Народно благостање

Страна 116

prema 53,799 tona. Код topioničke industrije promene nisu ovako velike. Proizvodnia željeza porasla je premo 19930 sa 35.011 i. na 39.921 bh 1937. bakra sa 24,643 па 39,410, док је Код olova prepolovljena i cinka malo manja.

Ovi rezultati ne pokazuju još u punoi meri proтепе Које su se zbile u privredi. Osnovna karakteristika tih promena je da se dižu preduzeća topioničke

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ "Бр. 8

industrije (bakar, aluminijum, olovo, željezo), a to je prvi stadij u pravcu razvoja teške industrije. Ovakve promene ne zbijajn se u toku jedne godine, i zato će se rezultati pokazali tek kasnije. Zato ie za sada najvažnije da se uoči ta tendencija, koja 1930 nije još postojala. Ona se ostvaruje s jedne strane zahvaljujući učešću stranog kapitala u našoj privredi, a s druge ekonomskoj politici.

Hi. CENE

Kao znak sporog oporavljianja privrede opšti indeks cena na veliko Narodne Banke stajao ie od početka 1934 do kraja 1936 između 60 i 70 (1926—100). Sa 70,4 u januaru 1937 skočio je indeks do kraja godine na 79,9, a glavni uzrok ovog razvoja bile su pOvoljne izvozne cene. lndeks cena biljnih proizvoda prošao је kroz dve faze, u odnosu prema industrijskim. U januaru 1937 indeks biljnih proizvoda bio je 66,5, a industrijskih 74,0. Od maja makaze cena počele su da se zatvaraju, u septembru su se zatvorile, a poslednja tri meseca bile su otvorene na račun indusfrijskih. Ove promene nisu nastupile zbog pada industrijskih cena, jer se indeks smanjio samo za 1,6 poena u poslednja tri meseca, nego zbog porasta cena biljnim proizvodima. Nijedan indeks Narodne Banke ne pokazuje nepovoljan razvoj cena, kao što je bio na svetskom tržištu. Minerali koji su na svetskom tržištu doživeli posle aprilske hose čitav krah, imali su kod nas povoljan razvoj cena, tako da je indeks neporemećeno rastao sa 82,2 u januaru, i završio sa 91,1 u decembru, popustiv'Ši samo u novembru na 87,2 prema 80 u oktobru. U poređenju sa 1930 opšti indeks cena na veliko 1937 je

IV. SPOLJNA

Mao Šio smo već ranije spomenuli naš izvoz razvijao se povoljno zbog svetske konjunkture, tako da je situacija u svetu glavni faktor naše konjunkture. Po vrednosti izvoz je iznosio 6272 mil. dinara, prema 6780

mil. 1930 god. i 7,021 mil. 1929. Uvoz je izneo 5,233 ·

mil. prema 6,960 4 7,594. Po obimu isto tako zaostaje i uvoz i izvoz za 19290 i 1930. Koliki je uspeh postignut

1937 u spoljnoj trgovini ne može se pokazati: upoređi--

vanjem dveju ranijih godina, jer između njih leži vreme koje deli dva sveta. Svetska trgovina je u tom vremenu preživela najtežu krizu, i njeni tragovi ostali su duboko zarezani. Zato se uspeh može pokazati samo upoređenjem sa 1936 i uspesima koje je u isto vreme pokazala svetska trgovina. Izvoz 1936 izneo · je 4,375. miliona, tako da je 1937 veći za 1,897 mil. ili za 43%. Uvoz 1936 izneo je 4,076, i veći je za 1,157 mil. 1937 ili za 28%. Trgovinski bilans aktivan je za 1,039 mil. prema pasivi od 180 hilj. 1930 i aktivi 326 hili. 1920. Ova aktiva ima veoma velik značaj za popravljanje našeg platnog bilansa. Drvo je počelo ponovo da osvaja svoje Staro mesto ıi izvozu. Vrednost izvoza iznosi 1,133 mil. dinara prema 1,378 mil. 1930. ;

Saobrazno većem spoljnjem i unutrašnjem prome-

još znatno niži (74,0 prema 80,3). Najnepovoljniji je odnos indeksa stočnih proizvoda, 96,3 1030 prema 65,1 1937. TreDa istaći da ovo upoređenje ne pretstavlja u toj meri lošiju privrednu situaciju 1937. Indeks cena bio je Viši, ali zato je kupovna sposobnost proizvođača bila u opadanju, jer je kriza te godine bila na pomolu. Ta sposobnost smanjila se još više sledećih godina, jer su padale i cene, a padao je i dinar. Da nije pao dinar pad cena Dio bi još katastrofalniji. Posle 1933 pad dinara i cena se zaustlavio. Paritet dinara prema zlatu Ostao je nepromenjen, a niske cene u zemlji bile su povoljne za izvoz, što se oselilo nešto jače čim se iražnja iz inostranstva pojačala. Kad su cene skočile pred kraj 1936 i u toku 1937 paritet dinara ostao je neproтепјеп. Сепе su dostizale nivo svetskih, ali, pošto je tražnja iz inostranstva rasla, nije to delovalo nepovoljno na izvoz. Zato je proizvođač došao da novca i zato je on 1937 u povoljnijoj situaciji nego 1930 s kojom je bila počela velika dešlacija. Položaj je povoljan i s druсе strane. Cene u inostranstvu stoje još uvek nisko prema 1930, tako da su cene koštanja povoljnije za rentabilnost proizvodnje.

TRGOVINA ·

tu porastao |e utovar vagoma na 1,682,000 prema 1,571,000 1930, a manji |e nego 1929 (1,700,567). Daleko veći porast pokazuje rečna plovidba sa 840 hilj. prevezenih kilometarskih tona prema 572 hilj. 1930, i pomorska plovidba sa 19,442 hilj. tonaže prispelih brodova prema 15,295 t. 1930. Ukupan promet prema tome 1937 veći je nego 1929, a on pruža najjasniju sliku intenziteta proizvodnje i prometa.

Oporavljanje proizvodnje i prometa u zemlji, povoljan razvoj platnog bilansa, zalihe deviza kod Narodne Banke, sve to uticalo: je na povoljnije raspoloženje stranog kapitala, tako da je u toku 1937 bio vrlo veliki interes da se on plasira specijalno u području rudarske industrije. Strani kapital učestvuje kod 6 novih akcionarskih društava sa kapitalom od 6,100,000. Ova suma neznatna je prema iznosu investicija koje vrše preduzeća stranog kapitala koja posluju od ranije.

U toku 1937 osnovano je 51 akcionarsko društvo s kapitalom od 130,770.000 dinara, a od toga su 13 nastala pretvaranjem inokosnih i ortačkih firmi s kapitalom od 87,6 mil. dinara. Iznad 1937 stoji u prošlosti još samo 1930 kada su osnovana 82 nova akcionarska društva.

V. ZAPOSLENOST I NADNICE

_ Pored obima prometa. kretanje broja osiguranih radnika 1937 pokazuje najbolje da je privreda. nadma– šila obim i intenzitet ranijih godina. Za ртућ 9 тезеci 1037 bilo je kod Suzora ·osiguranih ргозеспо 673;146, prema 631,181 1930, i 605,065. 1929. Za čitavu godinu prosečni broj biće još viši, je je u januaru 1937. bilo

nešto ispod 600 hilj. osiguranih, dok je zadnja tri meseca bilo više od 650 hilj. U septembru bilo je 716 hilj.

-osiguranih, a to je najveći broj od kad postoji Jugosla-

vija. Najveći porast zaposlenih prema 1936 pokazuju gradnje železnica, puteva, vodogradnje, dakle poslovi kod kojih sc angažovala država. Ukupna obezbeđena