Народно благостање

Страна 360

бити говора само о синдикалној организацији. Без орга: низације радници не могу наступити јединствено. Пре него што постављају захтеве они се морају организовати. Претња с картелом значи да Савез мисли у том правцу да нешто учини, тек ако не успе с преговорима. То ће рећи пуцати из празне. Савез је требао да, поучен лањским искуством; настоји да окупи око себе све раднике запослене на грађевинама и да у преговорима наступи као њихов претставник и да тако ојача и своју позицију У преговорима и да читаво питање реши без уличних при: зора какви су се видели. прошле године.

U svom govoru o značaju »pauze« i smernicama ekonomske politike svoje vlade, g. Blum najavio je da će vlada tražiti nova ovlaštenja po pitanju carina. Raniji stav vlade je poznat: uklanjanje preterano VisOkih carina, makar i jednostrano. Posle devalvacije franka vlada je stvarno snizila izvesne carine, da bi ograničila skakanje cena. Ali devalvacija nije dala rezultate koji su se oče_kivali. Cene su skočile toliko da je pad vrednosti franka bio za kratko vreme kompenziran. Francuska proizvodnja nije postala jevtinija u odnosu spram inostranstva | nije mu mogla da konkurira. Strah da će cene brzo skočiti požurio ie francuske industrijalce da nakupuju dovolino sirovina u inostranstvu. Mesto da je pomogla izvoz, devalvacija je potakla uvoz. God. 1936 pokazala je veći obim spoline trgovine zato Što ie uvoz porastao od 20,97 na 25,39 milijardi franaka, dok је izvoz pao od 15,49 na 15,45. Pasiva trgovinskog bilansa Dovećala se sa otJa ma blizu 10 milijardi franaka. U prvim mesecima 1937 nastavila se ta tendencija. Uvoz je prešao 93 inilijarde mesečno i za prva 3 meseca iznosi 10,22, dok je izVOZ ostao na visini oko 1,7 mld. mesečno, a to je tek nešto iznad izvoza u nedevalviranom franku. Izvoz za tri meseca izneo je 5,3 mlđd., tako da pasiva trgovinskog bilansa iznosi 4,9. Napori vlade da privuče francusko zlato iz inostranstva, ostali su "bez rezultata, a razvoj spoline trgovine preti da će ubrzati “njegov odliv.

Hoće li Francuska povisiti carine?

Ako bi se ova tendencila nastavila ovim tempom, platni bilans Francuske mogao bi da se razvije vrlo пероvolino. Stanje državnih finansija je takvo da će biti potrebno apelirati na tržište kapitala, da bi se pokrio deficit. U sep„tembru i oktobru dospeva 8 milijardi franaka bonova iz 1934 i vlada ima nameru da ih zameni s novima, očekujući da će ·posednici pristati lako na to i da će biti potrebna svega 1 milijarda za efektivne isplate. Već samo pitanje ovih bonova sili vladu da suzbije nepovrenje kapitala. Ovo se ne može su· zbiti nikakvim izjavama, nego ekonomskom politikom kojom će vlada dokazati da je spremna da osigura rentabilitet industrije.. Po ranijem stanovištu vlade oživljenje privrede očekivalo se u vezi s povratkom kapitala iz inostranstva. Ono ie izmenjeno, čim vlada hoće da zaštiti jače industriju koja bi sa svojim poletom privukla kapital, a tada bi bilo olakšano i pitanje državnih finansija. Da bi pomogla industriju, vlada je tražila odrešene ruke po pitanju carina i kontingenata. lako još nije precizirano koje će mere vlada poduzeti, svetska štampa komentarisala ie zahtev tako da će carine biti ponovo povišene. Ovo bi bilo u suprotnosti s namerama vlade koje su došle do izraza kada je zamolila g. Van Zelanda da posreduje oko ekonomskog razoružanja. A ona to nije učinila zbog vernosti samom principu, koliko zbog stvarnih potreba svetske i nacionalne privređe, da se ublaže zapreke trgovini. Ali to je više moralna obaveza, koja ne mora biti odlu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Bo. 23

čujuća u daljnjoj politici vlade. Pošto ranili jednostrani akti oko sniženja carina, nisu našli odziva u svetu, tako da se situacila za francusku privredu razvijala nepovolino, lako je moguće da pored principijelnog pristaianja na veću slobodu, francuska praksa pođe u suprotnom pravcu. A fo dokazuje da veći uspesi ekonomskog razoružania mozgu doći samo u što tešnioi saradnji većeg broja zemalja.

Привреда Пољске опорављала се после депресије дале: ко спорије него она других земаља. Разлог је у томе што је оживљење привреде У свим земљама дошло према снази унутрашњег тржишта а оно је у Пољској слабо. Мако је по већини становништва аграрна земља, Пољска нема пољопривредних ви: шкова за извоз. Од читаве аграрне производње троши пољопривредни сектор 75%, град 17% и за извоз преостаје 8%. Тих 8% претстављају 33% читавог пољског извоза. Због овог претежно натуралног карактера пољске пољопривреде село је слаб купац за индустријске производе, тако да она свој снажни развитак после рата има да

Акција против високих цена у Пољској

· захвали потпори коју јој даје држава.

То је било још нужније кад је дошло до радничких немира, и кад је ради међународне ситуације требало приступити наоружању. У вези с том политиком повисила се инвестициона делатност у 1936 sa 26% према 1985 и за 78% према 1982, години најтеже кризе. Индустрија која ради за потрошњу ослободила се тек у другој половини 1936 великих залиха, и тек тада показала је нешто више жи: вости. Па и после свега тога индекс индустријске производње дошао је тек почетком 1987 на 84 (1929 = 100).

С попуштањем светске аграрне кризе, почела је да се опоравља и пољска пољопривреда. Влада је помогла

извоз тшиенипе, са 6 злотија на 100 кг. Али с повишењем

пена заоштрили су се социјални конфликти, јер је живот нагло поскупио. Цене аграрних производа скочиле су у 1935 за 45% према 1935, и после тога морало је искрснути питање надница које су због дефлационистичке политике биле и остале врло ниске. Масовни штрајкови, од којих су неки завршени с успехом, подигли су нешто ниво надница. Тиме су се повисили трошкови производње, и смањила рентабилност. Да би се одстранио узрок штрајкашком покрету, требало је ограничити скакање цена аграрним производима.

Цене аграрним производима скакале су ради повољвог извоза. Да би га ограничила влада је постепено укинула извозне премије. Кад ни то није било довољно, забрањен је извоз ражи, а затим и пшенице. У владином извештају каже се да се за извоз нашло жита тако што је услед високих цена један део сиромашног становништва остао без хлеба. Образована је комисија која има да одреди цене житу и хлебу.

Скок цена сировинама у свету пренео се и у Пољску. Нарочито индустрија жељеза и цинка повисиле су цене својим производима. Ове индустрије добро су организоване и могле су да повисе цене изнад светског паритета. Тиме су оне довеле у тежак положај прерађивачку индустрију, па ако би ова морала да ограничи производ“ њу могла је да избије јача незапосленост и јачи раднички немири, А друго, тиме би било отежано извођење плана наоружања.

Влада је распустила најпре картел калаја, затим два.

картела цинка, и исту судбину треба да доживе још око 30 других картела. Распуштањем картела влада показује да њих сматра виновницима високих цена, и хоће тако да онемогући њихово скакање.

ен