Народно благостање

19, фебруар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Страна 117.

nadnica prema 1936 меса је za 19,3%, a prosečno obezbeđena nadnica za 1,17 dinara. Povoljnije prilike na tržištu rada pokazale su se i u tom što nije bilo 1937 onoliko štrajkova koliko prethodne 3 godine.

Broj osiguranih porastao je, istina, prema 1930, i zato, jer |e Suzor uspeo da natera na prijavljivanje zadnika i one poslodavce koji to nisu činili. То је роstepen proces, i njim se ne može objasniti zašto je broj osiguranih od 1936 do 1937 prosečno narastao preko 50.000. Povolina konjunktura apsorbirala je nezaposlene i pri tom svakako su morali dobiti posla kvaližikova– ni radnici. Nemamo podataka na kojima bi se to molo proveriti u detaljima. Zato nikako ne možemo primiti da su tačni rezultati do kojih je došao A. B. Grada u poslednjem broju »Indeksa«. (1. oktobar 1937). On je anketirao 66 preduzeća U Savskoj Dbanovini i za bazu uzeo 1930, kad je bilo u njima zaposleno 58,049 radnika. U junu 1937 bilo je zaposleno u tim preduze-

ćima 42,531 hilj. ili za 15,518, odnosno za 26,/4% шаnje. Ovaj koelicienat nezaposlenosti primenio je Grado na ukupan broj kvalifikovanih radnika koji je 1931 iznosio 400.000, i utvrđuje za {uni 1937. broj nezaposlenih od 106,060. Treba uporediti samo dva broja pa da se pokaže koliko je pogrešan ovaj račun. Po podatcima Suzora 1931 bilo je prosečno 600,190 osiguranih, a 1936 god. 616,209, dakle pribiižno једпако. Ро računu Grada 1931 bilo je 68,000 nezaposlenih kvalifikovanih, a 1936 god. 114,320. Račun ne valja iz proslog razloga jer nije donesen po ekonomskom Kriterijumu. Manji broj zaposlenih može da bude 2DOZE racionalizacije u proizvodnji. Ako su u izvesnim preduzećima izgubili posao, radnici ga mogu dobiti u drugima koja se tek otvaraju. U anketiranim preduzećima može, dakle, da se smanjuje broj zaposlenih, a da u zemlji raste i da se poveća proizvodnja ne samo u zemlji, nego i u preduzećima koja rade s manje radnika. |

VL JAVNE FINANSIJE

Ovde ćemo ih posmatrati samo u svetlu nacional

„пе privrede. Posle nekoliko godina štednje, državni ras-

hodi mogli su se povećati zato što je nacionalna privre·da bila sposobna da podnese veće terete. Predloženi budžet za 10938/30 uravnotežen je i iznosi 12,180 miliona, 1j., veći je od prošlogodišnjeg za 1,270 miliona. Po budžetu 1920/30 prihodi su bili predviđeni sa 14,381 milioh, a naplaćeno je 15,962 miliona. Sledeće godine predviđeni su sa 13,676, a ostvareni sa 13,312. Ova godina podbacila je prema predviđanju, ali dobri rezultati koji su dobijeni ii te dve godine nisu izraz izVan– fedno dobrog stanja privrede, nego izvanredno strogog postupka kod naplaćivanja poreskih zaostataka. 193132 pokazala je laču reakciju jer su prihodi podbacili za preko 2,5, milijarde, čemu je svakako doprinela i kriza. U tom pogledu sadašnji budžet je realniji. Macionalni dohodak 1937 računa ministar finansija na 44,221 milion, prema 42,344 mil. 1936, 37,584 mil. 1935 i 42,040 mil. 1931. A 1931 budžet je bio predviđen u

većem iznosu nego 1937 iako je dohodak bio manji. Ministar računa da |e 1037 dohodak od рођорпутеде 610 22,052:5 ти. ртета 22,997,6 ти. 10936, dakle manji, dok je kod šumarstva, rudarstva, industrije, zanata, kućne prerade i građevinske delatnosti bio veći, 14,288 mil. prema 12,306,2, kod trgovine, kreditnih i Osigura-– vajućih društava 4,780 prema 3,973, kod saobraćaja i pošte 3,167 prema 3,100. -

U periodu apri— decembar budžetske 1937/38 ostvareno je za 187,4 mil. carina više nego što je predviđeno, ili za 21%, a kod monopola za 109,6. mil., ili za 7,08%. Trošarina je dala više za 54,1 milion, a takse Za 120,1 mil.

Broj stečajeva smanjio se za prvih devet meseci 1037 na 97 prema 102 u istom periodu 1936 i 503 u

· istom periodu 1930. Sam broj stečajeva pokazuje da se

nalazimo na sasvim suprotnoj strani ciklusa. Trideseta godina bila je pred opadanjem, a 1937 па изропи.

- VII. BANKE

Kod privatnih banaka je situacija |oš uvek slaba. Ulozi na štednju kod svih banaka iznosili su krajem decembra 1937 god. 11,770 mil., prema 10,671 godinu ranije i 13,880 mil. 1930. Od tog iznosa kod Pošt. štedionice i Drž. hipotekarne banke nalazi se 2,533 (u novembru) na knjižice dok je 1930. bilo iloženo svega 949,9 mil. Država je postala veliki bankar, na račun privatnog bankarstva. Da tslovi nisu povoljni za ban-

karske poslove vidi se i po tom Što je gotovina kod 20 velikih banaka veća, i neprestano se povećavaju Žiro računi kod Narodne Banke. Slabi poslovi banaka vide se naibolje na opadanju privatnih zajmova sa 4,9 milijardi u januaru 1034 na 4,1 u novembru 1937. Ovi zajmovi smanjeni su najviše zbog toga jer su banke morale da upotrebe svoja sredstva na isplatu ranije zamrznutih optraživanja.

VIII, REZIME

Bili bi potrebni daleko bolje sabrani podatci, pa da se kategorički utvrdi kakva je bila konjunktura 1937 u poređenju sa 1030. Prva prednost 1937 je što je ona na usponu i to na čitavoj liniji. U području proizvodnje poljoprivreda je i po obimu i po vrednosti iznad 1930. U industriji dve grane zaostaju, drvna i ugljena. Zbog dobre tražnje па svetskom iržištu drvna industrija na-

_ ојо зе орогауПа 1937 1 зкого dostigla izvoz 1930. Zao-

stajanje ovih grana nadoknađeno je razvojem tekstilne industrije i rudarske, a preobražaji se vrše u području topioničke, tako da po ovim rezultatima u prošlosti nema godine koja bi se mogla meriti sa nivoom 1937. Broj utovarenih vagona svedoči da ie obim prometa. ve-

·Ći, Što -potvrđuje zaključak da je i proizvodnja 1937 ~veća nego 1030. Zaposlenost potvrđuje isti ta| zaklju-

„čak, jer,sam Suzorfima prosečno onoliko osiguranih 'ko-

liko ih je bilo 1030, dakle najbolje godine u prošlosti, zajedno kod Suzora, Bratinskih blagajni i Železnica (oko 680.000 prosečno). Kretanje cena u vezi sa svet skom konjunkturom popravilo je položaj proizvođača. Javni radovi ojačali su kupovnu sposobnost pasivnih krajeva, jer je veći broj sezonskih radnika došao do posla. Dobra otkupna cena duvana рортамПа је (акоđe položaj pasivnih krajeva. Iz svih tih činjenica može se izvući zaključak da je 1937 bila naibolja сода Који ie jugoslovenska privreda ikad imala. Ono što opravdava ovakav zakjlučak to je prilično ravnomerno učestvo-

·vanje svih grana privrede u poletu, dok su poleti ra-

nijih godina bili daleko neravnomerniji. Pretezali su. u poljoprivredi ili u industriji. Ovaj široki front poleta

treba uzeti kao elemenat intenziteta. Kako će se on pro-

dužiti zavisi u prvom redu od glavnog faktora koji са je „omogućio: razvoja svetske konjunkture, | 7777 _