Народно благостање

6. новембар 1937.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 711

КОЊУНКТУРНИ ПРОБЛЕМИ

" Ошште претпоставке развитка садашње коњунктуре

| ЈЕ (Први део)

1 КОЊУНКТУРНИ ПЕСИМИЗАМ

После априлског пада цена сировина на светским берзама, привредна штампа стално, понавља питање није ли коњунктура дозрела за кризу. Последња публикација Друштва народа о светској привредној ситуацији носи на насловној страни два питања: приближава ли се период економског опорављања свом крају или је у изгледу нови период просперитета После октобарског слома на њујоршкој берзи ефеката, поново се посумњало у дуготрајност коњунктурног полета. Априлска ситуација сировина и октобарски слом ефеката били су само повод да се коњунктурни песимизам изрази нешто јаче. Он датира од пре априла и има

своје дубље узроке. Његова појава сведочи да постоје елемети неповољни по развитак коњунктуре уопште.

У овом чланку имамо намеру да одредимо само оквир основних претпоставки уз које се развија садашња коњунктура. Одређујући их указаћемо самим тим на силе које су деловале да је садашња коњунктура добила неке специфичне одлике по којима се разликује од коњунктура ранијих периода. Тим стварним основима коњунктуре моћи ће се објаснити како се она у свести људи пројицирала као коњунктурни песимизам.

П ПЕРИОДИЧНОСТ КРИЗЕ

Један елеменат коњунктурног песимизма бесумње је сазнање широког круга људи о циклич-

ности кретања привреде. Она се као законитост“

потврдила са светском кризом 1929 г. Политичка Економија говорила је о тој законитости јошу прошлом веку. На прелазу из 19 у 20 век извесни знаци, које је показивао развој капитализма у свету, били су пољуљали поверење у цикличност кретања чак и код Марксових присталица, а, као што је познато, он је најкатегоричније формулисао закон периодичних криза. После светског рата почели су да негирају периодичност криза и они социјалисти (Каутски) који су је у теорији бранили од ревизиониста (Бернштајн). Кад су тако били одбацили схватање о цикличности и неки социјалисти, разумљиво је да су грађански писци могли отићи даље. На примеру америчког послератног просперитета, почели су да доказују да се новим методама (високе наднице, организација кредита, спуштање место дизања цена у полету итд.) може створити вечни просперитет и да су кризе, према томе, дечије болести у развоју капитализма.

Ова вера у вечни просперитет била је толико снажна, да су уочи самог октобарског слома на њујоршкој берзи 1929 даване најоптимистичније изјаве у погледу будућности. Крах је деловао као

гром из ведра неба. Обим у коме се криза развила

у целом свету истакао је, увећане, све њене елементе. Показала се јаче узрочна веза између фактора који одређују поједине фазе коњунктуре, тако да се криза може, у извесној мери, објаснити као последица полета. Да напоменемо само, ради илустрације, питање цена, кредита и надница. Промена цена укида претпоставке уз које је инвестиран капитал у извесном моменту. Међутим, ове претпостављене цене требало би да се одрже, да би капитал, који је с њима калкулирао, могао да на време изврши своју амортизацију. Промена каматне стопе отежава функцију кредита. Више наднице, које радници у полету извојују штрајком, смањују рентабилност производње итд. а то су све моменти који прекидају један полет. Најопштије изражено, искуство из послератне коњунктуре гласило би овако: високи полет припрема кризу. Што је полет већи криза је оштрија и дубља. То искуство стечено је у кризи, чије су се последице осетиле не само у привреди него у свим подручјима друштвеног живота. Оно је још одвише свеже и зато је немогуће да садашњи полет не потсети на своју историјску последицу, кризу. Страх да се не учине исте погрешке као и раније и неизвесност да ли су мере које се предлажу за кочење полета способне на предупреде кризу, рађају овај коњунктурни песимизам.

TI CBETCKO ТРЖИШТЕ РОБЕ

Сазнање о цикличности кретања привреде популаризовано је, али, ипак, оно спада у подручје теорије. Међутим, коњунктурни песимизам је у толикој мери општи, да се не може објаснити самим теоретским сазнањем. Он се јавља и код оних које не интересује теорија него пракса. Из тога следи да се пракса стално сукобљава с извесним запрекама које коче: санацију привреде, тако да коњунктура не може да добије нормалан изглед. При том има највећи значај стање Це родне размене добара. |

Стање на светском тржишту сушта је противност интензитету производње у већини земаља. Индексни бројеви индустријске производње и вредности светске трговине гласе:

1934 1985 1936 1937(1-11) Светска производња 1928 = 100 91,7 1082 1176 129,7 Светска трговина 1929 = 100 791. 824 86,1

Заостајање спољне трговине за обимом производње показује да је проблем уновчења робе постао много тежи. Обрнуто, у ранијим коњунктурама светско тржиште знало је да се шири брже