Народно благостање

6. новембар 1937.

Страна 713

но развија коњунктуру у другој и сама у њој суделује. За последњих 830—100 година, извоз капитала препородио је свет. Он је био најмоћнија полуга напретка и с њим су тековине једне земље преко ноћи преношене у другу: Извоз капитала давао је печат периоду кроз који је развој капитализма прошао последњих деценија. Кад је развој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

света једанпут постао зависан од извоза, његов прекид био је ударац за земље које су га увозиле. Кад су пресахнули извози страног капитала, требало је наћи неки нови извор да би се надокнадило оно, што се добијало зајмом споља. Али то се није могло остварити а да уједно не дође на површину да је у извесном погледу отпорност привреде смањена, као што ћемо још видети.

У АГРАРНА КРИЗА

Аграрна криза у свету удружила се с индустријском и продубила је. Претпоставке за излаз из аграрне кризе друкчије су него из индустријске и финансијске. Наиме, аграрна производња у свету налази се већим делом у рукама сељака, који настављају да производе и онда када је нерентабилно. Због тога хиперпродукција не може да се одстрани тако лако као у индустрији, која на кризу реагира затварањем предузећа. У земљама, као САД, где се пољопривреда води на капиталистичкој основи, дакле, иде се за неком добити на уложени капитал, било је случајева да су фарме напуштене. Међу осталим факторима и то је допринело да се смањила америчка производња послед-

њих година. Тиме још није опустело тржиште, јер је аргаризацијом индустријских земаља смањена потреба за увозом жита. Криза житарица ублажена је тек после неколико неродних година. Криза других сировина, као каучук, решена је тек после строгих ограничења производње и пошто је наступио индустријски полет. Ипак, аграрна криза је само ублажена, а не и решена. Као што је била узрок да светска криза буде дубља и да дуже траје, тако је аграрна криза деловала да излаз из индустријске кризе буде тежи и спорији. Она је као тег вукла сваки индустријски полет. Неизвесност у аграрном сектору привреде допуњује и појачава неизвесност у индустријском.

УТ ХИПЕРПРОДУКЦИЈА КАПИТАЛА

Податци о развоју производње и спољне трговине до 1929 псказују да је последња брже расла од прве. Не значи да је капацитет производње био недовољан. То је био случај само извесно време после рата, кад се осећала криза у привреди услед недовсљне производње, али после 1925 та се појава изгубила. Период од 1925—1928 био је испуњен живом рационализацијом, специјално у Немачкој и САД, и индустријализацијом аграрних земаља. Једино Енглеска је остала по страни, у извесној депресији, а Француска, због кризе франка 1926, заостала је иза општег полета и доживела га кад је у другим земљама већ био на измаку.

Рационализација индустрије повисила је силно продуктивност рада, и тим што је учинила непотребним велики број радника, сузила је домаће тржиште. Тако је већ у коњунктури до 1929 био велик број незапослених: у Немачкој 1928 близу 1,5 милион, у Енглеској 1,2, у САД, где статистика у том погледу није прецизна, број незапослених варирао је између 2 и 4 милиона. На другој страни остао је неупотребљен велик део производног апарата. По немачкој статистици било је 1929 искориштено само око 70% индустријског капацитета. Капацитет америчке челичне индустрије износио је 1929 око 66 мил. тона, а максимална производња била је 55 мил. тона. Лежало је неискориштено више производног апарата него што је био читав искориштени апарат челичне индустрије у Енглеској.

Тек што је довршен период рационализације, дошла је криза и онемогућила тако амортизацију велике масе капитала. То је допринело да криза буде оштра. Али без обзира на те проблеме амортизације и кредита који је с њом уско повезан, без обзира уопште на све проблеме који се изражавају у облику вредности, рационализација је продубила кризу и тако отежала излаз из ње у још једном правцу. Производни апарат, који је стављен на

ноге у рационализацији, одликује се високом квалитетом. То је револуционисало његову употребу. Материјал из кога су грађене машине продужио је њихов продуктивни век, а савршенство њихово оспособило их за масовну производњу. Насупрот тако продуктивном апарату стајало је једно ограничено тржиште презагушено хиперпродуцираном робом и то не само из индустријског него и аграрног сектора. Такав продукциони апа-

„рат, неистрошен јер је тек био монтиран, био је

способан да за кратко време, чим се стави у покрет, подмири тражњу коју је тржиште могло да развије. Заостајање тражње пред потенцијалом производње није дозволило да се у садашњем полету развије инвестициона делатност у довољној мери. Уколико она има велике размере у појединим земљама, треба потражити и специјалне узроке. У Енглеској она постоји зато што је овде тек сад дошао период рационализације. У Немачкој карактер инвестиција има други значај него у ранијим коњунктурама, као што уопште немачка коњунктура има други карактер. Добар део инвестиција потиче овде од пресељавања индустрије с периферије у центар земље.

Међутим, у САД инвестициона делатност великог стила изостала је потпуно. Индекс производње врти се још увек око висине коју је имао 1929, а историјска ознака једног полета је у том да он прекорачује обим производње који је'постигнут у претходном циклусу. Општа карактеристика читавог периода опорављања привреде од 1933, узевши цео свет, била је, не проширење инвестиција, него даља рационализација постојећег производног апарата. Она се да врло лако уочити на индексима о повишењу продуктивности рада по поједином раднику у свим земљама. У САД где је огроман капитал остао неупотребљен, настављено је с даљом рационализацијом извесних грана индустрије јаче него и у којој другој земљи. Велики