Народно благостање

Страна 712

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

него што је расла сама производња, као на пр. у полету 1925/29 (1921—100): 1925 1927 1928... 1929

Светска производња 135 192 146 150 Светска трговина 137 139 157 168

После 1982 слика је супротна (1932—100):

1983 1934 1935 1986 Светска производња 106 МА [25 129 Светска трговина 101. 105... 180. 115

Овај несразмер између производње и светске трговине показује да су покидане везе између појединих националних привреда, а тиме су нестале претпоставке за један повољнији развој сваке од њих. Оне су се развиле као део светске привреде. Светско тржиште претстављало је њихову везу. Од његове функције зависило је да ли ће развој појединих националних привреда бити бржи или спорији. Коњунктура, која се развијала под нарочитим приликама једне земље, преносила се преко светског тржишта на другу. А исто тако криза у једној изазивала је кризу у другој. Тиме није речено да је светско тржиште узрок кризе или полета. Њихово смењивање има свој узрок у самом привредном систему. Зато, у вези са проблемом кризе, светско тржиште треба посматрати обзиром на могућности које оно пружа за излаз из кризе. Ако је оно било битна претпоставка да је једна национална привреда уопште досегла известан степен развоја, онда, у моменту кризе, светско тржиште пружа најшире могућности да се нађе излаз из ње. Међутим, пошто је ослабила његова функција, морало је доћи и до измене у

кретању светске привреде као целине. Националне привреде показују тежњу да се издвоје из ње и да свака за себе започне своје властито циклично кретање. Тако су се из јединствене масе у нашем планетарном систему одвојиле поједине планете и описују своје кругове. Ова тежња ка самосталним националним циклусима једна је од најбитнијих последица промена на светском тржишту.

Да би успеле у тој привредној самосталности, поједине земље траже излаз из кризе према датим претпоставкама. Оне нису једнаке ни у једној од њих. Тешкоће за излаз из кризе различите су. Тако је и могло доћи до ове појаве да извесне земље имају високу коњунктуру, а друге су у де-

пресији или тек на излазу из ње. Индекс инду- ·

стријске производње половином 1937 износи у Енглеској (1929—100) 125,5, Шведској 142, Немачкој 118,1, Аустрији 112, Јапану 137,9, Финској 159,8, док с друге стране у Француској 73,1, Белгији 90,3,

Чехословачкој 98,7, САД 95,8, Пољској 86,7. Ко-

њунктура није јединствена. Захваљујући нешто јачој међународној трговини у првој половини 1937 оживела је привреда појединих земаља нешто брже у последње време. Кад би навели место индексних бројева за половину 1937 оне из половине 1936, још јаче би се истакла разлика у интензитету коњунктуре појединих националних привреда. Поред разлике у интензитету, постоји и временска разлика, јер су једне земље успеле да брже остваре полет, друге спорије или никако. Енглеска је већ две године у пуном полету и неке балтичке земље. А већи број земаља успео је тек концем 1936 да достигне свој ниво из 1929.

ЈУ СВЕТСКО ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА

Много јаче од светског тржишта робе страдало је тржиште капитала. Једна трећина размене по вредности остала је ипак поштеђена. Кад се по волумену трговина вратила на ниво из 1929, осигурана је бар материјална страна размене, а то је такође важно, јер то значи да се може да обавља репродукција и да људи, углавном, добијају за покриће својих индивидуалних потреба потребну количину добара. Конкуренција успева да до извесне мере неутрализира запреке размене. Захваљујући привредном полету, последњих месеци постигнути су прилични успеси. То је могуће зато што је размена робе, и онда кад се врши уз помоћ кредита, ограничена на краће време и једнократна. Зато она није толико осетљива на ризик који носи економска и политичка несређеност у свету. Капитал је, напротив, преосетљив на сваку промену, односно на сваку њену могућност. Без обзира у ком се облику сели из једне земље у другу, капитал испитује какве су економске претпоставке за добити до којих му је стало. Ако оне изгледају економски сигурне, капитал се неће селити ако није и политичка ситуација повољна.

Осетљивост капитала повећала се после светске кризе. У поратном периоду функција међународног тржишта капитала била је на погрешној основи. Краткорочни зајмови били су уоптребљени у оне сврхе за које се траже дугорочни. Кад је избила криза, сломио се кредитни ланац у свету, а загранично плаћање готово престало. Међународно тржиште капитала остало је сасвим мртво.

Пе подацима Друштва народа, емисије капитала за рачун иностранства износиле су у милионима националних валута:

1928 1985" 1936 CAJI 1319,1 == 28 Белгија 1210 — Р Француска 2687 — Холандија 242,94 — 0,44 Енглеска 63,3 5,4 3,3 Швајцарска 91,6 = —

Забрана извоза капитала која генерално постоји у Енглеској, а у САД за неуредне дужнике, само је озаконила једно стање које је настало у економским приликама. Зајмови се дају још из политичких обзира, па и тад га банке уписују, ако им га гарантује и влада њихове земље.

У циклично кретање привреде извоз капитала уноси више динамике него размена робе. Размена се врши до ut дез. Увоз се плаћа извозом и према томе размена претпоставља да на подручју извоза постоји већ развијена привреда. Међутим, извоз капитала ствара и насеља и привреду. Индустријализација једне земље, а то је основ коњунктурног полета, може да се помоћу увоза капитала врши независно од капацитета њене привреде. Јасно је да то не чини злато. Иза новчаних трансакција стварно постоје робне, тако да извозом капитала једна земља развија куповну моћ друге. Она се тако ослобађа вишкова своје робе која би јој остала непродана. Тако она одлаже кризу која би избила са хиперпродукцијом. Ујед-

ал