Народно благостање
Страна 760
Imaoci dolarskih papira u zemlji traže dinarsku klauzulu. Oni više veruju u dinar nego u dolar. Kapitalisti imaju slabe nerve, a potraživanja u dolarima od aprila 1933 god. pa sve do danas, kao što pokazuju u poslednje vreme lansirane vesti o nameravanoj daljoi devalvaciji dolara, traže jake nerve. Samo što u ovome slučaju imaoci imaju i pravo. Ne razumeju da njihova otadžbina, koja је posle dugotrajne krize svoje valute uspela da utera svoj valutni brod u pristanište stabilnosti, gura svoje građane na pučinu valutne bure. Jer ostaviti dolarsku klauzulu u nacionaliziranim papirima isto je što i uneti valutnu klauzulu u unutrašnji zajam, na pr. u Begluke ili u Investicioni. |
2. Originalan način obračuna dolara i dinara
Ostavljena je dolarska klauzula, ali država ne može da plaća u dolarima već samo u dinarima. Znači da se pri plaćanju dolati moraju pretvoriti u dinare. I to je pitanje regulisano prilikom nacionalizacije. Ali kod nas svaka valuta ima dva kursa. Jedan realan, a drugi dekretovan. Prvi je na tržištu, a drugi je rezultat državnog autoriteta. Drugi sadrži depresijaciju dinara od 20*/»#%, a prvi od 43.
__ Магаупо да је za imaoce nacionaliziranih državnih obligacija propisan niži kurs.
Ali ni to nije sve. Deviza je uputnica na jedno mesto na strani. Kupac devize polaže novac odmah, a dobija stranu valutu tek kad uputnica stigne na određeno mesto. Ta razlika, koja se u bankarskoj terminologijt naziva poštanskim danima, pretstavlja za kupca gubitak na kamati. Prema današnjim saobraćajnim sredstvima u Evropi, poštanski dani nisu mnogobrojni, 2 najviše 3, pa prema tome gubitak na kamati je minimalan, naročito pri niskoj kamatnoj stopi. Ali taj je gubitak mnogo veći kod devize Njujork, jer tamo je poštanskih dana 8—10. Zbog toga je danas najviše u upotrebi telegraiska isplata, »kabl«, kod koje nema gubitka na kamati. lako |e danas kamata u svetu vrlo niska, ipak ona kod devize Njujork igra ulogu, tako da Narodna banka naplaćuje 22 pare po dolaru na kabl za razliku od uputnice Njujork. Kod ' nacionalizacije dolarskih obligacija ne radi se ni o kakvoj isplati u Niujorku. Radi se samo o obračunu dolara za dinare. Pitanje je koji će se kurs uzeti za osnovicu. Pa kako je za imaoce povoljniji kurs kabl, to je sasvim prirodno bilo da su revnosni čuvari državnog fiskusa uzeli za obračunsku osnovicu kurs isplate Njujork. Razlika nije velika, ali je simptomatična za psihologiju odnosnih državnin vlasti prema imaocima državnih obligacija.
3. Pastorče
God. 1930 jedna 7%-tna obligacija Blerova vredela je — po kursu od 85 — 48.000 dinara. U današnjim dolarima ona bi vredela 71.000 (pošto se u ugoмотц nalazi zlatna klauzula). Današnja obligacija vredi svega 36.600 dinara. Imalac obligacije iz 1935 god., a takovih ima dosta, izgubio je 34.400 dinara po obligaciji. Ta razlika je rezultat sviju mera do danas.
Završujući ovo istorijsko izlaganje moramo da upozorimo na jednu važnu činjenicu i da je objasnimo. Založnice Državne hipotekarne banke 7%-ine, od nominalnih 1000 dolara, koje su nacionalizirane i nostriflicirane istovremeno sa Blerovim obligacijama, beleže danas na berzi 101, odnosno po kursu za dolar 43 dinara, 43.400 dinara a jedna Blerova obligacija po kursu od 85 dinara vredi 36.600 dinara.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 48
Mi smo vrlo često pisali o uzrocima ove razlike. Ona je sa gledišta inostranih imalaca bila pofpuno opravdana. Ali ni jedan od tih argumenata u korist diskriminacije hipotekarnih založnica kod Blerovih obligacija ne može da važi za nostrilficirani deo naših dolarskih papira. Inostranstvo mora da taksira više kredit Državne hipotekarne banke od onog državnog, ne uopšte, već u ovom konkretnom slučaju, obzirom na veličinu jednog i drugog duga, na prilike državne kase i Državne hipotekarne banke itd. Ali se ne može ni zamisliti da država dopusti da Seligmanove založnice budu bolje usluživane, naravno u unutarnjem prometu, no nacionalizirane Blerove obligacije. Danas su ta dva papira potpuno identifikovana, silom prilika. Situacija se može da definiše tako da Državna hipotekarna banka garantuje za državu kao što je u ugovoru država garantovala za Državnu hipotekarnu banku. Gde leži onda uzrok ogromne razlike u kursu između ova dva papira?
Država je i u Jugoslaviji postala veliki bankar. Njezine su ustanove danas na čelu našeg bankarstva. Ogromni kapitali neprestano pritiču ovim ustanovama, a ove, sasvim razumljivo, jedan deo tih kapitala ulažu u državne hartije od vrednosti. Pri osustvu špekulacije na berzi, tražnja državnih depozitnih ustanova za hartije od vrednosti postala je važan faktor na našem efektnom tržištu. Može se reći da se kursevi naših papira na berzi formiraju pod uticajem ove velike tražnje. Sledstveno svaki će da plati za papir onaj isti kurs koji plaća i državna depozitna banka. Naročito kad je potencijal njene tražnje daleko veći od ponude na tržištu, a to je slučaj već nekoliko meseci na našoj berzi. I u toj pojavi leži uzrok velike razlike u kursu ova dva papira istoga tipa, odnosno u činjenici, da se prema Blerovim papirima državne depozitne banke u pošlednje vreme drže potpuno apstinentno. Sa domaćeg tržišta nije već dugo vremena ni jedna Blerova obligacija ušla u njihov bogat portfeli hartija od vrednosti. Više desetina miliona dinara apsorbovale su te ustanove sa našeg efektnog tržišta, ali ni jednu Blerovu obligaciju.
Ne može se reći da su one prouzrokovale skok kursa Seligmanove obligacije na 101. To |e uradila berza; ali samim tim što po tekućem kursu državne depozitne banke kupuju kad im treba, stvorena je baza za skok ovog papira. I u tome skoku niko ne vidi niсео перптодпог, kao što ga nema ni u stagnaciji, pa, čak u poslednje vreme, u tendenciji padanja Blerovih papira, s obzirom na gore pomenutu apstinenciju.
Danas nacionalizirane Blerove obligacije pretstavlja|u unutrašnji državni dug isto tako kao i Ratna šteta i ostali papiri. Prema tome ko hoće da ceni državni kredit taj mora da uzme u obzir sve papire zajedno; i, ako bi hteo da izrazi državni kredit u jednoj citri, onda bi morao uzeti dosirani prosek kurseva sviju papira. Mi imamo poslednjih meseca jedan optimizam na efektnom tržištu, kakvog smo malo imali u istoriji Jugoslavije. Svi su državni papiri lagano u skoku. Nebo je vedro. Ali na njemu se nalazi jedan oblačak. Bura uvek počinje sa jednim oblačkom. Bura na berzi obično dolazi od egzogenih uzroka, na pr. političkih. Takav oblačak pomaže da se bura proširi pod najmanjom depresijom. To je sa gledišta državnog kredita.
A i nepravično je. Daleko bi nas dovelo kad bismo ispričali istoriju imalaca ovih obligacija u zemlji. U decembru 1920 god. — da pomenemo najvažnije etape —
održana |e u Ministarstvu Finansija konterencija o tome
|
верна паре imaa aaa pad