Народно благостање

--19. фебруар 1938. ___--

'iz uredništva:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_____ трава 115

собе 1937 bile Je пвеајрођа па poriyredimoj

Analiza privgedne konjunicture u Jugoslaviji. u 1937 dodini

PR и

U ovom članku izvršili smo analizu privredne konjunkture u Jagosloviji u foku 1937.

Ranijih bodina nismo 10 činili,

гађо što se čitav haš godišnji rad Sastoji U analiziranju do-

gađaja i problema U privredi. Ovog puta imali smo specijalan razlog га analizu u tome 510

se rodi o godini visokog poleta, vršio je naš urednik za 1930 (Nar.

najboljoj u privrednoj istoriji BIL br. 10, 1931), utvrdivši

Jugoslavije. Takvu analizu IZda je to najbolja godina do

fade u našoj priyredno| istoriji. Poyvo deći se ха угетепокт određivanjem ciklusa svetske pri-

vrede uobičajeno je bilo da se i za našu privredu je 1930 bila najbolja vršili smo upoređenje 1937 njen vremenski red. A bilo je potrebno da зе on utvrdi

1929 smatra godinom sloma. Zato što sa njom da bi se tako reljefnije istakao гето što i fu postoji razlika prema

svetskoj kohjunkturi га koju je 1936 bila najbolja.

| РЕРВЕМАМЈЕ РОГЕТА .

U polioprivrednim zemljama, kao što |e Jugoslavija, cikličko. kretanje privrede nije onako pravilno kao u industrijskim. Mjihovi ciklusi pokazuju veliku zaVisnost od ciklusa industrijskih zemalja. protumačiti zašto: je jugoslavenska privreda 1930 bila dobra i pokazivala samo male znake popuštanja u iZvesniim granama privrede prema 1929, iako je u drugim zemliama te godine kriza uveliko ћагаја. U · daljem razvoju: opet ne podudara se najniža tačka depresije u Jugoslaviji (1933) s onom u svetu (1932).

Drugi momenat na kome se ogleda zavisnost Cikdičkog kretanja jest spor tempo kojim se: јисовјоуепska privreda оротауцаја и ртуо угете. То se može najbolie videti na kretanju бтоја osiguranih radnika kod Suzora. Majmanji бгој о је 1933 (520,980), 1934 god. 543,550, sveca za 8.000 više nego 1932, 1935 god. 564,287. Istom 1936 počinje nešto brži tempo, tako da broj zaposlenih raste na 616,209. Ali tai tempo ne bi bio brži, da 1935: već nisu cene poljoprivrednim artiklima u zemlji počele da brže skaču, tako da je ojačala kupovna sposobnost sela, što se osetilo na ojačanju konjunkture 1036. Pored poljoprivrednih artikala imale su konjunkturu i druge sirovine, specijalno minerali, a и oba slučaja početci konjunkture u zemlji bili su zavisni od konjunkture u inostranstval.

"Pipi se, može .

· rezultate od prethodnih godina.

| Sporiji tempo kojim se privreda oporavlja može se objasniti i time što mi nismo imali onako intenzivnu

-konjunkturnu politiku kao u drugim zemljama. Vršeni

su |avni radovi, ali njihov obim nije bio toliki da bi se preneo pokret na čitavu privredu. U poljoprivrednim

zemljama to prenošenje ne može ni da se vrši nikad s

onolikim rezultatima kao u industrijskim. Jer u indu· strijskim zemljama угбе зе porudžbine mašina kod domaće industrije, tako da budžet javnih radova zaposlava ovu granu privrede, osnovnu u cikličkom kretanju, dok poljoprivredne moraju da velik deo budžeta upotrebe na kupovanje iz inostranstva.

Oporavljanje se vršilo sporo, ali ustrajno. Pred kraj 1936 sazrele su bile prilike, u zemlji i u svetu, na osnovu kojih ie 1937 mogla da da nesrazmerno bolje Zu! Ovi rezultati interesantni su s više strana: po. obimu uspeha, radi čega ie dragoceno izvršiti upoređenje sa iednom od najboljih godina iz prošlosti, 1030, po faktorima koji su ih ostvarili, po preobražaju koji se u privredi izvršio u tom реriodu i na koncu po perspektivama daljeg razvoja. U ovom članku izvršićemo samo upoređenje sa 1930 a ono će pružiti odgovore na ostala pitanja. Svakako da ti odgovori neće biti potpuni, jer bi ta pitania trebalo _ posebno obraditi.

IL PROIZVOĐNJA

U nedostatku opšteg indeksa тогашо uporediti · apsolutne brojeve o obimu proizvodnje u pojedinim gra„лата privrede. Upoređenje ne može biti potpuno, jer ioš uvek nisu sabrani podatci o proizvodnji, specijalno

polioprivrednoj, u toku 1937. Proizvodnja pšenice sa”

23,474. hilj: mic. slabija |e nego 1936, ali stoji iznad · proseka 1925/29 1 veća je nego 1930. Ječam, raž i zob pokazuju takođe samo one promene koje zavise od prirode a ne od opšte tendencije proizvodnje. Berba ku„kuruza bila ie rekordna, 53,330 hilj mtc., ptema 34,646 _Pi{. mic, 1930. DOO _____ Nekoje industrijske biljke pokazale su |aču reakсци na preobilnu žetvu 1936. Tako je površina pod uljanom repicom 1937 smanjena na 18,960 ha prema „22211 ћа 1936, a prinos ić pao sa 209,890 тес na 82,438, а трак мест је 2а'13 ПИ]. педо 1030. | kod še-

_ бетте-тере 156. је: slučaj,-dok je:prinoš duvana; po pro--

ceni jer |OŠ nisil skupljeni podatci, manji samo zbog nerodice. Ukoliko su poznati rezultati, obim poljoprivredne proizvodnje 1937 мес! је од опог 1930.

0. Daleko veće promene zapažaju se u industrijskoj proizvodnji. Proizvodnja uglja i lignita iznosi 3,969 пи. tona i stoji još uvek ispod 1929 (4,578 hilj. 5) 1 1930 (4,170 hilj. t), što znači da najvažnija grana ekstraktivne industrije ne može da se oporavi. Najvažniji razlog tome je kratkovidna politika od strane najvećeg potrošača. Tražnja i cene inostranstva, koje su

došle sa konjunktutom u svetu, glavni su faktor poleta

proizvodnje ruda kod nas. Тако је proizvodnja železne rude 1037 iznela 619,407 t. prema 431,118 t. 1930; bakarne rude 651,629 t. prema 4093,452; pitita 134,039

prema 50,295; bauksita 357,818 prema 94,700; olovne. i cinkove rude 812,032 ртета 183,823; hromove:59,8603