Народно благостање

4, септембар 1937.

Kao što se iz gornjih tablica vidi opterećenje po glavi vrlo je neravnomerno u seoskim i gradskim opštinama raznih banovina. S jedne strane fu odlučuje visina razrezanih prireza i broja taksi, a s druge strane i ekonomska snaga pojedine banovine, od koje zavisi hoće li se moći naplatiti više. Od stepena razvitka privrede, a s tim i kulturnih potreba jedne banovine, zavise i njiezini rashodi, tako da prinos po glavi mora biti veći u razvijenijim, ali zbog toga se on relativno i lakše snosi nego u siromašnim.

Ali i kad se to uzme u obzir razlika je ipak velika između Slovenije, u kojoj dažbine po glavi iznose 765,35, i Vardarske banovine sa 122,18 ili Vrbaske sa 128,05. Da su te dažbine razrezane po vrlo raznoličnom ključu može se videti i po tom što su one u Zetskoj banovini za 100 din. više nego u Vrbaskoj, a ova je bogatija nego Zetska.

Nije važno da se na to upozori samo zbog pravednosti, nego i iz privrednih razloga koji nas ovde prvenstveno interesuju, jer trošarine, koje su važan elemenat

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 565

dažbina, čine carinsku granicu za uvoz robe na izvesno područje. To utiče na kalkulaciju trgovaca i industrijalac, koji proizvodi u jednoj banovini, nalazi se tako pred nekoliko trošarinskih područja čiju ftrošarinsku politiku mora upoznati. A to otežava i njegovu kalkulaciju. Zato je vrlo važno da se zakonom što pre reguliše finansiranje samouprava, i da taj zakon prihvati načela: da se trošarinom i taksama može opteretiti samo potrošnja i usluge na području samouprave, a ne proizvodnja, sirovine, polulabrikati, tranzit i izvoz; da se ne smeju uvoditi prohibitivne trošarine; da frošarina bude snošljivo odmerena prema vrednosti artikla, i da bude što manja za artikle dnevne potrebe, a neki artikli da budu sasvim oslobođeni; da se zabrani dvostruko opterećivanje jednog proizvoda; i da se utvrdi kompetencija nadzornih vlasti koje odobravaju budžet samouprava, tako da se putem kontrole postigne što veća jednoobraznost finansijske politike samouprava.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ

Податци г. Розенберга (При-

Финансирање наше инду- вредни Преглед од 14 авг. т. стрије

г.) 'о кредитима у нашој индустрији осветљују један за целу привреду важан проблем. По њима се последњих година (до 1985) однос властитих и туђих средстава наших акционарских подузећа (а то је 85,4% свих индустриских подузећа) кретао око 48:52. Укупни износ властитих средстава био је 1985 год. округло 2420 мил. дин. а онај туђих 6100 мил. Значај тих бројева биће јаснији кад се има у виду, да је вредност трајних инвестиција наше индустрије исказана у билансима са 6858 мил. дин. тј. 1438 мил. дин. више него износ властитих средстава. Ту суму морала је наша индустрија узети од поменутог износа кредита. Од остатка употребљено је 2830 мил. дин. на трошкове производње (наднице, плате, сировине и материјал, осигурање итд.), тако да је око милијарда и три четвртине преостало за подмирење обавеза из прошлих година. Значи, дакле, да је 25% употребљено на финансирање производње.

Према појединим индустријским гранама пак, дају се констатовати на основу биланса акционарских друштава за год. 1935 следеће чињенице (изражене у милионима динара):

Врста Властита Туђа Инвестиције индустрије средства – средства Дрвна 473,2 1166,3 821,6 Рударска 1154,6 687,3 1245,5 Земљана 364,0 580,9 658,1 Машино-металска 443,8 552,4 558,2 Хемијска 1122,9 596,8 1047,9 Текстилна 366,9 698,4 555,1 Коже и конфекц. 192,2 282,5 189,0 Прехранбена 795,3 722,8 946,0 Папирна 73,8 73,5 96,9 Штампарије 61,3 108,1 73,8 · Електр. центр. 305,0 375,6 608,7 Грађев. и ост. гране 61,3 355,8 62,4 Укупно БАТА] 6100,4 6858,2

Као што видимо, две су карактеристичне појаве, које се примећују у горњим бројевима: велико учешће кредита

У односу према властитим средствима код неких индустри- · ја, и вредност инвестиција која у највише случајева премашује ону властитих средстава. Код дрвне индустрије властита средства износе само 40% туђих и 54% од вредности инвестиција; код рударске пак однос је далеко повољнији, према туђим средствима 168%, а инвестицијама 92%; код земљане 68% и 56%; код машино-металне 80% и 79%; хемијске 188% и 107%; текстилне 52% и 60%; Koжне и конфекционе 88% и 105%; прехранбене 110% и 53%; папирне 100% и 76%; штампарија 50% и 83%; електричне 81% и 50%; грађевинске чак 17% и 98%.

За тачно оцењивање значаја горњих бројева било би потребно знати какве су природе кредити изражени у овим процентима. Они по року трајања могу бити дуго- · рочни, средњи и краткорочни. Велико учешће инвестиција

- У употреби кредита указује да је не мали удео дугороч-

них зајмова у кредитирању наше индустрије. Одакле они долазе, тешко је установити. Удео Држ. хипотекарне банке заједно са Народном банком у кредитирању индустрије износи само 610 мил. дин. У нашој индустрији имамо карактеристичну појаву, да се финансирање врши великим делом кредитима. То су већином дугорочни и онда, кад они са формалне стране немају тај карактер. Трећу групу дугорочних кредита сачињавали би уобичајени кредити те врсте дати нашој индустрији од банкарских предузећа у земљи и на страни. Износ свих тих кредита морао би бити најмање раван разлици вредности инвестиција и властитих средстава тј. округло 1.440 мил. динара. Остатак би отпао на средње и краткорочне кредите.

Јаче учешће кредита у финансирању неких наших индустрија претставља јак фактор поскупљења производње. Стање данас, врло вероватно, показује нешто бољу слику. Вредност властитих средстава условљена је делатношћу подузећа и она ће бити у толико већа у колико је ова рентабилнија. У год. 1935, на коју се односе напред изложени подаци, ми смо још били у пуној привредној депресији. Данас је стање за читаву индустрију управо обрнуто и то мора да је нешто поправило однос властитих и туђих средстава. Без тачне статистике, међутим, немогуће је констатовати у којој се то мери стварно догодило.