Народно благостање

"Страна 104

> Ова институција дошла је у кризу када су најпре Мађарска а после Румунија и Југославија обуставиле службу дуга. Обуставе су уследиле због општих потешкоћа заграничног плаћања и сматране су привременим. Аустрија, Чехословачка и Пољска наставиле су да плаћају. Чехословачка обуставила је сад плаћање зато што је незадовољна функционисањем читавог система. Она јенесамо дужник негои поверилац по аустријским дуговима јер се многи папири налазе у рукама чехословачких држављана. Као дужник има да плати, а као поверилац има да прими од С. С. Уплате дужника расподељују се на све повериоце. Пошто су три државе обуставиле плаћање, примање Чехословачке се смањило, а плаћања остала су непромењена. Тако је 1929 платила 61,31 мил. Кч. а примила 42,29 мил, а 1934 примање је спало на 21 мил. и пасивни салдо скочио на 40 мил. По споразуму свака држава наследница, ако буде редовито плаћала доспеле оброке, има право да од 1940 почне да купује облигације, тако да изравна плаћања са примањима, и да их компензира тако да би С. С. постала сувишна. Чехословачка је затражила већ сад то право, да не би њен платни биланс био оштећен ако настави плаћање кад су га други прекинули. Истина, биланс је и раније био пасиван, али сада се пасива повећала држањем других дужника.

После Чехословачке обуставе дошао је у питање и сам опстанак С. С. У принципу приговара јој се да она не може да заступа интересе свих поверилаца зато што су у њој окупљене разне групе интересената. Важнији је приговор да је добар део потраживања после оснивања С. С. прешао у руке држављана дужничких земаља. Ове међутим немају право на чланство у управи С. С. .него само поверилачке земље изван круга наследница. Сама институцијама морала би се у најмању руку реорганизовати.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __Бр и

Као и пре оснивања, тако и сада, ностављају се исти предлози, први да се С. С. одржи оваква каква јен други да се она ликвидира и да се повуку старе облигадије наместо којих ће државе дужнице издати своје. За прво су поверилачке земље, за друго дужничке, специјално Аустрија која је и највећи поверилац. Мако не постоји солидарна обавеза држава наследница, повериоци ипак налазе у С. С. највећу заштиту својих интереса. Јер дотле докле макар који дужник плаћа тече рента и то за све папире, макар врло смањена. Код новације дуга искрсавају потешкоће зато што је финансијска снага дужника неједнака. Дужничке земље које су уједно повериоци налазе да су поверилачки интереси најсигурнији кад се плаћања резервишу домаћим повериоцима.

Обуставе службе дуга по аустро-угарским зајмозима не претстављају ништа изнимно у општој пореметњи циркулације капитата у свету. Ниједан дужник није одрекао: плаћање уопште. У том погледу оправдан је опстанак С. С. Међутим, има врло мало изгледа да ће се ускоро санирати прилике циркулације капитала у свету. Према томе нема ни изгледа да С. С. обнови своју функцију и изађе из садашње кризе. Уколико се тиче чисто дужничких земаља као Југославија и Румунија, за њих је споредно хоће ли се С. С. распасти и новирати потраживања или ће остати по старом, јер износ дуга остаје непромењен. За поверилачке земље, згодније је да остане С. С. а за трећу групу, државе, дужника и поверилаца, згодније је да се ликвидира. Ако оне буду у том одлучне, као Чехословачка, пристаће поверилачке земље на други начин сегулисања службе дуга, место да остану (без икакве. Зато се лако може догодити да С. С. не преживи садашњу кризу.

sa. a

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Ttalijansko ministarstvo poljoprivrede izradilo ie novi plan melioracionih radova koji će se izvrsti sa tfroškom od 3 milijarde lira. Najveći će se radovi izvađati kod Tavoliere i Volturna, severno od Napulja.

ИНДУСТРИЈА

— Škoda je u Braziliji osnovao novo društvo pod nazivom Omnipol Brazileira sa kapitalom od 250 kontosa. Društvo će se baviti transportom te ima da posluži kao dopuna u oktobru osnovanom Škoda Brazileira koie sem prodaje proizvoda češke centrale namerava da organizuje i proizvodniu u Braziliji.

— Francuska proizvodnja čelika iznosila je u 1937 god. 7,86 miliona tona (1986 zg. 6,71) a proizvodnia sirovog gvožđa 7,92 (6,95) miliona tona. Željezne гидасе ргојхуедепо је и зуеmu 37,7 (33,21) milion tona, a izvezeno 19,3 (18,9) miliona t. Francuska proizvodnja željeza i čelika još nije prešla 1999 god.

— U Rumuniji ie 1937 god. proizvedeno 59260 kg zlata koje ie rumunska Narodna banka otkupila za cenu od 153,83 miliona leia. U toku poslednje četiri god. otkupljeno je u svemu 12,4 hiliade ke. zlata. Proizvodnia se u 1937 god. prema onoj iz 1936 povećala za 50%.

— Pitanje elektrifikacije Baranje bilo je već duže vremena predmet ne samo diskusija već i konkretnih pregovora. Postojala su dva plana. Jedan je predviđao izgradnju električne centrale na državnom imanju Belju, iz koje bi se snabdevala i cela Baranjia a drugi putem osečke električne centrale. Prvi plan bi staiao 30 a drugi 19 miliona đin. Vođeni

su i pregovori sa osečkom centralom koji su se razbili. Sada to pitanie pokreće sama osečka centrala, koja želi da sem Baranje snabdeva i samo Belje, koje opet sa svoje strane

želi podići malu sopstvenu centralu. Jedna ministarska komi-

sija ispitala ie predloge i celo pitanje i našla da bi naiekonomičnija bila elektrifikacija preko osečke centrale.

— Lenkšajirska pamučna industrila radila ie do polovine prošle godine veoma dobro, a odonda počela da nazaduje. Sredinom decembra bilo je u toi grani oko 15 hiljada nezaposlenih radnika više no pre godinu dana. Od strane izvesnog dela predionica učinjen je poslednjih dana pokušai da se proizvodnja prepolovi uvođenjem t. zv. slobodnih nedelja; proizvodnja bi se naime druge i četvrte nedelie u mesecu potpuno obustavila i u ovako skraćenom radu je trebalo da učestvuje oko 5 miliona vretena. Pokušai niie uspeo jer je na njega pristala samo neznatna manjina.

— Proizvodnia automobila u SAD iznosila ie u 1937 god. 4,8 miliona komada prema 4,46 miliona u 1936 god. Nada da će proizvodnja u 1937 god. prevazići onu iz rekordne 1999 god. nije se ostvarila jer je proizvodnja bila za 549 hiljada kola ili 10% niža. Proizvodnia u januaru o. g. iznosila je 250 hiliada, za 76 hili. komađa ili 29% manje nego u januaru 19837.

—- При градњи железничке пруге Сивас—Ерзерум У Турској наишло се код Диврика на гвоздену руду чије се залихе над земљом цене на 20 милиона т. Са експлоатацијом ће се започети одмах и годишње извозити око 500 хиљада т. Како је налазиште сувише далеко од високих пећи које су управо у градњи код Карабика то ће се на лицу места подићи предузеће за електролитско добивање челика