Народно благостање

Страна 92

Стање Народне банке (у мил. дин.)

== уља пите

Укупно — || :905.5| 1464.3| 1709,1) 1714,5| 1719,0 Девизе које не улазе у

подлогу — O 1044) 331,6! 4399 492,6] 4658 Кован новац:

у никлу и сребру — — || 206.:] 329.9 359,5| 4046 388,1 Зајмови;

На менице = -— _ _ || 15288] 15230) 1431.0) 13737) 13645

на хартије од вреди, — || 235 | 2583! 272.7| 260,9) 2584 Укунно — || 1763.9) :781.3 1704 6 1634,6! 1623,3

Хартије од вредности — 16,9] 49,4! 201.3) 198,2 198,2 Ранији званси држави — || !686.6) :670.6| 1638,4| 1638.3) 1638,8 Привремени аванси Глав,

Држ. Благајни — — — | 600.0] 600.0| 600.0| 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — || 106.4 119.0] 166.8| 165,8! 165,8

Вредности ост, Фовдова| !2.0] 11.8) 29.6) 29,51. 29,5 Непокретности, завод за израду вовч. и намештај || :53.5] 1540! 160.1| 160,8| 168,9

Разна актива — — — — || 276,4| 464,4|2030.6,2009,0 2112,7 ПАСИВА

Капиал — "= – — = 120.0) :80,0| :80.0] 180,0] 180,0

Резервни фонд — — —| 112.4! 133.3 1994! 200,0) 200.0

Остали фондови — — —| 20,5: 27,4| 34.0) 341) 341

Новчанице у оптицају — || 4283,9| 4890,0| 5834 1! 5521,6| 5673,4 Обавезе по виђењу:

Beogradska berza

Tzvešlajna nedelja od 27-I do 2-1! 193 EFEKTNO TRŽIŠTE Da li izumire efektna berza?

U engleskom privrednom životu smatraju se izveštaji, kojima su popraćeni završni računi velikih banaka u Londonu, za isto tako važne dokumente kao i diskusija o budžetu u parlamentu. Na istu se nogu stavljaju govori pretsednika velikih banaka s ekspozeom ministra finansija. To je uostalom sasvim opravdano. Banke imaju savršene biroe za ekonomske studije, a pored službenih statističkih podataka, kojima se služi ministar finansija, stoji im na raspoloženju čitav niz podataka iz knjiga banaka. Drugo, u Engleskoj je privredni život, preko jednog jako razvijenog plaćanja putem dobropisa, neobično tesno vezan sa bankama tako da je slika, koju pružaju velike banke preko svog poslovanja, verno ogledalo prilika u engleskoj narodnoj privredi.

Analizirajući izvesne pozicije u aktivi ističe se u svima izveštajima, istina ne nova ali dalekosežnija pojava, da se iz portfelia banaka gubi sve više trgovačka menica, a na njeno mesto da nastupa državni papir. Lord Uordingtn, pretsednik Lojds-benk, čiji je izveštaj ove godine jako zapažen, upozoruje na jednu pojavu koja se može smatrati za korelat gornjoj pojavi, naime, da iavne emisije hartila od vrednosti pokazuju istu strukturelnu promenu koju i portfelji velikih banaka: sve se Više gubi emisija akcija i privatnih emisija, a na

НЕ || за. ха | 21. хн | 22 Х0:| 224. | 314 АКТИВА 1034 | 1935 1937 | 1938 1938 Нодлога ; j зл. у касама и на стр. 4184.6 = 253 7 E злато у касама — – 1336,9 :701.6) 1707.0) 1711,5]. _ злато на страни — — 94,6 15 15 7,5 новч. у страној монети| 90.3 0,0 — = – девизе — — — — — 120.8 327 — — =

itd = 6.9 7.4| 39.0) 22,06) 141,1

ПРЕ На ПР RJ 689 7 1390.6| 1702,0) 1490.3 разни рачуни — — — | 327.0, 6886|1029.0. 10:53 1029 8 Укупно ~ | 865.3! 1385.7| 2458,6) 2809,9) 2661,2

Обавезе са роком — — || 952,9! 193.4! 500) 50,0) 500 Разна пасива — — — — | 316.4! 166.6| 283.9| 312.3| 298,4 Оштицај = обгв по виђ.|5249,8| 6275 7| 8292 6] 833!,6| 8331,6 Укуп. подл. -|-28.50/) прим, | | 1881'6| 2196,1| 2203,1 | 2208,9 Злато у кас. са 28.509 оприм. || — | 1717.9|2186,5| 2193,5 | 2199,3 покриће — — — — — — 29987 |2648%|2644% | 26500 6 покрићезлатом у касама|| — |2737%.|2636"%.|2632 .|2638" ||

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ · ____Бњеб

njihovo mesto nasiupa sve više emisija hartija od vrednosti ·

javne ruke, a specijalno države. Gotovo istovremeno izašao ie u Frankfurter Zeitung-u

članak pod naslovom »Tržišta kapitala u službi držaVe«, a kome se, kao što se iz samog naslova vidi, tretira isto pitanje i.

održava ista teza. U tom se članku dolazi do jedne intere-

sanine konstatacije, naime, da ie. u vodećim finansijskim

zemliama u svetu istovetno razviće javnih emisija. Ono što је konstatovao Lord Uordingtn za Englesku, konstatuje se Za Nemačku i Severoameričke Dižave u mnogo većoj meri. Kao исток tome ožnačava se -.sve veća intervenciia državna u privrednom Životu, dikfirana 1i.zv. konjunkturnom politikom, za sSšuzbilanje Krize. A interesantan je posledni pasus toga članka. On glasi:

»Svima trima zemljama је zajednička predominantnost emisija iavne ruke i nazadovanje privatnih emisija, a naročito akcija. Izgleda da je s tim nerazdvojno vezano i opadanie značaja svetskih efektnih berzi koje uglavnom služe poslu s akcijama«.

Naši se čitaoci sećaiu da smo mi nebrojeno puta upozoraVali na to, da kad se kaže u stranim novinama, da na berzama vlada depresija, da kursevi nazaduiu i obrnuto, da se pri tom misli na akcije, a delom i na privatne obligacije, jer svetske berze žive od tih poslova, a ne od obrta u držav-

nim hartijama. Mi smo isto tako mnogo puta podvukli, da.

kad se govori o špekulaciji na berzi, misli se i može se mislit samo na akcije, i da sledstveno na beogradskom efektnom tržitšu, na kome se trguje gotovo iskliučivo državnim

hartijama od vređnosti, niti može biti govora o kakovoj špe-

kulaciji niti se sme gubiti iz vida ta razlika, kad se upoređuje naša berza sa svetskim. :

Jedna od velikih nevolja jugoslovenske narodne privrede je potpuna paraliza privatne emisije i posla s akcijama i privatnim obligacijama. Znači da je naše tržište kapitala okrenulo leđa našoj narodnoj privredi. To je problem za koji se u naibližoi budućnosti mora naći rešenje. Mora se staviti tržište kapitala u službu naše narodne privrede. A što Kkapital danas u Jugoslaviji, posle jedne teške inflacije i isto tako teške deflacije, posle svetske privredne depresije, posle ijednog lošeg zakonodavstva o zaštiti zemlioradnika i krize bankarstva kao posledice toga, okreće poglede iskliučivo državnim hartilama od vrednosti, sasvim je pojamno.

Nije naš kapital načelno protivan privatnim papirima. Naibolji je dokaz za to vrlo lepo razviće kurseva onog malog broja akcija — naravno na Zagrebačkoj berzi — čiji je bonitet van svake sumnje. Naibolji posao na berzi za poslednje dve godine bio ie sa akcijama naših brodarskih društava. Ne zbog subvencija, koje ona uživaju, već zbog ogromno”? poleta te privredne grane.

Malo ie preterana reč Frankfurter Zeitunga da bez akcija ne može da opstane berza. Kao dokaz za protivno služi beogradska berza. Ali svakako berze onakvog volumena, kao što su londonska i njujorška, mogu da postoje samo zahvaljujući ogromnim iznosima akcija. Mi, uostalom, ne mislimo da će da se izgubi privatna emisija. I kod nas će, kao što je to bilo. u prošlosti u velikim zemljama, kapital, kad bude oterao kurseve državnih obveznica vrlo visoko, sam da se okrene privatnim emisijama. Državnim emisijama ima kraja, a privatnim ne.

Tim povodom da zabeležimo jedan odista žalostan doсадај sa Beogradske efektne berze u izveštajnoj nedelji. Izvršena je, naime, egzekutivna prodaja triiu paketa akcija i to: Klaničnog društva, Srpske ćentralne i privredne banke Sarajevo i jedne srbijanske provincijske banke. Prve su otišle po jedan i po dinar komad, druge po pet dinara, a treće po dva. Oni koji kukaju nad padom kurseva u Njuiorku, mogli

bi rezervisati koju suzu i za ove kurseve. _