Народно благостање
а = о
"4, септембар 1937.
Iz uredništva >
Statistika samoupravnih finansija koju je izdalo budžetsko odelenje Ministarstva finansija za 1935/36 odnosi se na period koji je privredno bio u znaku oporavljanja. Ali to oporavljanje bilo je još bez dovolinog poleta. Stanje samoupravnih finansija u 1936/37 moraće biti daleko povoljnije, tako da se pregled: samou-
pravnih finansija za 1935/36 odnosi na period iza koga је nastupila uskoro konjunktura. | |
Rashodi koje su izvršila razna samoupravna tela 1935/36 bili su sledeći (u mil. dinara):
| 1932 1034/35. 1935/36
Gradske opštine 128095.. 11987. 13749 Seoske opštine 72,7 710,9 669,6 Cestovni odbori 15,1 | 155 14,9 Вапоуте 664,0 0105) 710,6 21105. 26866. 28300
Ukupni iznos samoupravnih rashoda znatno је меĆi izveštajne godine, nego prethodne, za 144 miliona. Rashodi seoskih opština manji su za 5,8% nego ргејhodne godine, cestovnih odbora, koji postoje samo u Dravskoj banovini, manji su za 600 hiljada ili za 4%, a kod banovina gotovo su nepromenjeni. Prema tome znatniji porast rashoda imale su samo gradske opštine, iz čega bi se dalo zaključiti da je grad ranije reagirao na poboljšanje privrede. To ufoliko jače pada u Oči jer su se finansije gradskih opština od 1932 stalno pogoršavale. 1935/36 godine rashodi su već premašili 1932:
Ukupni rashod seoskih i gradskih opština u pojedinim banovinama u 1935/36 kretao se ovako:
Seoske opštine Gradske opštine Broj Mil. din. Broj Mil. din.
Dravska 5. 37 о 3 79,5 Savska 517 147 1 18 137,8 Vrbaska 159 26,4 1 1,8 Primorska 97 33,8 3 12,9 Drinska 440 38,0 6 16,1 Zetska 275 34,1 5 22,0 Dunavska 797 198,2 15 115,6 Moravska 759 7909 4 11.9 Vardarska i 366" 53,0 1 20,0 Beograd | Dan sed Ен 10 - 957,5
. Samo u jednoj banovini, Dravskoj, rashodi seoskih opština bili su nešto veći, a kod svih drugih manji. To bi mogao da bude jedan prilog za ilustraciju poboljšanja privrede u Dravskoj banovihi, koje je tamo došlo jače i ranije do izraza zafo što je to industrijski najrazvijenija banovina. |
Kod gradskih opština rashodi su u porastu u svim banovinama osim Vardarske i Zetske. Veće promene su samo u Dravskoj i Savskoj banovini. Ukupni rashodi gradskih opština, njih 62 na broju, bez Beograda i ba-
novinskih mesta iznose 417,4 mil. din., ili za 4,81% više, nego 1934/35. Najveći deo povećanja rashoda. (OL 1 skih općina otpada, dakle; na banovinska. mesta i na
Beograd. Oni su porasli sa 820,4 na 957,5 miliona. Ali
ni stanje finansija ovih gradova nije se jednako mičenja- ~
lo. Rashodi Beograda povećali su se od 334,2 na 399,6 mil. ili za 19,6%; Zagreba od 246,5 na 288,8 ili za
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 563
17,1%; Ljubljane od 107,4 na 117,4 ili za 9,4; Banja Luke od 9,3 na 9,6 ili za 3,5%, a Skoplja od 19,4 na 35,2 ili za 81,7%. Kod svih drugih gradova postoji smanjenje rashoda. To pokazuje da .oživljenje privrede nije bilo jednako raspoređeno i da postoje centri koji se razvijaju, dok su drugi u izvesnom zastoju ili opadanju. Povećanje rashoda gotovo je neznatno kod ličnih rashoda, samo za 4,8 miliona, tako da čitavo povećanje otpada na materijalne rashode, od 880,7 na 1,052,1 mil. dinara. |
Izvori. prihoda raznih samoupravnih tela vrlo su različiti. : | ·
Seoske opštine Gradske opštine. Banovine
mil. din |. „ mil. din. MO mil dim, % Prirezi 3012 45 117,9 86 1507 20,3 Trošarina 70% 105 2639 1992 1545. 174
Prihodi od taksa 60,5 9,0 160,8 11,7 80,9 10,5 Otkup ličnog rada 6,7 1,0 21.5 16... 297 3,8 Prihod od imanja 44,2 6,6 81,3 5.9. 919 18 Subvencije · Би] 0,8 54. (Q:4 786 9,6 Dugovani prihodi 79,2 1,8 217 16... 159 17 Prih. od preduzeća 26,5 4,0. 4999. 55:98. 36,8 4,7
Stalna je pojava u budžetima naših seoskih opština, da one najveći deo prihoda crpu iz prireza. Kod gradskih opština glavni prihodi teku od privrednih preduzeća, a na drugom su mestu prihodi od trošarina. Glavni prihodi banovina potiču iz prireza i trošarina, zatim od taksa i imanja. Kod seoskih i gradskih opština subvencije pretstavljaju neznatan procenat (0,8 i 0,4) a kod banovina 9,6.
I ovog puta moramo konstatovati da prihodi od trošarina rastu. Mi smo svakom prilikom isticali značaj trošarine, da je ona carina za područje na kome se naplaćuje i štetnija je i po razvoj privrede i po potrošača, ukoliko je manje područje za koje se naplaćuje. Udeo trošarine u prihodima seoskih opština povećao se sa 9,2 na 10,5%. Kod gradskih smanjio se od 20,8 na 19,2%. Ali apsolutni porast prihoda od trošarine je znatan, od 240,3 na 263,9 miliona. Procentualni udeo se smanjio zato što su jače porasli prihodi od preduzeća. Najveći porast prihoda od trošarine |e kod banovina, procentualno od 12,6 na 17,4%, a apsolutno od 97,2 mil. na 134,5. Kao što je poznato ovaj proces nastavio se i dalje i može se očekivati da: će u sledećim pregle-
dima Ministarstva finansija ovaj procenat najbrže
rasti. 0
Kod svih seoskih opština prihod od priteza nema jednak značaj. Karakteristično je da je procentualno ovaj prihod daleko manji u opštinama siromašnih banovina čija industri{a nije razvijena. Na pr. u Vrbaskoj ba-
-novini od 30,4 mil. prihoda otpada na prirez: 4,5, u Pri-
morskoj na 34,1 otpada 7,2; Drinskoj na 30,5 otpada
8,4 miliona. A'već u Dunavskoj od 209 mil. 108 potiče od prireza, u Savskoj od 158,5 potiče 83,2 i u: Dravskoj
0d 82 miliona dali su pritezi 39,4. _ _ Lični rashodi kod raznih samoupravnih tela silno
- vatifaju. Kod seoskih opština lični rashodi u. procenti-
ma iznose 35,6% (prema 348% prethodne godine). Kod gradskih taj procenat |e daleko manji i to kod Beograda i devet banovinskih mesta 19,9 (22,4%), a kod ostalih gradova 31,7% (35,7%). Kod većih gra-