Народно благостање

Страна 504

će biti prošireno na stočni ječam i ovas. Do 1935 volumen ·

predaje određivali su i na njega se obavezivali sami DpTrgoizvođači putem iziava nadležnim mestima, koje su na naročitim formularima davali po svršenoj žetvi. Prošle godine, međutim, utvrđivanie kontingenata vršeno je sa jednog centralnog mesta i to uglavnom sa gledišta potreDa zemaliske ishrane. Na tai način, kontingentiranjem predajnih količina državna vlast dobila ie mogućnost da posredno utiče na obim zaseiane površine odnosno proizvodnju hlebnih žita. Kontingentiranie predaje vršeno je posebno za pšenicu i raž te su proizvođači bili vezani u pogledu veličine zasejane površine ovim žitaricama. Ali baš zbog te vezanosti ovaj sistem pokazao se nepraktičnim, jer je imao za posledicu smanjenje stočne hrane, a to je opet delimično nadoknađivano upotrebom hlebnih žita, čime se smanjivala količina žita namenjena ljiudskoj ishrani. Stoga su ovoga puta u sistem kontingentiranja predaje uvučeni ječam i ovas za koje je do sada postojala samo obvezna ponuda na tržištu i to kako za proizvođače tako i za trgovce. Time je država svoju dužnost _ snabdevanja hlebnim žitima proširila i na ječam i ovas name- njeni stočnoj hrani i industrijskoi preradi. Isto tako učinjene su izmene I u utvrđivanju kontingenata. Oni će se za novu kampanju, za sve navedene žitarice, utvrđivati paušalno. A u okviru paušalnog kontingentiranja biće utvrđen minimalni kontingent za hlebna žita (pšenicu i raž).

Tehnika utvrđivanja predajnih kontingenata vrlo je komplikovana, što je sasvim razumljivo kada se uzme u Oobzir da kvote treba odrediti za 1.5 mil. polioprivrednih gazdinstava. Ali je mnogo teža od toga kontrola njihovog izvršenja. U polioprivredi komplikovanost stvaraju ogroman broj proizvođača i sama priroda poljoprivredne proizvodnje. Zavisnost poljoprivrede od prirodnih faktora čini iluzornim svaku čvrstu kvotizaciju, dok se industriiska proizvodnja može svakoga časa da dovede u ravnotežu sa predviđenim kvotama. Sem toga, proizvodni potencijal u poljoprivredi, na jednom istom području, često je vrlo različit. Sve ovo i niz drugih okolnosti, koje se iz godine u godinu menjaju, uslovliava opsežnu i strogu kontrolu sa jednim ogromnim administrativnim aparatom. Ta kontrola svakim danom se sve više upotpunjava i pooštrava. Čitav poljoprivredni sektor podelien je na male jedinice — takozvane seliačke okruge — Za koje su ustanovljenie karte poljoprivredne proizvodnje u kojima se vrši registracija proizvođača sa naznakom količine koju su obavezni da predaju. Kontingenti su utvrđeni kod hlebnih žita za tri, kod stočnog i industrijskog za dve 2Odine, a određeni su na bazi prosečnog prinosa poslednjih godina. Da bi se pak, mogao svake godine utvrditi faktički prinos, prema kome se osnovni kontingenti mogu povećavati na slučai da prinos bude veći od prosečnog ili, ako nastupi obratno, smanjiti, sprovedena je nova organizacija statističke službe, koja sada dopire takoreći do samog proizvođača. Pored toga, statistika ujedno služi i kao efikasno kontrolno sretstvo. Samo se po sebi razume da čitava ova organizacija počiva na vrlo strogim zakonskim sankcijama.

Najnovijim reformama nije završena izgradnja Žžitnog režima u Nemačkoj. Nova kampanja doneće nova iskustva, a možda, u izvesnim pitanjima, i razočarenja. Poslednje nije isključeno naročito u oblasti kontrole, što se pod novim režimom do sada dešavalo redovno. Međutim, od organizacije i tehnike režima mnogo su interesantniji podaci o spolinoj trgovini žitarica, u kojima se vidi dosadanie dejstvo žitnog režima. Neto uvoz žitarica u Nemačku kretao“ se ovako (u vagonima):

, 19340. „| VOB, 1936 Pšenica i Traži, · 40700 32.900 „5.000 Stočni ječam,. ovas i kukuruz . · 63.800 "55.000. ...23.500

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

Dakle, u periodu 1934—1936 uvoz hlebnih žita smanjio se po količini za 87.8%, a žitarica namenjenih ishrani stoke i industrijskoj preradi za 63.9%. Prema tome, Nemačka se nalazi na pragu O u Žitaricama na bazi prosečne žetve.

Ta autarkija u hlebnom žitu treba da bude ostvarena još u ovoj ekonomskoj godini, makar da je rod relativno slab i da je prenosna količina uoči nove kampanie skoro potpuno iscrpliena. Da se to postigne, prema izveštajima koji su nam stigli pri zaključku broja, povučena je naredba o kontingentiraniu prodaine količine hlebnih žita s tim da su proizvođači dužni, po odbitku količine potrebne za vlastitu ishranu i za setvu, staviti državi na raspoloženie za aprovizaciju celokupno preostalo žito. Sledstveno хађгапјепа ie i upotreba pšenice i raži za ishranu stoke. Na taj način količina hlebnih žita treba da bude povećana sa 240.000 do 320.000 vagona, što zavisi od količine prinosa. Za toliko će se pak uvećati potreba u stočnoj hrani, koia se mora zadovoliiti uvozom. Uvećanom količinom hlebnih žita titreba da bude podmirena celokupna unutrašnja potreba i obezbeđena normalna prenosna količina, koja služi kao rezerva za izraVnanie u rđavim godinama.

Prema tome, ova nainovija naredba o isporuci žita ne dira u osnovne principe nemačkog žitnog režima. Oni i даје ostaiu u važnosti. Promena je učinjena jedino u pogledu prodajine količine, kojia je povećana, jer je zabranjena upotreba hlebnih žita u formi stočne hrane

zz=ZGEEEKEI == а У: + (~ Макате сепа штеди Луошић

namirnica i industrijskih siroVina, na једпој, i gotovih proizvoda, na drugoi strani, bile su jedna od važnih smetnji razvoju svetske trgovine poslednjih 7—8 godina. Zna se da su se cene posle sjajne 1929 godine na svim linijama naglo stropoštavale, i da se tai proces kod pomenute tri grupe artikala neravnomerno razvijao. Indeks svetskih cena životnih namirnica (1999= 100) pao je, prema podacima Opšteg pregleda svetske trgovine 1936 izdatog od Društva naroda, do 1932 na 52 i sa 40,5 u 1935 dostigao najnižu tačku. Sirovine i poluprerađevine pak su do 1932 sa inđeksom od 44 imale veći pad nego životne namirnice, ali ie dalie padanie indeksa išlo laganije, tako da je nainiža tačka, 39,5 u 1935, ostala uglavnom na nivou ovih. Kod indeksa cena gotovih proizvoda imamo drugu situaciju. Do 1932 on je pao na 64, i, sa 48 u 1935, dostigao svoju najnižu tačku. Tim su makaze cena između prve dve grupe artikala i treće u 1932 god. bile otvorene za 16 poena, 1938 god. 13 i 1935 о“. 8 poena.”

Postojanje makaza cena nepovolino je uticalo na razmenu dobara u svetu. Od većeg pada cena životnih namirnica i industrijskih sirovina profitirale su zemlje uvoznice ovih artika na štetu njihovih izvoznica. U prve se ubrajaju sve industrijski razvijene zemlje, čiji se uvoz sastoji većim delom od prve dve grupe artikala. Ali, sem toga, industriiske zemlje su profitirale u razlici pada. cena njihovih gotovih proizvoda Dpre-

Svetska trgovina u znaku zatvarania makaza cena

та onom agrarnih proizvoda i sirovina. Tako su zemlje pro- |

izvođači, odn. izvoznice artikala ovih dveju grupa, bile dvostruko pogodene: padom cena izvoznih, proizvoda i nepovolinim odnosom ovih prema cenama uvoznih artikala. Do koje de, mere, ovaj razvoj .mogao uticati na relativno smanjenje odn. povećanje kupovne snage za иуог iz inostranstva pokazuje primer dveju tipičnih zemalja, industriiske Nemačke i neindustrijske Kine, koje navodi pomenuta. studija Društva naroda. Nemačke izvozne cene u procentima uvoznih (sredina .1929—.100) · ·iznele: su na početku 1933 god. 178,. dok. su kineske u „isto.. vreme појаса зато. 64. (Отело USER čak 55). LN ; ;