Народно благостање

у Страна 488

Koliko god su ovi problemi važni treba odrediti njihov red. Mnogi od njih pojavliuiu se kao posledica naročite eko-

nomske politike. Problem sirovina nije se istakao dotle dok

nisu razne zapreke međunarodnoj trgovini otežale kupovanje u inostranstvu. Te zapreke su likvidirale i međunarodnu podelu rada koja se u periodu slobodne trgovine razvila na prirodnim pretpostavkama. A kad je prestala da se razmenjuje roba, komplikovalo se pitanje međunarodnog plaćanja. Pa ako je problem međunarodne trgovine osnovni, iz koga su kao

. posledica nikli drugi i komplikovali još više situaciju, onda

i kod rešavanja komplikacija treba poći od osnovnog momenta. Ne reši li se glavno pitanje, svi drugi napori su unapred osuđeni na neuspeh. Najidealniji predlozi koje bi podneli

· stručnjaci ostali bi mrtvo slovo na papiru. A kao što poka-

zuje najnoviji razvoj odnosa u svetu, najbolie rešenje je ono koje dolazi s praksom. I zato bi rad odbora bio najplodniji kad bi on išao za tim da ubrza i olakša ostvarenje onih tendencija koje su se nametnule razvojem prilika u svetu.

Ali u tom predlogu ima jedna ideja koja zaslužuje pu-

· nu pažnju: da se privredni odnosi u svetu postave i urede

slobodno od. politike. Od kad je političkim interesima podređena čitava ekonomska politika, nesigurnost odnosa je tolika

„da nije- moguća nikakva solidna kalkulacija, nikakvi anga-

žmani ne mogu se preduzeti na duži rok, a posledica je toga da privreda stalno pokazuje simptome obolenja. ШОУ току марта о. г. извршен Чудо 'немачких финан- је упис зајма од 500 мил. масија рака и ради доброг одзива публике износ уписа повитшен је на 700 мил. Тек што

“је прошло месец дана осетило се обиље новца тако да је

Рајх нашао да је повољан моменат за упис новог зајма у износу од 600 мил. мк. Од јануара 1935 ово је девети зајам што га Рајх склапа за консолидовање својих обавеза које су настале после 1933, у вези с издавањем меница за набављање рада и наоружање. С овим зајмом сума консолидованих зајмова износиће 5,1 милијарди (и посебно, 500 мил. дуг железница). Захваљујући економској политици владе успело је упалити привредни мотор, тако да се Немачка налази у пуном полету. Начин на који је то учињено остао је за многе тајна, и немачке финавсије проглашене су чудом. Срж тога чуда лежи у методи

„задуживања државе.

Познато је да то задуживање почиње с издавањем меница за набавку рада односно за финансирање наору: жања. Држава је ту применила исти метод којим се у нормалном кретању привреде служи приватни капитал. Велик део наруџби не плаћа се новцем него меницом, коју посредник реесконтује даље код банке. За издавање меница држава је основала специјалне институте. Својим наруџбама, финансирањем јавних радова, наоружања, чита-

„вим својим ангажовањем у привреди држава је преко тих института издала менице у огромним износима. Место тр-

говачких меница банке су реесконтовале ове државне менице. У односу спрам индустрије ове менице претстављају државу као купца. Итако је дошло до промене у структури немачког капитала. Инндустријска предузећа су ликвидна с потраживањем код банака, или с поседом државних ме-

"ница које се сваки час могу реесконтовати, док је раније

главна позиција у њиховим билансима било потраживање од дужника за робу дату на кредит и залихе сировина. Место трговачке менице Рајхсбанка држи државне мени"це. Приватне банке држе ове менице и благајничке записе.

Издавање меница носи у себи опасност инфлација. Јер меница као кредитни новац претставља платежно средство и што их има више у оптицају, замењују оне бан-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____Бр 3

кноту која тако постаје сувишна. С друге стране, и ако не све, али ове менице долазе у реесконт Рајхсбанци, тако да се повисује оптицај новчаница. Укупан износ меница у оптицају износио је 1932 г. 10,519 мил. а у фебруару 1936 г. 16,118 мил. марака. Износ трговачких меница није се повећао у том периоду, тако да читаво повећање од 6,6 милијарди иде на рачун државе. Износ меница у поседу Рајхсбанке и „Со!4 зсопЕ Ђапке" повећао се у том периоду од 3,255 мил. на 5,134 мил. Оптицај новчаница био се попео на 6,300 мил. колико је износио и 1929, иако су цене тада биле више и промет већи.

Да би се отклонила инфлација Рајх мора да искупи један део меница, бар оне које су доспеле. То се врши из редовитих државних прихода. У ту сврху притегнут је јаче порески шараф. Приходи од посредних и непосред них пореза расли су за последње четири буџетске године овако: 6,846,2; 8,222,3; 9,650,3: 11,4780 милиона марака. 1986/37 наплаћено је више за 2 милијарде него 1929, иначе најбољој фискалној години. Али то није довољно. Други део меница искупљује се зајмовима. Тако се претвара један облик дуга, менични и краткорочни, у дугорочни. За ову консолидацију најинтересантније је питање колики је износ државних задужења по меницама и како ће се кретати тржиште капитала, да би држава могла доћи до оних сума које су потребне за искупљивање. меница.

Износ меница по којима је обвезана држава непознат је. Оне нису самостално наведене у податцима о краткорочним зајмовима приватним лицима и јавним телима. Укупна сума тих задужења износи у 1985 г. 22,015 мил. Унутар те суме државне и самоуправне менице износиле су 2,914 мил. мк. Има једна ставка под називом: ,разне менице“ с износом од 7,820 мил. Већина тих јесу менице које су издате за финансирање јавних радова и наоружања. По приближним рачунима у 1936 ова задужења државе попела су се на 10—12 милијарди марака.

Већина тих меница доспева тек кроз неколико година. Није рок доспелости тај који тражи да се оне повуку, него количина њихова у промету. А повлачење је условљено с формирањем нових капитала, који су спремни да се у облику зајма ставе држави на расположење. Код првих зајмова, у 1985 ситуација још није била ружичаста. Зато су они добили присилан карактер, када је на пр. одређено да штедионице морају уписати 300 мил. од 500 колико је износио зајам. Међутим, с развојем коњунктуре обрт је постајао све већи и бржи и капитали су се формирали све брже. Тако је и постало могуће да се зајмови распишу у краћим роковима. Да је овај последњи рок нарочито кратак има и специјалних узрока. Новац се појавио у изобиљу због: доспелих камата почетком априла, исплата од стране Рајха после мартовског зајма, продаја страних папира. Ради тога текао је упис и овог зајма глатко, тако да је Рајх повисио износ уписа за 200 мил. на 800.

Финансијску политику Рајха упоређују с пумпом. Први покрет претстављају државне наруџбе финансиране меницама. Стављена у покрет привреда формира нове капитале које узима држава и консолидује менични дуг. У исто време она издаје нове менице за нове послове и наруџбе и тако подржава и појачава покрет привреде.

· Намеће се питање које су границе Кретању привреде које се врши на овај начине Одговор би захтевао специјалну анализу. Сведен на најједноставнији облик одговор би гласио: Држава може да врши наруџбе дотле док ужива кредит. То је до извесне мере и политичко пита-

ње, јер чим изгуби политичко поверење капитал не упи-

сује зајмове: Али важно је и то да држава не прави већа

"задужења издавањем меница него што се формира но-