Народно благостање

31. јули 1937.

·Prihodi јпуапазКе Бјатајпе 12поз! 5џ 3 ти. а газћоф su veći za 39 hilj. Na 884 invalida to je po 3529 din. godišnje .na. glavu. Prihodi. bolesničke blagajne iznosili su 9,8 miL, a -azdatci 9,1: mil..

| Вгој Рајт rudara iznosio je koncem 1936 g. 745, _ тапје za 143 nego 1935. Vrednost fonda za njihovo pomaga-

„nie popela.se za 8303 hili. na 828 hili.

· Kao što se vidi najteže je stanje kod penzionog osigu„ranija. Tu su izdatci po glavi najveći, a izvori prihoda su vrlo · skromni da.pokriju sve potrebe.

· Kod sarajevske B. B. situacija se 1936 nešto Рта То se ima zahvaliti većem broju zaposlenih radnika и гидагskoj i topioničkoj industriji (12,852, prema 11,207). Iznos njihovih isplaćenih zarada izneo je 104,6 mil, za 11,4 mil. više пего 1935. Ukupna imovina svih grana osiguranja popela se sa 28,4 na 31,3 miliona.

·Po pojedinim granama osiguranja prihodi su svagde pokazali višak nad rashodima. Penziona blagaina imala je koncem 1936 punopravnih članova 11,320, za 695 više nego na početku. Prihodi su bili 7,93 mil, a rashodi 6, višak 1,88 mil. Broi penzionera i provizionista popeo se sa 2517 na 2577. Ргоvizije su 1926 iznosile preko 1“/> milion, ali stalno se smanjuju, tako da su 1936 ispod miliona.

Penzije, obrnuto, rastu sa 8347 hilj. 1926 na 4,48 mil, 1936. Prihod invalidske blagajne тпозјо je 2,57 mili, a izdafci ·na invalidske rente 2,44 mil. Fond za zbrinjavanje nezaposlenih rudara imao je 407 hili. prihoda i 111 hilj. rashoda, tako da je ostao višak od 296 hili. Broj nezaposlenih rudara smanjivao se kroz sve mesece 1936 sa 402 u januaru na 256 u decembru. Prihod bolesničke blagajne iznosi 6,4 mil, prema 57 mil. 1935, a rashodi 6,2, mil. prema 5,5.

Režijski troškovi iznose 764,987 dinara, a od tog otpada

'na penzione blagaine 506 hili. i na invalidske 254 ћи].

Kao što se vidi u oba slučaja naigore stoji за penzionim osiguranjem. Kod B. B. u Ljubliani su prihodi manji od ras"пода. Код sarajevske iznos penzija raste iz godine u godinu, tako naglo, da i pored toga što se situacija u 1936 nešto popravila, perspektive nisu ružičaste. Kod niskih nadnića i malog broja osiguranih teško je formirati tako snažne penzione fondove koji bi mogli ispuniti svoju zadaću. I zato stanje ovih fondova, koji su još iz vremena pre rata nasledili i organizaciju i izvesno materijalno bogatstvo, ne daju da se s opHi-

·mizmom čeka na funkciju penzionog osiguranja svih radnika.

Талијанска влада објавила је ових дана шестогодишњи финансијски план за подизање Абисиније. Програм предвиђа прве радове Италије у својој новој колонији којим има да се постави основа за даље привредно развијање земље. Финансијска средства за извођење програма предвиђена су са 12 милијарди лира, од којих ће се већи део утронити за прве три године.

Највећи део предвиђене суме, у износу од 7.730 мил. лира утрошиће се на градњу путева. Од тога ће само на дванаест главних путева у дужини од 7.000 км. отпасти 6530 мил. лира. Шест даљих провинцијских путева У дужини од 1200 км: коштаће управо милион лира по километру: "На другом месту долази буџет за изградњу грађевина у износу од 1593 мил. лира, где долазе трошкови за гувернерске резиденције, војне касарне, чиновничке станове, болнице, јавне зграде и подизање нове Адис-Абебе за-коју је предвиђено 112 мил. Даљу позицију сачињава подизање ·лука. чији су трошкови предвиђени са 670 мил. лира. 550 мил. ће се утрошити за. водоводе, изворе и по-

Талијански програм за привредну изградњу Абисиније

ве ен ти - --------).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 487

јила за стоку, затим за канализације и исушивање блата у маларичним пределима. Интересантно је, да се овај део

програма, заједно са градњом путева сматра најхитнијим.

Он стоји у уској вези с тежњом римске владе да што више подигне абисинско сточарство, што се не да провести без обезбеђења здравом водом. За нас је ова позиција од интереса, јер Италија рачуна са скорим увозом стоке и сточних производа из Абисиније. Пету позицију сачињава сума од 300 мил. лира за натапање, регулацију река и подизање електричних инсталација. За шумарство предвиђено је 200 мил. лира, којим има да се шуме учине подобним за експлоатацију, јер Италија после сточног мисли у првом реду на увоз шумских производа из Абиси-

"није. Трошкови за подизање рударства предвиђени су са

само 100 мил. лира. Још мањи износ, 60 мил. предвиђен је за изградњу телефонске мреже.

Из програма се не види на који ће се начин мобилизовати потребна средства за извршење овога плана. Извесно је да ће Абисинија бити у стању да пружи само мали део од тога, тако да би највећи део пао на терет метрополиних финансија. За Италију пак, теоретски постоје два пута за остварење тога циља: закључивање зајма у иностранству или расписивање унутарњег зајма. Прва ситуација је данас скоро безизгледна, док је с једне стране, светско тржиште капитала скоро потпуно затворено за све земље, а с друге, Мталија са земљама богатим капиталом стоји у рђавим политичким односима. У колико ће домаће тржиште капитала бити у стању да мобилизује горњу суму, тешко је оценити. Италија већ дуже времена не даје никакве извештаје о стању државних финансија, и све, што се зна, је да се оне, нарочито после абисинског рата, налазе у врло тешком стању. Апеловање државе искључиво на домаће тржиште имаће за последицу осиромашење овог у капиталу и с тим сужење могућности приватних инвестиција у новој колонији. Под тим условима привредни развој Абисиније ишао би напред врло спорим темпом.

= EE Pjišući o misiji 2. van ZeelanPraksa donosi najbolja da, istakli smo da eventualni rešenja uspeh može doći u Vezi sa Dromenjenim prilikama u svetu. Konjunktura je istakla iače potrebu međunarodne privredne saradnje. U poslednje vreme to se ističe sve jače. Oslo blok se sve više pokazuje Као ргеlazna forma postepenom normaliziranju odnosa, a ne гег1оnalni pakt po tipu iz vremena depresije. SAD nastavile su svoju akciju oko sklapanja trgovinskih ugovora na podlozi klauzule o naivećem povlašćenju. Male zemlje kao Rumunija i Turska pošle su istim stopama, razgrađujući sistem kontingenata. Sve se jasnije pokazuje da vraćanje starim metodama trgovine može da se izvrši u povolinom razvoju privrede. Potaknut uspehom razgovora svoga ministra belgijski krali predložio mu je da obrazuje odbor za privredne studiJe, i predmet rada ovog odbora bio bi da utvfdi elemente opšteg privrednog poretka i da utvrdi kojim se načinom naibolje može ovaj poredak održati pri promenama privredne situacije. Odbor bi trebao da bude univerzalan, stalan i nezavisan. Članovi njegovi bili bi najpriznatiji stručnjaci sveta u pitanjima industrije, trgovine, polioprivrede, finansija, problema radnika i t. d., a ne bi učestvovali u radu na osnovu nekog mandata. Predlog za osnivanje odbora polazi sa stanovišta da nije samo važno pitanje ekonomskog razoružania za saniranje međunarodnih privrednih odbora, nego i pitanje raspodele sirovina, rešenje valutnih problema, pitanje međunarodne podele rada, ravnoteža između industrijskih i agrarnih zemalja i t. d.

PE Beam re i prir erna ain