Народно благостање
5, фебруар 1938. НАРОДНО
Ma beogradskoi berzi
U izveštainoj se nedelji odigrao jedan od najvažnijih godišnjih događaja našeg tržišta kapitala: Isplaćen ie polugodišnjii kupon Rente ratne štete.
Time je ubrizgano u tržište kapitala punih pedeset miliona dinara. Kuda će taj kapital? Svakako najvećim delom u hartije od vrednosti. Već i zbog toga što pripada licima, koja već drže hartije od vrednosti. Kupon je bio plativ u utorak, 1. februara a već je na sastanku berze od istoga dana bilo posetilaca, koji su nosili u portfeliu protivvrednost kupona, a svi su već bili do 11 sati naplatili kupon. To je bio predmet govora među berzijancima. Nije bilo dovolino reči za pohvalu ovakvog postupka i za priznanie »Narodnom Blagostaniu& za mnogostruku intervenciju u korist ovako brze i lake isplate Киропа. Kažu Nemci da veliki događaji bacaju svoju senku unapred. Tako ie bilo sa isplatom kupona Rente ratne štete. Već su na nekoliko dana ranije kursevi pokazali čvršću tendenciju usled tražnje za račun onih, koji su imali da prime protivrednost kupona. Како је to одјекпшо па kurseve najbolje će nam pokazati donia tablica:
28-1 31-1 1-II 2-1I 3-II 77% Wivesi!Zalam s K. | _ U TI 0 196 пи zajani Kr. M. ___ | O2O00. | ---— 00% Begl. prompt 500 —=— 82— —= —=-= _ 89.50 6%; Beel: prompt. 2:500 —— _— | “ ra O === 67% Bepl. prompt 5:000 —= ___ 3. 87— === 6% Begl. termin === 4% Астатс! 100 = _____________ | -_4% Аст. 500 1 1.000 — ___-| | ___-_. Gl _ ___ 7% Bler "0 84850 85850. 69. 41 8% Bler : —= |, OG. =—=-" 99—
7% ЗеПетап ен > 437.50. 438.75 440.75 445.50
Ratna šteta prompt. 440.75
Ratna šteta termin 496.50 —— —=- 440.50 445Narodna banka 7740. — 7730.— —— 7.700. 7.130Priv. apr. banka s: ki —=- 222— 22250. 222—— Рију. аот. ђака К К. —= == == —= —.7% Stab. zaiam 95.50. == == == == 6% Dalm. prompt. 500 —= 8150 —=— = —= 6% Рап. prompti. 5.000 898.95, 8450 —— —= 87.—
6% Dalm. termin === e | ia —=4% Agr. obv. 1984 500 _— | —=- — == == 4% Apr. obv. 1994 1.000 1 __—-- _— —_-- —= 4% Agr. obv. 1934 5.000 i 10.000 ____ __U II Duvanski loz __ O II SO Crveni Krst о 6 ____ Površan pogled na gornju tablicu dovoljan je da pokaže kakvi su motivi bili za razviće kurseva. Hoćemo da Каžemo da špekulacija pri tome nije igrala nikakovu ulogu. Špekulacija obično operiše jednim ili sa dva papira za koje postoje tehnički i drugi uslovi za jače podizanje i obaranje kurseva. Kod nas je špekulaciia, ukoliko ie ove bilo, imala svega jedan jedini papir, a to je bila Renta ratne štete. Mi već odavno ukazujemo na to da je taj papir prestao biti špekulativan, a to pokazuje i poslednja izveštaina nedelja. lako je Renta ratne štete za raspoloženje uvek vodeći papir, on je tu ulogu izgubio u prošloj nedelji iz prostog razloga, što se iz nervoze i straha onih, koji hoće da plasiraju, kapital obratio na prvom mesfu papirima za plasman sa što većom rentom. lako je Ratna šteta napredovala u ovoj nedelji, to je bilo mnogo manje no što je bilo kod agrarnih papira, koji su postali u poslednje vreme favorit naših kapitalista. ! kako su kursevi i ovih papira otišli jako gore, kapitalisti su počeli da razgledaju celokupnu berzansku listu da bi našli papire, koji bi davali ioš bolju rentu. Tako se išlo od Ratne štete Ка
БЛАГОСТАЊЕ Страна 93
agrarnim papirima, dok se па kraju krajeva, kao i Novica
na polju Cetiniskom, steglo srce i prišlo papirima sa najve-
сол rentom, dolarskim. Može se reći da je сеја педе ја ргоšla u znaku dolarskih papira. Njihov kurs je dostigao maksimum poslednjeg dana izveštajne nedelje, i to 7% Bler 91 i 9% Bler 99. Kao što se vidi 8% Bler došao je, može se slobodno reći na nominalu, pošto je samo pitanie vrlo kratkog vremena da mu kurs bude 100. Ali i niegov kurs kao i 7% Blera zaostaje iza ostalih po rentabilitetu. Agrarni papiri koji su u ovoj nedelji poveli kolo dostigli su rentabilitet od 7%, pa nešto su i prešli. Po njima kurs 8% Blera trebao bi već da prelazi 100, a 7% da je kod 100. Postoji čak i mala nesrazmera između 7% Investicionog zajma i agrarnih papira, koja se može objasniti brzim skokom poslednjih. Publika kad navali, gura napred i kupuje svoj favorit ne obazirući se na male razlike u rentabilitetu. Izraziti favorit ove nedelje bili su krupni Dalmatinci, koji su povukli sa sobom i srednje komade kao i sitne Begluke. U tim papirima bilo je samo tražnje bez robe. Ona se nije pojavila ni pri najvišim kursevima. Agrarni papiri povukli su za sobom dolarske obveznice, čiji je kurs počeo naglo da raste. U početku hose pojavilo se dosta robe, koja je međutim brzo nestala kada se videlo da ie situacija neobično čvrsta. Kao što izgleda ova će se ргоdužiti i u idućoj nedelji za sve dolarske papire. Raina šteta je malo zaostala. Jedan veći imalac počeo je da prodaje, ali је brzo pobegao. U terminu је Ratna Šteta rađena po nešto nižem kursu nego za prompt. Bilo je veće prodaje i u akcijama Narodne banke sa strane jednog većeg akcionara i zbog toga je njihov kurs bio slabiji.
Iz obrta dobro se vidi situacija u OVOj nedelji. Ža Vreme snažnog napredovanja kurseva obrt se smanjuje. To naročito važi za agrarne papire. Ratna šteta je rađena Više nego prethodne nedelje, zbog već pomenute ponude sa jedne strane. Ogroman ie bio porast obrta prema prethodnoj nedelii u Blerovim papirima. U допјој tablici upoređen je obrt sa onim iz prethodne nedelje.
27-1.—8-II. 91—96-1. u ihilj, din.
Ratna šteta, prompt 1830 902 Ratna šteta, termin 440 1.573 4% Agrarci 1921 469 48 4% Agrarci 1934 — 29 7% Investicioni - 32 148 6% Begluci 253 1.302 6% Dalmatinci 579 1.261 7% Stabilizacioni 289 569 7% Bler 763 76 8% Blet 248 Narodna banka 448 671 Priv. agr. banka 70 48
Svega 5.420 6.627
Na tržištu akcija u Zagrebu je mrtvilo. U početku 12veštajne nedelje zaključen je Gutman po 59.
Obračunski kurs naših dolarskih papira u Niujorku bio je: 28-I: 49,9541; 31-1: 42,9041; 1-1: 42,8291; 2-1:42,8542; 3-1: 42,8661.
Naši papiri na stranim berzama |
Kursevi naših državnih hartila od vrednosti pali su na pariskoi berzi. Uzroci tog pada još nisu jasni.
27-1 28-1 3141 4% 1895 291 280.50 278 8% 1902 34550 | JO. || 23 41194. 1906 310 301 293 4:ј99 1909 296 290 285
41јф 1910 296 293 285