Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Отрана 489

И ли 1037, __

вих капитала. У том случају инфлација би била неотклоњива. А формирање: нових капитала зависно је. у основи · од тога хоће ли уз данашњи стабилизовани. ниво цена остати данашњи ниво надница. Број радника у Немачкој био је 1936 нешто већи-· него 1929 а сума надница за 25% испод (око 34 милијарде марака према 44). Формирање капитала у Немачкој зависи од овог нивоа надница и плата. Ако би се оне повећале нестало би ове појаве да добит приватних предузећа расте у исто време док се поја-чава порески шараф, и формирају се нови капитали. До сада задржане су наднице на ниском нивоу захваљујући · политичким „мерама. МИ тако се питање граница финансијске политике у Немачкој појављује као политичко питање. Зато- они који воле да проричу крај немачког експеримента праве криве рачуне зато што испуштају из вида овај политички моменат, важан за објашњење формирања капитала у Немачкој.

= Borba koja se u Rumuniji Vo- Rumunija. ukiđa. najveći deo dila između Ministra trgovine

uvoznih ograničenja i Narodne banke oko reformi spoline trgovinske - politike, okončana je ovih: dana рођеdom pg. Valera Popa, ministra trgovine. Narodna banka bila je odlučno protiv namera vlade da pristupi ublaženju kontrole spoljne trgovine, koja je uvedena, kao i u svim zem'ljama, iz razloga oskudice u devizama. Mere, koje je ovih dana doneo Ministar trgovine, znače odlučan korak napred na putu ka slobodnoj trgovini.

Trgovinski bilans Rumunije bio je poslednjih godina aktivan. Aktiva se naročito povećala od početka ove godine. 'Koncem aprila već ona je iznosila 3,4 milijarde leja, mesec dana kasnije dve' milijarde više, tako da je koncem juna ona porasla na čitavih 6 milijardi leja. Veliki deo te sume pretstavlja porast prinosa slobodnih deviza, koje je Rumunija uspela da dobije za niz svojih proizvoda. Ovo je znatno olakšalo službu Rumunije po inostranim zajmovima, tako da je povoljan razvoj spoline trgovine Rumuniju lišio i toga balasta. Ali dosadašnji sistem, donoseći zemlji tu ogromnu ak-

tivu, nametao je uvozu robe velika ograničenja. Uvoz se gušio do te mere, da ie zemlia bila u stalnoj oskudici niza važnih sirovina i gotovih fabrikata.

Novi sistem razlikuje tri vrste uvoza. U prvu spadaju sve nabavke petroleumske industrije i industrije naoružanja. Njihovim zahtevima za uvoz će se u predviđenom okviru neograničeno izlaziti u susret. Tu se radi pre svega o роктуаnju potrebe u gotovim i polugotovim mašinskim Тађиканта. U drugu vrstu spadaju sirovine, koje će se odsad slobodno uvoziti bez dosadašnjeg kontfingentirania. Uvoznici će dobi vati potrebne devize, ali u granicama mogućnosti. Za odmeravanje potrebe u devizama pojedinih interesenata biće merodavan uvoz prethodnog tromesečja. Naizad, u treću vrstu spada uvoz svih gotovih proizvoda i polufabrikata koji se proizvode u zemlji. Oni će i dalje podležati kontingentiranju.

Ovom reformom vlada je oslobodila četvrtinu uvoza dosadašnjih ograničenja. Od 12 milijardi leja, koliko je izneo UVOZ prošle godine, vrednost artikala oslobođenih ograničenja iznela je 3 milijarde. Računa. se- da će posle ovih olakšanja do kraja ove godine uvoz porasti na sumu veću za 6 milijardi leia nego 1936 godine.

Još je ostalo nerešeno pitanje ukidanja kontingentskih taksa, koje su dosad donosile prihod od oko 500 mil. leja godišnje, i pitanje slobodnog prometa deviza. Za prvo se Oočekuje pozitivno rešenje, u toliko pre, što je pomaganje Dolioprivrede, u čiji je fond dosad išao prihod od gornjih taksa, preuzeo novo osnovani Kreditni zavod za poljoprivredu. Drugo pitanje još je neizvesno, iako se računa da prema sadašnjem stanju tai ne bi mogao doći u opasnost. Od Копkretnih mera, preduzetih u pitaniu plaćanja s inostranstvom, valja napomenuti samo zahtev Narodne banke, da se ukinu svi klirinški sporazumi. U novim sporazumima, koji bi se po tom imali zaključiti, imaće da se unese klauzula koja će rumunske poverioce obezbediti protiv naglih devalvacija stranih valuta i jedna druga, koja će onemogućiti gomilanje velikih aktiva za račun Rumunije, jer ono dovodi до zamrznuća уеlikih potraživanja, koja stoje na računima stranih klirinških banaka.

гива

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЗ

ПОЉОПРИВРЕДА

= Румунска жетва пшенице БИЋЕ ове године одлична и цени се на. 35 милиона тона те је за 2,63 милиона већа од просека 1931-35 год.

= Ове године се очекује добра берба јабука у Дравској бановини од које ће се моћи извести око 1000 „вагона. Квалитет је одличан.

= Одељење пореза Министарства финансија дало је објашњење да се Призад сматра државном установом.

—У Јужној Србији ове: године под културом памука налази се 2.890 хектара. Рачуна се да ће по хектаРу добити 150. кг. чистог влакна, што би укупно било .433.500 кг. ВИЛ

— На територији Дунавске бановине виногради су врло добро понели, осим нешто слабијег рода у Фрушкој Гори. Све остало воће је услед пролетњих киша знатно подбацило како квантитативно тако и квалитативно.

— Култура сунцокрета у Бугарској показује знатан напредак, тако у 1925 год, засађено је 19.500 хектара, који. су дали 16.500 тона продукта, 1929 год. 71.300 хек. 59. 500 тона, 1936 год. 156.500 хек. дало је 180.700: тона.

— Новршина засејана памуком износила је у Бугарској 1936 године 500,5 хиљада декара. Ове године засеја-

БА

но је 511,8 хиљада. Жетва ће релативно бити много боља због побољшања избора семена и врста.

— Рузвелт је потписао уредбу по којој је министар пољопривреде овлаштен, да подељује кредите за куповање фарми од стране досадашњих. закупаца. Ове године даће се 25 милиона а идуће 50 милиона долара зајмова.

— Бугарска житна дирекција добила је од Пољопривредно-задружне банке кредит од 250 милиона лева за откуп жита из овогодишње жетве. Са откупом се већ почело уз цене 83,20 лева за кг. пшенице и 2,45 лева за раж.

— Годишња производња млека на свету по 'вредности цени се на 50 милијарди марака, а по количини, у тенк-вагонима, могла би се земља на екватору два пута

"опасати. Због међународног значаја млека и продуката из

њега одржаће се једанаести међународни конгрес у Берлину у августу, и до сада се пријавило 50 нација. Поднето је 400 извештаја на основу којих ће рад бити раздељен у четири секције (за производњу, прераду, продају млека и четврта која ће претресати проблеме техничке производње млека).

— Житни уред у Француској реформисан ·је и донете су нове упуте за његов рад. Управни одбор броји 56 чланова које именују разне организације пољопривредни-