Народно благостање

6. новембар 1937, НАРОДНО WEEK ma E

Специјални кредити за зслобођење ситних улога

Гувернер Народне банке г: д-р Радосављевић изашао је са врло значајном изјавом

на штедњу пред јавност. Народна банка auuu oi u = је одлучила да новчаним заводима у земљи одобри специјалне кредите са каматом од 3%. Кредитна подлога је меница новчаног завода, а као

супергаранција служиће 3%-тне обвезнице, које издаје

Привилегована аграрна банка на рачун новчаних завода код Привилеговане аграрне банке на основу Уредбе о ли-

"квидацији земљорадничких дугова. Гувернер је изјавио у " сагласности са Генералним директором Поштанске штедио-

нице, да ће Поштанска штедионица земљорадничким кредитним задругама и њиховим савезима одобрити специјалне кредите уз 3% камате на основу акцепта и потраживања задруга код Привилеговане аграрне банке. Кредити задругама одобриће се до 25% њихових потраживања код Привилеговане аграрне банке. У образложењу те мере Гувернер је рекао да су испуњени предуслови за први корак у циљу санације наших новчаних завода и кредитних задруга. Влада је Уредбом о ликвидацији земљорадничких дугова учинила крај неизвесности, која је притискивала наше новчано тржиште. А осим тога је стање Народне банке тако добро, да слободно може да приступи повећању емисионог потенциала. То дозвољава у првом реду њена метална подлога, која се знатно повећала у последње време. Народна банка има данас у својим рукама девизно тржиште, што ситуацију чини сасвим сигурном. Кредити имају одређену сврху, они треба да служе ослобођењу ситних улога на штедњу. Изјава Гувернера наишла је на коментаре у дневној штампи. Тако је заступљено мишљење да код додељивања кредита неће играти улогу да ли је дотични новчани завод заштићен или не, нити да ли су тешкоће настале услед неплаћања земљорадника или неземљорадника. Гувернер у својој изјави рекао је да кредити треба да служе ослобођењу ситних улога. По свему изгледа да се мисли на ослобођење и оних ситних улога који су фактично замрзнути код оних новчаних завода, који из неких разлога нису тражили заштиту. У ту категорију спадају и они новчани заводи, који су услед Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова, дошли у тежак положај и остали без заштите. Али ти случајеви биће само изузетни према много важнијем циљу, да се ослободе ситни улози код заштићених новчаних завода. Сасвим јасна је изјава Гувернера, да ће се специјални кредити давати оним новчаним заводима, који су дошли у тешкоће услед заштите земљорадника. То је логичка последица тога да се кредити додељују само на основи супергаранција. Ове имају само новчани заводи који су повериоци заштићених земљорадника.

Ослобођење ситних улога поправиће положај улагача. Не зна се још поуздано до ког износа ће се улози сматрати ситним. Али изгледа да ће горња граница бити 10.000 дин. Рачуна се да ће за ослобођење тих улога бити потребно око 500 мил. дин. Стари улагачи заштићених

"новчаних завода примају на своје. улоге камату од 2%.

Они ће моћи постићи већи рентабилитет и у том случају ако би оставили свој новац код исте банке на новом рачуну. Али у најчешћим случајевима они ће имати могућност да пласирају свој новац још рентабилније. Заштита новчаних завода мораће се изменити, ако се спроведу мере, које је најавио Гувернер. Биће потребно да се при томе води рачуна. о оправданим интересима новчаних завода. Они ће један део својих улога на које су плаћали 2% исплатити помоћу 3% меничног зајма. На своја потраживања од Привилеговане аграрне банке не добијају више од 3%. Према томе би нестала маржа између актив-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 715

не и пасивне камате за један део потраживања, што би претстављало погоршање положаја новчаних завода. Има још једна околност која може тешко да погоди новчане заводе. Они треба да примају обавезе према Народној банци, при чему ће њихово потраживање код Привилеговане аграрне банке служити само као супергаранција. Ако настане случај да дужници земљорадници не одговарају својим обавезама, или само врло слабо, као што је то био случај код првог ануитета, могу новчани заводи да остану без припадајућег им ануитета. Али ови су без обзира на то у обавези према Народној банци.

Да: би се проблем ослобођења ситних улога потпуно решио потребно је да се осигура служба анунтета по сељачким дуговима и да се учини крај пасивној резистенцији дужника. |____-____-____________ Ministar građevina propisao, je Uredbu o vanrednom. putnom doprinosu za iskorišćavanie državnih i nedržavnih puteva. Doprinos plaća sopstvenik robe j koja se prevozi, a ako se ovai ne može utvrditi, plaća ga sopstvenik prevoznog sretstva. Doprinos se plaća za prekomerno iskorišćavanije puteva. Iz Uredbe izlazi da se prevoz motornim vozilima u ovakvom slučaju smatra prekomernim iskorišćavanjem puteva. I upotreba vozila koja po svojoj težini, načinu kretanja i sličnom prouzrokuju jači kvar drumova, a pokreće ih životinjska snaga, spada u prekomerno iskorišćavanje puteVa, bez obzira na to da li se tako vozila upotrebljavaju jednom u godini ili dnevno. Sopstvenici stočnih zaprega dužni su da plaćaju doprinos, ako u toku godine prevoze više od 52 tona. Analogno ovoj odredbi oslobođeni su plaćanja i trgovci i zanatlije, ako njihov robni promet nije veći od 52 tona. Oslobođeni su plaćanja još i država, banovine i opštine, humanitarne i naučne ustanove, polioprivredne zadruge za prevoz vlastitih DrOIiZVOda i Savezi polioprivrednih zadruga za prevoz vlastitih proizvoda i Savezi poljoprivrednih zadruga za prevoz svojim Dpojedinim zadrugama do zaključno 52 tona, vlasnici taksia, fiakera, ako iskliučivo žive od prevoza putnika.

Uredba postavlja kao osnovu za razrezivanje doprinosa

Kritički pogled na Uredbu o vanrednom putnom doprinosu

EK —

·vozarinu. Ali u idućem članu pri određivanju. ključa ona se

služi sasvim drugim objektima. Kod autobusa na primer VOzafinska taksa se plaća po prevaljenim kilometrima, i to 25 para za linije konkurentne državnim železnicama, 15 para za delimično konkurentne i 10 para za nekonkurentne. Razrezivanje se vrši po »redu vožnje« autobuskih preduzeća. Na teretne automobile se plaća 10 para od tone tovara. Ali zakonodavac je odmah odredio paušalne iznose od 500 do 5000 din. po nosivosti teretnih automobila. Za prikolice se plaća paušalno 9000 din. godišnje. Na kola sa stočnom zapregom određuje se vanredni putni doprinos samo na osnovu težine tovara i predđenog kilometra, i to 8 para po toni i kilometru i 12 para za kola sa nepropisanim naplatcima. Razrez i naplaćivanje vanrednog putnog doprinosa vrše Tehnički odeljci kod sreskih načelstava. Doprinos se ima upotrebiti za održavanje onih delova puta za koje je naplaćen. Kod paušalne naplate doprinos će se upotrebiti 30% za državne, 60% za banovinske i 10% za opštinske puteve.

Opšta slobodna i besplatna upotreba puteva jedno je od načela klasične finansijske teorije. Taj klasični princip u toku vremena pretrpio je promene pod uplivom promenje-

„пе prakse fiskusa u većini država. Sada važeće načelo mogli „bismo formulisati tako, da se smatra opravdanim ako dr-

žave uvedu poreze u cilju pokrivanjia troškova održavanja puteva. Naša država već odavno primenjuje tai princip, a sa-