Народно благостање

7, август 1937,

kala. Uvoz je nasuprot tome u porastu na 483 mil. prema 418 i 294 mil. din.

Indeks cena na veliko u iunu je neznatno spao na 72,1 prema 72,6 i 65,4, U padu učestvuju biljni, stočni i industrijski proizvodi dok mineralni pokazuju priličan porast. Tako je u junu indeks biljnih proizvoda izneo 69,3 prema 69,8, a prema 62,7 u maju |. g. Mineralni proizvodi su iskazivali 88,1 prema 87,6, a industrijski 75,9 prema 76,5. Makaze cena izmeди mpolioprivrednih i industrijskih proizvoda, koje su se u maju počele lagano zatvarati, u junu su ostale nepomične i stanje se nije promenilo ni u iednom ni u drugom pravcu. Pojeftinjenje polioprivrednih proizvoda praćeno је isto tolikim роје пјепјет industrijskih.

Interesantno је da je, nasuprot padu indeksa na veliko bilinih i stočnih proizvoda, indeks cena na malo u Beogradu porastao sa 83,9 u maju na 85,6 u junu. Istu tendenciju Dokazuju cene u Ljubljani i Skoplju, dok Zagreb sa 82,5 prema 82,2 ima mnogo mirniju tendenciju. Ova neujednačenost u razvoju cena na veliko i malo ne bi iznenađivala, da se radi samo o jednom kratkom vremenskom periodu, jer se zna da je potrebno izvesno vreme dok se cene na malo prilagode onim na veliko. Kod cena na malo u Beogradu, međutim, radi se o jednoi pojavi koja se, s malim prekidom u martu, traino probija od početka tek. god. U ostalim većim mestima to se primećuje u znatno manjoi meri. Izgleda da beogradski maloprodavci naibolie umeju da iskoriste promenljivost cena u svetu u svoju korist.

Према Статистици пловидбе Док речни промет расте, #1а рекама и каналима Кра-

пловни парк опада љевине Југославије, наш укупни речни саобраћај прошле године изнео је 4,94 мил.тона према 4,03 мил. у 1985. У исто време транспортовано је 1,19 мил. путника према 2,06 мил. претходне године. Промет робе порастао је дакле за 8%, а промет путника смањио се за око 49%. Пораст промета робе расподељен је подједнако на транзитни унутрашњи и спољни саобраћај. Код транзитног имамо укупно 2,15 мил. тона према 1,61 мил. у 1935, унутрашњег саобраћаја (истовар) 1,85 мил. и спољњег 0,93 мил. тона. Спољни саобраћај се делио на извоз и увоз. Извоз је са 583.455 тона према 435.890 много више порастао него увоз (348.787 према 290.472)

По појединим врстама робе повећање транспорта отпада највећим делом на жито и кукуруз. Укупни промет ових артикала изнео је 1,27 мил. тона што чини преко 25% укупног робног промета (у 1985 0,85 мил. тона или 22%). Највећи део повећања, међутим, овде отпада на транзит са 0,828 мил. тона према 0,473 мил. у 1935. Унутрашњи промет житарица опао је, са 112 на 70 тона, јер је добра жетва у свим крајевима смањила потребу појединих крајева за довозом из других. Зато је у спољном саобраћају нарочито извоз порастао са 259 на 361 хиљ. тона. у порасту промета осталих производа пољопривреде са 321 на 3567 хиљ. тона не учествује транзит, него унутрашњи промет и извоз. Та чињеница лепо показује пораст куповне снаге народа. Иста се чињеница да констатовати на порасту унутрашњег: саобраћаја дрва и израда од њега са 90 на 100 хиљада тона, као и оног песка и шљунка са 502 на 617 хиљ. тона и осталог грађевинског материјала са 246 на 357 хиљ. тона Ове појаве своде се на оживљење грађевинске делатности.

Бродови наше заставе су у овом промету учество-

вали са 2,60 мил. тона или преко 50%. Тим се њихово учешће према прошлој години (2,2 од 4,04 мил.) процентуално нешто смањило али апсолутно је знатно порасло. Иначе учешће наших бродова своди се поглавито на спољни и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 503

унутрашњи саобраћај. У транзиту је оно незнатно али повољна је појава да је оно и ту порасло са 65 на 117 хиљ. тона. Од унутрашњег саобраћаја наши бродови обављају скоро свих 100% промета, у спољном нешто преко 65%, а у транзитном само 5%. Од иностраних застава у нашем речном саобраћају прво место заузима румунска са 448 према 347 хиљ. тона. Иза ње не заостају много аустријска са 437 и немачка са 418 хиљ. тона. На четвртом месту је мађарска а онда чехословачка застава. Све ове заставе односе се првенствено на узводни транзит, а онда на наш извоз. |

Из статистике се види да ми имамо само седам реч них пристаништа са саобраћајем робе више од 100.000 то» на, а само шест њих са прометом више од 100.000 путника. Првих седам су: Београд, Нови Сад, Смедерево, Петровград, Земун, Панчево, Бос Брод. Дакле сем два, сва се налазе у непосредној близини Београда. Иста та места, сем Петровграда, спадају у шест путничких пристаништа. Веоград, при том, са 869 хиљ. тона и 610 хиљ. путника знатно отскаче од осталих пристаништа. Њихов робни промет ни у једном случају не прелази 180 хиљ. тона, а У путничком само Нови Сад, са 406 хиљ. путника, прелази 250.000. Укупни број пристаништа износи 195

Док је наш промет робе и путника прошле године порастао, наш пловни парк се смањио. Реморкера смо имали 111 према 113 са укупном јачином од 36.622 к.с. према 35.604. Број је, као што видимо мањи, а јачина већа. Код путничких бродова имамо смањење на обе линије: броја са 41 на 40, а јачине са 9.136 на 9.007 к. с. Исто тако код мешовитих бродова имамо број 3 према 5 и јачину 610 према 680 кс. Пораст имамо само код мањих јединица. Пар“ них и моторних шлепова имали смо 18 према 16 са јачином од 3.417 према 3217 к. с., скела 4 према 4 и 144 пре“

ма 129 кс. и моторних чамаца 267 према 263 и 5.291 npe-

ма 5.610 к с.

E Era er nA rip aaa АНИЈЕ. (и ~ 8 О 70 režim u Nemačkoj, uve-

Како je organizovano žitar- den 1934 g., prošao je do зада

stvo u Nemačkoj kroz nekoliko faza koje su rezultirale iz promene ciljeva nemačke agrarne i ekonomske politike. U prvoj godini ovaj režim imao je da služi obezbeđenju većih stalnih cena ti. veće i stalne kupovne snage seljaštva. Već u narednoj godini kao glavni cili postavlja se obezbeđenje što bolje snabdevenosti tržišta, tj. iznošenja па tržište celokupnog viška proizvodnje čiju raspodelu regulišu naročiti tržišni organi. Ovako formulisan zadatak proisticao je iz težnje da se, u nedostatku deviza, smanji uvoz, a tržišna količina domaćeg žita iskoristi i vremenski raspodeli što racionalnije. Kako je u međuvremenu ideja autarkije, forsirana uglavnom političkim razlozima, hvatala sve više maha, to je ona preovladala i u žitnom režimu kome је ха Кгајпј cili postavljeno: obezbeđenje ishrane ljudstva i stoke sa vlastitog tla. U ispunjenju toga zadatka izvršena je i najnovija reforma regulisanja tržišta žita u Nemačkoj.

Nemački žitni režim počiva na dva principa: stalne cene sa mesečnim reporima i utvrđeni kontingenti koje su proizvođači obavezni da predaju. Princip stalnih cena ostao je za sve vreme nepromenjen. Jedina promena prošle godine bila je u tome, što su cene raži povećane, te je između ovih i cena pšenice ostala minimalna razlika. Time je pojačana pozicija raži kao hlebnog žita, od čega su veleposednici istočne Pruske, gde je proizvodnja raži najviše proširena, imali velike koristi. Principi i tehnika utvrđivanja kontingenta, međutim, stalno su menjani. Pre svega, sve do nove kampapje kontingentiranja prodaja odnosila se samo na hlebna žita, |]. pšenicu i raž. Od nove kampanje, međutim, kontingenftiranjc

Era i E rar Er rar an ru