Народно благостање

Страна 564

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 36

dova procenat je znatno manji zato što se iz opštinskog bidžela finansiraju opštinska preduzeća, koja manje gradske opštine često nemaju. Procenat ličnih rashoda za 30% i više svakako je previsok. On teško pogađa

seoske opštine, Čiji su prihodi i onako mali. Ali izgleda ·

da ie odnos između ličnih i materijalnih izdataka |oš nepovoljniji u malim gradskim opštinama. On je isti gotovo kao i kod seoskih, iako je ovde moguće izvrŠiti bolju organizaciju poslova i tako uštedeti na izdatcima. Kod banovina lični rashodi iznose 20,4%, (21,0%). Po pojedinim banovinama lični rashodi уаптаји ovako: kod seoskih opština 17,9% (Dravska) i 47,3% (Vardarska); Код Ђапомпа 14,2% (Рипаузка) ! 41,9% (Vardarska). U banovinskim mestima na lične rashode izdato je u Beogradu 20,8%, Zagrebu 16,8%; Ljubljani 17,5%, Banja Luci 22,0%, Splitu 25,7%, Sarajevu 29,3%, Cetinju 35,1%, Novom Sađu 32,0% Nišu 27%; Skopliu 14,9%.

Rashodi samoupravnih tela, po pojedinim grupama izgledaju ovako, (u mil. dinara):

Seoske opštine

Opšta upravna: vlast 21711 Lična i imovna bezb. 46,8 Prosveta 94,5 Anuitetska služba 90,2 Građevinarstvo 34,9 Poljoprivreda 19,9 Zdravlje 25,4 Socijalno staranje ŽIL Privreda i turizam 4,4 Opštinska imanja 18,4 Samoupr. preduzeća 19,5 Penzije 10,1

Kod seoskih opština najveći rashodi idu na samo izdržavanje opštine. Zatim dolazi prosveta, a za njom anuitetska služba. Izdaci na čuvanje lične i imovne bezbednosti nesrazmerno su visoki prema drugim rashodima, koji bi za opštinu morali biti reprezentativni. Tako na pr. za unapređivanje poljoprivrede izdaje se vrlo mala suma, a građevna delatnost, kod koje dolazi u obzir gradnja i održanje puteva, morala bi iz budžeta dobiti bar toliko koliko i služba bezbednosti. Siromaštvo seoskih opština vidi se po vrlo niskoj sumi rashoda na preduzeća u hjihovoj režiji.

Suprotno kod Beograda i 9 ban. sedišta procentualno najveći deo rashoda ide na preduzeća koja su u opštinskoj režiji. Anuitetska služba prema prethodnoj godini porasla je za 30 miliona. Služba dugova tereti gradske opštine vrlo neravnomerno. Tako na sam Beograd otpada od 193,8 mil. anuitetske službe 124 miliona, više nevo 30% od ukupnog budžeta od 399,6. Zagreb, čiji rashodi iznose 288 miliona, plaća godišnje anuiteta u iznosu od 25,9 mil., a to je 8,09%. Na trećem mestu su izdaci na građenja. Oni su samo za 7 miliona veći nego prethodne godine. Izdatci za осимаnje zdravlja i za socijalno staranje morali bi biti daleko veći pa da se reše neka goruća socijalna pitanja.

1 kod ostala 62 grada izdatci na opštinska preduzeća su najveći, iako dostižu jedva nešto ispod *|a sveса onog što se u tu svrhu izdaje u ostalih 10 gradova. Kao i kod seoskih, tako i kod ovih opština odlazi na opštu upravnu vlast velik deo rashoda. U prethodnoj

godini ovi izdatci bili su na prvom mestu, ali u izveštajnoj godini, sigurmo opet u vezi sa oporavljanjem privrede, došli su na prvo mesto izdatci na preduzeća, povećavši se za 30 mil. Samo kod banovina izdatci na građevinsku delatnost dolaze na prvo mesto, a odmah iza toga izdatci ia narodno Zdravlje. Na trećeni miestu su izdatci za pomaganje poljopfivrede. Sve tri ove grupe izdataka, kod ostalih samoupravnih tela, dolaze ili na poslednje mesto ili su drugorazredni. Sve samouprave bez razlike na poslednjem mestu imaju izdatke na unapređivanje frgovime, industrije, хапаууа i turizma.

Kao povoljna pojava može se uzeti da opšti Upravni troškovi imaju tendenciju da se smanje. Oni su samo kod grupe Beograd i ban. sedišta veći za 3 miliona, dok sa kod svih drugih manji nego u prethodnoj godini. Banovine su čak smanjile rashode od 41,7 na 34,6 mil. a to |e za 17% manje nego prethodne godine.

Dažbine su prihodi od prireza, takse, trošarine i

Beograd i banov. 62 grad. opšti. Banovine sedišta 65,9 57,2 34,6 29,7 37,1 8,1 31 20,5 36,0 193 52,7 47,0 120,6 43,6 175,6 8,3 7.2 89,0 31,3 18,8 131,4 39,3 14 25,2 47 3,6 18,0 16,0 13,5 _ 304,3 - 82,7 35,6. 26,5 22,5 7.1

otkupa ličnog rada. Opterećenje dažbina po stanovniku i po banovinama bilo je (u dinarima):

а 2 01 ле Seoske opštine opštinske. Dbanovinske Ukupno Dravska 66,44 72,89 146,00 Savska 54,56 43,80 98,36 Vrbaska 20,19 10,80 30,99 Primorska 28,20 13,20 41,47 Drinska 18,73 16,47 35,20 Zetska 32,40 16,09 48,49 Dunavska 74,97 33,86 108,83 Moravska 29,67 14,97 44,64 Vardarska 33,64 14,47 48,11

U gradskim opštinama dažbine po glavi iznosile su:

рагб1пе Grad. opštine gradske banovinske Ukupno Dravska 548,31 216,94 165,25 Savska 257,11 66,19 323,30 Vrbaska 110,99 18,06 128,05 Primorska 125,28 20,24 145,52 Drinska 135,81 31,48 167,29 Zetska 192,94 33,45 236,39 Dunavska 186,54 37,82 224,36 Moravska 143,08 32,06. 175,14 Vardarska 101,59 20,59 12216 Beograd i ban. sed. 361,57 45,94 407,51