Народно благостање

27, новембар 1937.

Ovaj pad je malen i odnosi se na kratak period, tako da i kod izvlačenja zaključaka o daljim perspektivama treba biti

oprezan. Velika promena od drugog do trećeg tromesečja паstupa u svetskoj trgovini zato što se smanjuje uvoz poljopri-

vrednih proizvoda, specijalno žita, posle žetve u julu. Ove godine ta se promena mogla da oseti jače zato što su u proleće mnoge zemlje naglo povećale uvoz žitarica. Ali to ioš ne bi bio razlog da se obim prometa smanji. Prošle godine trgovina se i u trećoj četvrti povećala prema drugoj za 2,2 poena po vrednosti i za 1 po obimu. To je bilo u vezi s razvojem industriiske konjunkture. Međutim, ove godine sastali su se i sezonsko opadanje izveSšnih artikala izvoza ı zastoj u prometu sirovin3. - -

Izvoz se po volumenu jače smanjio nego po vrednosti. Ova pojava je u suprotnosti s oštrim padom cena sirovina koje i čine naiveći deo prometa. Ona se može obiasniti samo promenama koje su nastupile u svetskoj trgovini baš u tom periodu. Osnovna promena je da se po vrednosti smanjio iz-

voz agrarnih zemalja daleko jače nego industrijskih. Obrnuto.

je kod uvoza. Na bazi 1999 = 100, uvoz 11 evropskih indu-

striiskih zemalja smanjio se od druge prema trećoj četvrti sa”

72,0 па 71,3 док је izvoz ostao gotovo nepromenien, 69,7 ı 63,6. Uvoz kod 6 agrarnih. evropskih zemalia povećao se od 74,2 na 74,4, a izvoz je pao sa 91,2 na 84,6. Uvoz 3 vanevropske industrijske države smaniio se sa 99,1 na 94,9, a izVOZ sa 37,6 na 85,9. Uvoz 14 vanevropskih agrarnih zemalia povećao sa za 89,9 na 90,0 a izvoz je opao sa 106,9 na 104,7.

Ova promena u strukturi svetske trgovine objašnjava

zašto je ona po količini pala više nego po vrednosti. Ne zna

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

Страна 765

či da su se cene artiklima uopšte popravile, nego samo 20tovim industrijskim proizvodima. Njihova cena počela je da skače mnogo kasnije nego agrarnim proizvodima i nastavila ie da skače i onda kad su već cene sirovina počele da padaju.

Pad uvoza industrijskih zemalia izazvan je stanjem konjunkture, kao što je povećani izvoz nastupio zato što su agrarne zemlje dobrom realizacijom sirovina u prvoj polovi-

·ni 1937 došle do deviza, tako da su u letnioj sezoni mogle da

pojačaju industirijalizaciju. Izvoz evropskih agrarnih zemalja nije jednako opao. Iz balkanskih zemalja povećao se a tako isto i iz Estonije, Letonije i Litve. Opao je jače iz Mađarske, a naročito iz Španije. Na Dalekom Istoku velike promene nastupile su zbog rata. Uvoz Japana ograničen ie posle хауоđenja devizne kontrole, i pao ie sa 1187 miliona jena na 962, a. izvoz sa.868.na 859 miliona. Uvoz Kine pao je sa 335 na 214 mil. kineskih dolara, a izvoz sa 2493 na 201. U trećoj četvrti nisu se mogle da statistički pokažu sve promene u prometu koje su nastupile ratom, zato što je rat počeo tek u avgustu, a u septembru su tek izvršavane ranije podrudžbine, odnosno, prispevali su tek tovari poslani ranije.

Dve industrijske zemlje, Engleska i Nemačka, u kojima nije popustila koniunktura imale su i uvoz i iZzVOZ Veći U DOslednjem tromesečju. Naijače ie opao kod SAD. Pod kraj godine dolaze sezonska popuštanja industrijske konjunkture. Ako se zadrži ova tendencija cikličkog popuštania koja se pokazala poslednjih meseci u svetu, onda će se i svetska trgovina u poslednjem tromesečju smanjiti u većoj meri nego u trećem.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

Ovai broj je bez dodatka »Analiza bilansa«. Krajem godine nema, ili znatno manji broj, bilansa za analizu. Pretplatnici su ranije imali naknadu u povećanim brojevima, a i u toku ove godine pružićemo im naknadu.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Sofijska opština izradila je nacrt nove mlekarske centrale koja bi snabdevala mlekom ceo grad. Izgradnja će stajati 25 miliona leva.

— Prinos maslina u severnoj Dalmaciji o. g. računa se na 200 vagona. Masline su odličnog kvaliteta i sadrže mnogo više ulja no ostalih godina. Prosečan prinos maslina u severnoi Dalmaciji iznosi 100—150 vagona godišnje.

era

— Ministar šuma i ruda govorio je u Sarajevu o elektrifikaciji Bosne i Hercegovine. Elektrifikacija bi imala važnile čvorove: ugljenokopni bazeni u Bos. Krajini, zatim onaj u Tuzli, koji bi vodio do Sarajeva, te konačno Mostarski dolinom Neretve do Stoca i Čapljine.

— Prošlogodišnja šećerna kampanja u Bugarskoj veoma je podbacila. Dok Se računalo sa prinosom od 21 milion kg, šećerane su proizvele svega 11 miliona kg, što se prodalo do aprila, tako da su se morale načeti zalihe iz ranijih godina od 8 mil. kg namenjene, prema prvobitnom planu, izvozu. No ni to nije bilo dovoljno, jer se potrošnja popela sa 22 na 25 miliona kg i država je bila prinuđena da uveze iz Čehoslovačke i Holandske Indije 2,5 mil. kg. Ovogodišnja kampania daće oko 25 mil. kg, što će pokriti domaću potrebu.

— Interes za kulturu voća u Bugarskoj sve više raste. Ministarstvo poljoprivrede ima molbe za 1 milion sadnica, dok državni rasadnici mogu dati najviše 700 hiljada ko-

mada. Da bi se podmirila potreba, ministarstvo je odobrilo kredit za nabavku sadnica iz privatnih rasadnika.

— Mercegovina, koja je ove godine imala slabu Žžetvu, imaće rekordnu proizvodnju duvana. Zasađeno je 190 miliona strukova koji će, prema proceni, dati 750 vagona duvana. Samo ljubuški srez daće 200 vagona.

— Bugarska proizvodnja vina u ovoj godini ceni se

.na 100 miliona litara. To je više nego lani, kada je dobiveno

82 miliona, ali daleko zaostaje iza ranijih godina. Tako је па рг. 1985 god. dobiveno 209 miliona litara. Ovogodišnja proizvodnja jedva će pokriti domaće potrebe.

— Kapacitet svih žitnih silosa u Turskoj iznosi oko 60 hiljada tona. Od ukupno 16 silosa 3 imaju kapacitet od 10 hiljada tona, 6 silosa po 4 hiljade, 1 od 5 hiljada i 6 silosa 1 hiliadu tona.

ИНДУСТРИЈА

— Потрошња челика у САД. износила је за првих десет месеци о. г. 1838% потрошње у истом периоду прошле године. Само услед смањења потрошње у августу ова није достигла ниво из 1929 год. Потрошња опада због слабе тражње аутомобилске индустрије и суздржаности малих потрошача. Повећање се очекује за почетак године.

— Po pitaniu proširenja Trepče, koje je pokrenuto inicijativom naših vlasti, pretstavnici društva nakon pregovora sa jednom komisijom Ministarstva šuma i ruda, izradili su konačan predlog proširenja. Ono uglavnom obuhvata podizanje topionice za cink i olovo. Ovaj će se predmet uskoro izneti pred Ministarski savet.

— Produkcija uglia u najbogatijem bazenu uglja u Turskoi, u Eregliu, iznosila jie za vreme uvođenja republike 418