикле не повисују царине. За сада није још ништа учињено да се царине смање.. Настојаће се да од повишења царина буду изузети они. _артикли које ове земље међусобно највише размењују. Али, уколико су оне везане = клаузулом о највећем повлашћењу с трећим државама, моћи_ће се и ове користити овом обавезом из пакта.

· Пакт је склопљен између малих држава, К: томе њихова међусобна размена је доста мала, она претставља "тек око 15% њихове целокупне спољне трговине. То би могло одвести ка омаловажењу значаја овог споразума. То би било погрешно. У ери општег протекционизма који смета санацији светске привреде, потребно је дати примера за попуштање. М онда кад се признају позитивне стране економског разоружања, неизвесност у међународним односима употребљава се као разлог што му се не приступа. С друге стране, ове земље имају уговоре с клаузулом највећег повлашћења. Ефекат споразума пренеће се изван оквира уговорница. У том погледу он носи нешто ново, и нема тежњу да затвори подручје уговорница извозу из трећих држава. Али у основи он има регионалан карактер, и ако успеју да повисе међусобну размену, ове државе ће за толико смањити свој увоз из других земаља. Према томе он је тек на путу попуштања привредне затегнутости, која ће нестати само с двојним споразумима на основи клаузуле највећег повлашћења.

шиити _Prošla godina bila je za grčku privredu nepovolina iz dva razloga: zbog slabe žetve i zbog viših cena uvoznih artikala naročito agrarnih, koji su se morali uvoziti u Većoj meri.

Žetva je bila slabija iako je obrađena površina bila veća za 68 hiljada ha. Kao što je poznato Grčka je deficitarna u agrarnoj proizvodnji, i posledniih godina, zbog nedostatka deviza, sve vlade potpomagale su je da se bolje razvile. Zahvaljujući tim naporima povećala se obrađena površina od 1928 za 25%, ali je ioš uvek mala, jer iznosi svega 2,25. mil. ha. Od te površine u 1936 bilo je zašejano žitaricama 71%, duvanom 4,4%, pamukom 2,5% i zeleni 5,2%. Pšenice je proizvedeno 638.000 tona, manje za 102.000 nego u 1935 godini. Zbog toga moralo se uvesti za 28,9 mil.. zlatnih franaka više ili 30%. Potrebe tržišta podmirene su do 58.9% do'maćčom proizvodnjom (1928 = 39,4% i 1935 = 62,5%). S ovim "зе Grčka približila gornjoj granici proizvodnie pšenice i pre"та najoptimističnijoj izjavi ministra pretsednika опа зе то76 „роуа. да pokrije 75% tražnje. Svaki dalji uspeh biće u toliko leži, što se može postići samo intenzifikacijom proiz"vodnje, a za to se traži veća suma kapitala po jedinici obra_ депе površine, i

| „Glavni izvozni artikal grčke poljoprivrede došao је,

· međutim, u krizu. Površina pod duvanom silno je proširena, та, 33%, prinos ie bio veći Za 790 (77. 000), a izvoz je izneo „svega 99,9. hiljada prema 50 hilj. 1995. Cena duvana u izvo21 bila je bolja, tako da ije izvoz po vrednosti slabije sma·nBjen..Ali bez obzira na bolie cene rezultat 1936 bio je оро„mena da. treba PO organičavanju površine pod duvaDOI; = ~

Čim = Рас agrarni Poor moba) le popustiti i :industrtjska “aktivnost. Indeks industriiske. proizvodnje (1928

Grčka privreda u 1936

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 359

= 100) bio je 141, prema 144,23 u 1935. Zbog viših cena ukup• na vrednost proizvodnje veća je za 6,d%. Osnovane su 124 nove fabrike, među kojima 77 za proizvodnju namirnica.

Uvoz je prema 1935 veći za 1.127 a izvoz za 270 mil. drahmi. Pasiva trgovinskog bilansa povećala se za 857 miliona i najveća je posle 1932 godine. Uvoz sirovina smanjio se za 11,8% prema 1935 po volumenu. Pored sredstava za ishranu povećao se uvoz gotovih industrijskih proizvoda, a u isto vreme smanjio se njihov izvoz. Tako se na trgovačkom bilansu Grčke ogleda teškoća u kojoj se privreda nalazi pod režimom kompenzacija i kliringa. Jer ona mora da uvozi što više industrijskih proizvoda da bi našla tržište za viškove onih agrarnih proizvoda koji moraju biti plasirani na strani. To su: duvan, suho grožđe, smokve i sl, a oni čine oko 70% celokupnog izvoza. A da ovaj izvoz nailazi na sve teže uslove vidi se iz toga što su cene po toni bile za 7% niže nego u 1935.

Deficit je velik naročito prema zemljama s kojima Grčka ne stoji u klirinškim odnosima. U kliringu Grčka je aktivna samo prema Nemačkoi za 864 mil. drahmi, a pasivna je prema svim drugim zemliama za 958 miliona. Ova velika pasiva tištaće spoljnu trgovinu Grčke u ovoi godini, i teškoće u kojima se vlada našla zbog nestašice deviza prouzrokovale su jedno vreme glasove da će Grčka obustaviti službu po stranim zajmovima. Radi pasivnog trgovinskog bilansa i drugih plaćania u inostranstvu зтапјЏа se zlatna podloga Grčke banke za 21,7, miliona zlatnih franaka; a od rezervi deviza utrošeno je oko 60 miliona.

Do devalvacije francuskog franka u septembru 1936 drahma je bila vezana za franak, tako da se njezina zlatna vrednost mogla uvek proračunati, iako je zlatna podloga drahme ukinuta ioš 1982. Posle devalvacije franka utvrđen je odnos drahme prema funti šterlinga.

Велики грађевинарски штрајк Говорнички се не решава прошле године показао је ка-

радничко питање ко има много нерешених питања радничке класе код нас, Већину чине сезонски радници, печалбари код којих није развијен ни најмањи смиcao за организацију. Њихов стандард живота је врло ни: зак, а пошто их не штити организација наднице су имнезнатне. Ови радници тешко схватају шта је солидарност у борби за поправљање властитог положаја и тешко је повести неку акцију, а да се не појаве штрајкбрехери. Али кад беда достигне врхунац, одједанпут и ови радници показују смисао за солидарност, постају издржљиви и радикални. Својим наступом прошле године они су изненадили.

| 8 ОР ОРО НИ УНИ UR

У тако сезонском послу као што је грађевински, с неорганизованим радницима, тековине борбе једне године не могу се сачувати до друге. На збору грађевинских радника у Радничкој комори у Београду, одржаном 29 V, из нето је да се положај радника знатно погоршао, да су наднице смањене просечно за 90 пара по сату, нако су цене животних намирница скочиле. Радно време је проду“ жено, а прековремени рад се не плаћа. Други услови рада (заштита код посла, поступак надгледника итд.), све су лошији.

Савез грађевинара води преговоре с послодавцима да повисе наднице. Ови се сустежу да би на надницама уштедели што морају картелу скупље плаћати грађевни материјал. Секретар савеза прети послодавцима да ће н радници образовати „картел“, ако им за три недеље не буду остварени захтеви... -

Секретар је хтео да говорничком вештином пређе преко једног проблема. Шта значи „картел"' радника. Може