Народно благостање

Страна 714

формирани капитали с том рационализацијом обарали су своје трошкове производње, да би се тако што боље прилагодили нивоу цена на тржишту. Ако су у том успели, то је ишло на рачун оних предузећа која нису била способна да поднесу нове издатке.

Застој инвестиција огледа се у смањеним емисијама капитала у неким индустријским земљама.

1929 1934 1935 1936 САД. 9,419,8. 1.386,4 1.408,6 1.961.8 Јапан 465 1.063 12077 1.064,0 Немачка 2.664 1.015 2811 3.990 Белгија 14.965 2.155 3.082 Pp Француска 29.400 28.516 20.019 19.458 Холандија 316.65 263.09 35.46 154.76 Енглеска: Е. банка 136 119.2 163.7 207 Мидленд 6. 159 106.74 161.93 190.81 Шведска 243.45 499.66 523.63 617.06 Швајцар. 756.52 436.59 162.48 420.64

Јапанске емисије биле су изванредно мале 1929, зато што је Јапан још 1928 пао у кризу. Само у земљама које су развиле велики полет емисије су 1936 достигле или престигле оне из 1929.

У одређивању карактера садашње коњунктуре и у истраживању претпоставки уз које се она ра-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Бр, 45

звила, важно је да се уочи овај моменат. Инвестирање је мотор полета. Једна грана производње, стављена у покрет, претставља тржиште за велик број других. Код инвестиција стављају се у покрет гране индустрије које врше огромне поруџбине, процес инвестирања траје дуже, тако да се оживљење преноси на шири круг индустријских грана. Оне запославају велик број радника и тиме делују да се развија и тражња за средствима потрошње. Ситуација у којој нема претпоставки за инвестицисну делатност не пружа никакве перспективе за коњунктуру, бар не нормалну коњунктуру коју познаје историја досадашњих циклуса. Те претпоставке могу се евентуално тек створити дуготрајношћу кризе. У САД н.пр. годинама се није обнављао возни парк и пољопривредне машине. Још крајем 1936 сматрало се да је капацитет америчких железница испод оног 1929, а тако и у неким другим гранама. Сада се обично говори да ће америчка коњунктура доћи кад железнице почну да врше поруџбине. Колико год оне могу да буду велике, никад то неће бити поруџбине какве је развијала градња пацифичких железница. ·Оне су готове, то је готов капитал, он својим постојањем кочи инвестиције и то је та засићеност капиталом која кочи сам полет. ·

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ,.

"Ј »Роћнас« од 24 oktobra obia-

vljen je jedan napis u kome se tretira pitanie obezbeđenja ishrane za vreme mira i rata. Člankopisac polazi od sledećih činjenica: čitavi krajevi u zemlji, tzv. pasivni, ishranjuju se slabo; pobolišanje ishrane u tim kraievima imalo bi za posledicu opadanje izvoznogz viška; pitanje dovoljne ishrane važno je kako za ekonomsku tako i za vojničku snagu naroda, a današnja ishrana, s obzirom na znatan izvoz, nije dovolina; da se previše izvozi pšenice i to neposredno iza žetve te tako nastaje opasnost da zemlja, u najkritičnijim mesecima, uoči žetve, ostane bez dovolino hrane. Da bi se omogućila bolia ishrana naroda i racionalizovala Žitarska politika člankopisac predlaže obrazovanje nacionalnog fonda za ishranu. Zadatak fonda bio bi, da sakuplja rezerve hrane radi obezbeđenja ishrane, dok bi se jedan deo čuvao kao gvozdena rezerva za slučaj rata i prenosio iz godine u godinu. A samo ono što bi preko toga preostalo moglo bi se osloboditi za izvoz. Člankopisac je ujedno izneo finansijsku i tehničku organizacionu osnovu svoga plana. Prva se sastoji u angažovanju velike sume državnih sretstava, koja bi služila za otkup i pribiranje hrane. Država bi imala sprovesti totalni monopol unutrašnje i spoline trgovine liudskom i stočnom hranom, čije bi izvođenje bilo povereno nadležnim ministarstvima. Tehnička osnova plana sastoji se u podizanju potrebnog broja silosa za smeštaj hrane. Pošto se međunarodni odnosi u svetu svakim danom sve više zaoštravaju bez izgleda da bi se veliki sporovi, koji su danas na dnevnom redu, mogli rešiti bez rata, člankopisac traži da se ovaj njegov plan sprovede još u ovoj godini.

Plan o obezbeđeniu ishrane zemlje zasada je bespredmetan

Pokrenuto pitanje pretstavlja uistini krupan nacionalno-ekonomski problem, koji rezultira iz naše dosadanje eko-

nomske politike, stania poljoprivrede i celokupne privrede. 1 nedovolino ishranjivanie pasivnih krajeva i relativno veliki izvozni višak prema stvarnim potrebama — posledice su Većeg broja uzroka, koje ne može da otkloni nikakav fond za nacionalnu ishranu, pa i u slučaju da država počne besplatno deliti hranu. Na ova i druga pitanja, u vezi sa stanjem i izgledima za budućnost naše poljoprivrede, mi Сето зе: уган пеkolikim člancima. Za sada, u vezi s gornjim predlogom, želimo da konstatujemo nekoliko činienica koje je člankopisac izgubio iz vida.

Sa gledišta ekonomske politike mi smo naš problem pšenice, o kome člankopisac naiviše govori, u broju od 30 maja 1936 ovako postavili: postoji pitanje periodičnog unovčenja izvoznog viška i problem otklanjanja suvišne ponude u језеnjim mesecima neposredno iza žetve. U pomenutom članku konstatovali smo takođe, da je Jugoslavija na putu da se u pogledu pšenice od izvozne pretvori u samodovoljnu zemlju. U stvari, kada bi u celoi zemlji postojala normalna ishrana, ona bi to već bila. Rešenje oba gornja pitanja, kao bitna, nalazi se u silosima i obrtnom kapitalu za varantni kredit. To le suština pšeničnog problema. Stvaranie rezerve, koja bi se kao stalna prenosila iz godine u godinu, mogla bi. da bude samo jedna od funkcija ustanove kojoi bi bilo povereno praktično izvođenje žitarske politike. Polaznu tačku za rešenje toga pitania, ako izuzmemo pitanje sretstava, čine silosi; bez njih nema uopšte rešenja. Otsustvo silosa čini iluzornim čitav plan.

No i bez toga izloženi plan je bespredmetan za ovu godinu. Bez obzira na statističke podatke o našoj ovogodišnjoi žetvi pšenice, kretanje cena poslednja dva meseca, koje ne samo da su preko svetskog pariteta, nego su i preko intervencione cene, naibolji su dokaz da više u zemlji nema izVoznog viška, jer bi se, u protivnom, morao osećati njegoOV pritisak. |