Народно благостање

Страна 764

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

Прво је стање у привреди, а друго исцрпеност тржишта капитала великим зајмовима од стране државе. Од 1932 до 1936 државни дугови повећали су се за 107 милијарди, годишње просечно за 21 милијарду. За 1938 Боне је предвидео нове дугове у висини од 18—19 милијарди, од чега би 4 биле употребљене за отплату ранијих дугова, тако да би се дуг повећао за 15 милијарди.

Државни дугови расту брзо и У другим земљама. Француска по томе не би претстављала изузетан случај, тако да се и питање штедње не би требало да поставља за њу ригорозније него за друге земље. Ипак има једна битна разлика. Задуживање свих држава појачало се кад су у кризи смањени приходи. Оно је продужено и кад се привреда опоравила и највећи део расхода које друге државе покривају зајмом, иде на финансирање привреде у вези с коњунктурном политиком. Без тих расхода; буџети би били уравнотежени, бар приближно, у већини земаља у којима су сада јако пасивни. Француска државна каса мора да тражи зајмове да би могла да подмири најелементарније издатке државне администрације. Ова тешка ситуација има свој корен не само у слабом стању привреде која тешко подноси велике терете буџета, него и у том што је држава презадужена тако да 46% свих расхода иде на саму службу дуга.

Другу важну позицију у расходима претстављају трошкови наоружања и то по редовном буџету 10,90 милијарди и по ванредном 11,26, свега 22,26 милијарди. Ове две позиције, дуга и наоружања, апсорбирају највећи део буџета, тако да је у таквој ситуацији врло тешко направити такве уштеде на другој страни, па да то осети порески обвезник. И због њих остаје врло мала могућност да се посвете већи износи једној активнијој коњунктурној политици. Издаци по ванредном буџету износе 13,63 милијарди и готово читав тај износ иде на наоружање и покриће се зајмом. Да нису порези повишени за JJ, C yKyIHHM ec(beKтом од 8 милијарди, и овогодишњи буџет би показивао велик дефицит већ у прорачуну, као и ранијих година.

Велико је питање хоће ли влада моћи да прође с оноликим зајмовима колике је предвидела. Рачуна се да би дефицит самих железница могао да се попне на 12 милијарди. Да би се он смањио било би потребно да се од 1 јануара повиси тарифа и пошто Боне предвиђа дефицит железница са 3 милијарде, требало би да се тарифа повиси за читавих 25%. Тако би се спасавањем буџетске равнотеже укочила привреда.

Pomorsko brodarstvo, od svih grana privrede, preživelo је najtežu krizu. Izgledalo ie da je jedan deo lađa za sva vremena suvišan i kao sredstvo da se ublaži konkurencija, lađe su prodavane kao staro gvožđe. Međutim, na taj način došle su neke zemlje, koje su išle za autarkijom i u brodarstvu, jevtino do trgovačkih brodova i jedno vreme, mesto da bude blaža, konkurencija je bila oštrija. Pa, ipak, pomorsko brodarstvo u svetu preživelo. je tu krizu i istaklo se među svim drugim granama privrede s najjačim poletom,

Konjunktura brodarstva traje još od 1935. U početku bio je više polet po tonaži, nego po prihodima. Trgovina u svetu i razvijala se tako da su cene ostajale nepromenjene, ili su čak padale, a nudile su se sve veće količine. Zato је 1 razumljivo da je vršen pritisak na parobrodska društva da i ona podnesu žrtvu zadržavajući niske vozarinske tarife. Kada je sve veće naoružanje u svetu prouzrokovalo velik. promet sirovina, brodarstvo je moralo doživeti polet, jer su one dolazile iz prekomorskih zemalja. Postepeno, s oporavljanjem pri-

Prilike svetskog brodarstva

vrede u svetu, osim prometa sirovina povećao se i promet gotovih fabrikata, tako da su brodari već 1936 počeli jako da dižu vozarinsku tarifu. Osetila se odjedanput nestašica tonaže i to kod slobodne kao i kod liniiske plovidbe. Cena brodovima, koji su se nudili pod staro gvožđe, naglo je skočila čim su se oni mogli upotrebiti. Mesto starih postavljene su im nove mašine. Porudžbine za nove lađe narasle su tako brzo da ih brodogradilišta nisu mogla podmiriti. Mnogo porudžbina i poskupljenje građevnog materijala učinili su da su cene novim brodovima silno skočile.

Nešto teža situacija za izvesne zemlje nastupila je posle devalvacije, specijalno funte i dolara. Pošto su je izvršile gotovo sve zemlje, ostalo je ioš samo nemačko brodarstvo. u težem položaju prema КопКкигепшта. Роубепје troškova za gradnju i popravke bili su nov udarac poletu brodarstva. Troškovi za popravke toliko su se povećali da otplate kalkulisane 1935 više ni izdaleka nisu dovoline. Od porudžbine do časa liferovanjia cene brodovima toliko skaču, da je to bio jedan od najvažnijih uzroka što su u poslednje vreme smanjene porudžbine. U trećoj četvrti 1937 tonaža u gradnji ostala je nepromenjena u svetu sa 2,9 mil. a porudžbine su manje nego u drugoj četvrti.

U poletu daleko je bolie prošlo slobodno brodarstvo od linijskog. Na niega otpada 30%, svetske tonaže, ali ono je obavilo daleko veći procenat transporta. I daleko su bolje prošli teretni brodovi od putničkih. Ali iako su vozarinske tarife povišene, brodarske linije nisu mogle da knjiže velike dobiti, zato što su gubitci u krizi bili ogromni i što su se sva društva bacila na to da što više poprave brodove i da stvore izvesne rezerve za slučaj nove krize. Koliko je to DOtrebno iskusilo se kod prevoza benzina. Stope za tankove nepromenjene su duže vremena, jer je ponuda tenk brodova vrlo velika otkad su petroleiska društva izgradila svoje brodove.

I kod brodarstva se ispoljila težnia da se sav promet jedne zemlje obavi na vlastitim nacionalnim lađama. Ona se

pojavila naipre kod naciia koje nisu imale razvijeno brodar-.

stvo. Sada se ona pokazuje i kod Engleske. Od izvoza gotovih proizvoda 34% vrši se na nacionalnim lađama, a 79% uvoza životnih namirnica. U SAD priprema se program za gradnju lađa, koji će država subvencionirati i pomagati kreditom. Za neke linije, n. pr. s Australijom, uvedene su subvencije. Italija je najavila među svojim autarkijskim težnjama i tu, da plovidbu pod nacionalnom zastavom razvije toliko da Dpostane potpuno nezavisna od inostranstva. Pomaganjem nacionalnog brodarstva Poliska ie uspela da stvori flotu koja saobraća po celom svetu. Nemačke linije uživaju specijalne potpore i zbog devalvacije stranih valuta.

Razvijaiući se ovako uz državno tutorstvo brodarstvo svih zemalia dolazi pod jedinstvenu kontrolu, bolie je organizovano, ali s druge strane u konkurenciji nacionalno brodarstvo jedne zemlje nalazi se prema kompaktnom brodarstvu druge. Zakonom dekretovano isključivanje stranih lađa, koje se momentano još ne oseća dok je promet živ, biće sigurno jedno od glavnih sredstava da se pomogne nacionalno brodarstvo, čim polet nešto popusti. To je iedna od naigorih perspektiva ха brodarstvo uopšte, speciialno za ono manjih nacija. :

i ====C==——— Pogresi kroz Које je prošla

Svetska trgovina u znaku Svetska privreda od aprila ove

popuštanja industrijske godine odrazili su se i na svet-

konjunkture skoj trgovini. Po podatcima ne-

mačkop instituta za ispitivanje

Пт копипкеште OjŽaj Se M есој

četvrti o. g. prema prethodnoj smanjila za 1% po vrednosti i za '2% po količini. , ;