Народно благостање

- 12. фебруар 1938.

струјом која ће долазити са велике хидроцентрале на Еуфрату. Диврик је једино рентабилно налазиште гвоздене роудаче у Турској.

— Немачка фирма Телефункен склопила је уговор са грчком владом за уређење радибемисионе мреже. Телефункен ће инсталирати три средње таласне и једну крат«а таласну станицу са правом експлоатације на 25 год У азвађању свог програма Телефункен ће почети са монтизањем прве станице од 15 киловата.

— Производња злата у свим крајевима Британске амперије била је у 1937 већа од оне у 1936 год. Тако је у Аустралији у новембру постигнут месечни рекорд за последњих 10 година, јер је произведено 128,1 хиљада унци и вредности од 1,1 милион фунти штерлинга или 24% више чего у новембру 1936 год.

— Енглеска је поново регулисала питање градње маљих станова за градске и пољопривредне раднике, како би се киријс одржале у сношљивим границама. За идућих 4.5 година предвиђено је грађење 360 хиљада станова од чега 30 хиљада за пољопривредне раднике. Држава и општине ће субвенционирати градњу 2,71 односно 1,23 милиона фунти штерлинга годишње. За сваки стан примиће се жржавна субвенција у износу од 5'ј5 и општинска од 28] фунти штерлинга. У нарочитим случајевима субвенција може износити и више (12 фунти само држава). Станове за пољопривредне раднике моћи ће употребљавати само радници, док су се досада често употребљавали као викенл станови.

— Американска индустрија челика и жељеза ушла је у нову 1988 год. са залихама које су за 75% мање од оних почетком 1937. Насупрот томе залихе сировина су повећане. 7

~__ У Јапану је 1937 год. било 22 друштва за произзодњу вештачке свиле која су произвела 329,7 милиона фунти свилене пређе што је за 649 милиона фунти или 249% више него у 1936 год. Број вретена повећао се за 54,4 на 497,4 хиљаде.

— Право за производњу вуне из казеина у Чехословачкој стекао је француски индустријалац Флипо који има и патент за Француску. Флипо је главни акционар чешких ткаоница Шмигер па ће заједно са осталим акционарима почети производњу вештачке вуне. Већ се започело са пољопривредном организацијом због лиферовања казеина.

— Природне галихе нафте у Совјетској унији према последњим оценама износе 6376,3 милиона т. од чега је 8877,2 милиона „доказано“.

ТРГОВИНА _

— U Splitu ie održana anketa po pitanju cene hlebu na osnovu Које је sresko načelstvo pristalo. ma dizanje cena 'Blebu za 50 para po kg. Beli hleb će se prođavati po 4,50, polubeli po 3,75 i crni po 3,25 dinara kg.

— Novosadski pekari su se sporazumeli po pitanju konКитепсјје 1 сепа hleba. Kao posledica ovog sporazuma došlo je do dizania cena za 50 para po kg. Tako se crni hleb proдаје ро 2,50 din., polubeli 2,75 i beli 3,95 din. Cene luksuznom pecivu ostale su nepromeniene.

— Gradska elektrana u Vinkovcima povisila je cenu :električnoj struji sa 6,84 na 7,5 din. po kw.

— Čehoslovački monopol sklopio је sa Grčkom ugovwor o kupovini 1,9 miliona kg. grčkog duvana. Prošle godine Čehoslovačka je kupila u Grčkoi svega 850 hiliada kg.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Banska uprava Savske banovine traži od Državne

Hipotekarne banke zalam u visini od 200 miliona dinara za elektrifikaciju Savske banovine prema naročitom planu. Kao

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 105

prva tačka tog plana gradila bi se velika električna centrala na Korani.

— Нови буџет града Сарајева износи 36,8 милиона динара и већи је од прошлогодишњег за 4,8 милиона дин. На личне издатке отпада 10,9 а на материјалне 25,9 мили. она дин. Повећање расхода покриће се увођењем нових приреза и такси а делимично из фонда калдрмине.

— Рачуна се да ће амерички државни дуг за неколико месеци досећи суму од 37,7 милијарди долара. И поред пореске реформе држава ће и ове године морати да прибегне зајмовима. Од првог јануара држава узима нелељно по 50 милиона долара краткорочних зајмова.

— Монополски приходи износили су у децембру 1937 г. 184 мил. према 169 мил. у истом месецу претходне године. Буџетом био је предвиђен приход од 165 мил. тако да остварени вишак износи 19 мил. дин. За првих десет месеци текуће буџетске године приходи износили су 1,6 милијарди према 1,5 милијарди. Више је остварена од буџетом предвиђеног прихода га 1:00 мил. Од поједивих монополских артикала приходи су у децембру били следећи: дувана 120 мил. према 111,55 мил. у истом месецу претходне године, соли 27,3 мил. према 29 мил. петролеума 22,3 мил. према 15 мил. жижица 7,4 мил. према 6,4 мил. цигарпапира 6,1 мил. према 5 мил. и разни 905.957 према 1,4 мил. дин.

НОВЧАРСТВО

— Italija je stranom kapitalu dala nove povlastice. Izmedu ostalog: 1) inostrani kupci nepokretnosti u vrednosti od preko pola miliona lira oslobađaju se taksa za registrovanie kupovine i prenosa hipoteka, 2) lica koja uzimaju zajimove u inostranstvu dobivaju razne povlastice, 3) u inostranstvu р]аsirane obveznice oslobađaju se 10% kuponskog poreza, 4) kupci italijanskih akcija ukoliko ih deponiraju kod neke italiianske devizne banke oslobađaju se također kuponskog poreza kao i progresivnog poreza na dividende. Ove olakšice prevazilaze sve dosadanje i ne samo da stranca povlašćuju prema domorodcu već mu daju bolje uslove plasmana nego li što ga ovaj ima u sopstvenoj zemlji.

— Porast uloga kod Poštanske štedionice nastavio se i u januaru. Njihov ukupan iznos bio je 3,1 milijarde krajem januara prema 3,09 milijardi krajem decembra i 3 milijardi krajem novembra. Ulozi na čekovnim računima porasli su sa 1,841 mil. u decembru na 1846 mil. din. u januaru. Prema novembru, kada su iznosili 1,865 mil., pokazuju opadanje. Štedni ulozi pokazuju stalan porast sa 1,189 mil. u novembru preko 1,940 mil. u decembru na 1,289 mil. Broi otvorenih štednih knjižica, kao i prosečna suma jednog uloga rastu, što pokazuje da štednja napreduje i po obimu i po intenzitetu. Вгој čekovnih računa je u opadanju za 25,845 na 25,769. Promet jie isto tako pao sa 8 milijardi na 6,8 milijardi. Januar je u našoj zemlji najslabiji, pošto je obrt poljoprivrednih proizvoda sveden na minimum. To obiašnjava i opadanje prometa na čekovnim računima. Nagomilavanje gotovine na njima dozvoljava prognozu da će promet skoro da poraste, čim robni promet bude veći.

— Argentinska vlada smanjila je od 28. 1. o. g. prim koji su uvoznici plaćali na stranu valutu sa 20% na 10%. Za funtu plaćalo se 19,90 pesosa, a od toga prim je iznosio 2,20. Sada se za funtu plaća 18,15 pesosa. Kod uvođenia prima naplašeno je da je to prolazna mera dok se ne popravi situacija u svetu i u zemlji. Aktivni trgovinski bilans popravio ie bilans plaćania i skupile su se dosta velike zalihe deviza, tako da se mogao napraviti prvi korak prema napuštanju kontrole deviznog prometa. Uvoz je odmah oživeo, tako da je kurs pezosa počeo da pada i dosegao је 5 februara 19 za funtu sterlinga, tako da je gotovo kompenzirano spuštanie