Народно благостање

Страна 118 |

ДОГАЂАЈ иенвизинишанезаттташтешттешиеини Уредбом је повећан укупан износ благајничких записа са 1 милијарде на 1,5 милијарду. Камата је смањена за пола процента за све рокове сем преко годину дана. По досадашњим Уредбама Министар финансија имао је право да емитује благајничке записе са роком од две године, а од сада имаће могућност да их издаје и са роком од-три године,

Институција благајничких записа у циљу појачања обртног капитала Главне државне благајне по уредби од 2 јануара 1936 има свој историјски почетак у Закону о Народној банци. У њега је 1931 г. унета. одредба; да Народна банка може да издаје на рачун државе записе. Ови су служили за спровођење политике непосредног утицаја на новчано тржиште са великим готовинама. После: неколико година појавила се идеја да би се од те институције могао направити извор за покриће ванредних државних прихода. Та идеја се остварила давањем овлашћења министру финансија у јануару 1936 г. да може да емитује благајничке записе у укупном износу од 500: мил. дин. у циљу исплате ранијих обавеза и јачања касене готовине. Ти записи су били брзо уписани, тако да је још исте године у месецу новембру проширена граница на 1 милијарду. Упис те транше ишао је већ тешко и под околностима о којима рађе не говоримо. Али услед повећања ликвидитета поједина подузећа не само што су држала своје записе, него су тражила и нове, То је био разлог да се приступило емитовању треће транше бонова.

Трећа транша благајничких записа за јачање касене готовине главне државне благајне и исплату ранијих државних Обавеза

Министар финансија у својој изјави у дневној штампи, подвукао је обилност краткорочног капитала. Она одиста постоји као нездрава појава нашег привредног живота. Новчани заводи држе велике касене готовине. А осим тога улози на штедњу узели су такав пут, да им је онемогућен повратак у националну производњу, него већим делом стоје као расположива. готовина. Постоји обилност капитала и код великих индустријских и трговачких подузећа, а нарочито код страних, услед девизног режима. За њих ће благајнички записи бити корисни, и за употребу оне готовине, која је намењена инвестицијама у блиској будућности. Бонови су најликвидније хартије од вредности. За наше притике износ од 1.5 милијарде државног дуга који може сваки дан да се презентира, мора да задаје озбиљне бриге сва-

ком министру финансија, Али иако се срећно преброде оне

године до 1940 закључно, када престаје право државе да се бонови обнове, после тога се бонови презентирају за исплату. Положај државне благајне ће бити у толико тежи што се паралелно са записима издају средњорочне обвезинце за јавне радове, који доспевају само нешто касније. Емисија обвезинца биће вероватно већа од предвиђене 1 милијарде, судећи по изјавама министра грађевина, који је на скупштини инжињереске коморе рекао да ће се јавни радови извести у обиму као никад до сада. После 1940 године држава ће имати доспеле дугове, за наше прилике, у огромним износима. Они ће се морати консолидовати, тј. претворити у дугорочне, Да би се то: извело потребно је да се рентабилнтет државних папира "приближи камати записа. За то je потребна мудра и планска нега нашег Oi тржишта — а она код нас не постоји.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. в

što izmenjenim fekstom objavljen 1933, penziono osiguranje službenika obavezno ie, osim u

Šta će biti sa privatnim penzionim fondovima

slučajevima koje je zakon izu760. IMALO pre nego 800 je zakon stupio na snagu, neka preduzeća osiguravala su svoje službenike ili kod društva za osiguranje ili obrazovanjem penzionog fonda u koji se uplaćivao prinos po ugovoru. Po zakonskom osiguranju pošlodavac je dužan da za nameštenike plaća izvestan doprinos.

Bilo bi nepravedno i nepodnosivo da posle donošenja zakona poslodavac mora da snosi dva tereta, i onaj koji ie

preuzeo po sporazumu i drugi koji mu je nametnuo zakon. Zato je: predviđeno da će poslodavac ubuduće za toliko manje uplaćivati po sporazumnom osiguranju koliko plati po obaveznom. Ali ovo sporazumno osiguranje ostaje na snazi, i može se likvidirati samo po sporazumu. Zakon nije mogao drukčije regulisati ove odnose. On nije mogao raskinufti privatmo pravnrt odnos, a nije mogao da o njemu. ne vodi računa.

Prava koja je službenik stekao po privatnom osiguranju ostaju neokrnjena. Poslodavac je, dakle, dužan da plaća penziju službeniku ako je ovom otkazana služba posle odredenog broja godina, ı pre nezo što je stekao pravo na репzilu po zakonskom osiguranju. |

Službenici su prošli gore Od poslodavaca. Njihov zakonski prinos ne može se odbiti od prinosa koje su dužni da plaćaju po ugovoru u penzioni fond ili po polisi. Istina, u tom slučaju bile bi i njihove rente i otpravnine veće, ali

zato njihovi mesečni doprinosi ostaiu daleko veći nego šio

su za službenike koji su osigurani samo po zakonu. Možda je zakonodavac rešio stvar па омај način da bi potakao same službenike da likvidiraiu ranije osiguranje. Zakonski doprinosi su tako visoki, da jedva ima slučajeva da su doprinosi po sporazumnom osiguranju veći. Prema tome poslodavci bi u većini slučajeva ispali iz obaveze да plaćaju u fond, dok bi ta obaveza ostala za službenike. Tereti bi im porasli preko glave tako, da bi oni sami imali više interesa da ih smanje likvidiraniem privatnog osiguranja.

I s druge strane nameće se likvidacija kao jedino ра-

metno-· rešenje posle stupanja zakona na snagu. Dotaciie u pezioni fond biće smanjene za ohaj deo koji po zakonu pada na poslodavce. Privatni penzioni fondovi nemaju nikad veliki broj osiguranika. Taj broj će se sigurno smanjiti, jer je teško pretpostaviti da će poslodavac sa službenicima Кој tek dobijaju posao sklapati ugovore o privatnom osiguranju, kad postoji zakonsko. Ako ima nameru da ih osigura na veću rentu nego štO je propisana zakonska prema službenikovoi osiguranoi nadnici, on će to učiniti kod samog Penzionog

zavoda, kao što je zakon predvideo. Dakle, priyatni penzioni

fondovi ostaju bez podmlatka, a on ie vrlo važan da bi osi: guranje uopšte moglo da funkcioniše, i njihovi prihodi biće, smanjeni. Ako је osiguranje izvršeno Код osiguravajućih društava, ova takođe ne mogu imati interesa da 300. ostanu na snazi čim se smanje premije po Dpolisi. i „Ako je: po pitaniu doprinosa prošao bolje od službe-. nika; poslodavac je s obavezom da plaća penziju prošao vrlo loše. Kolika je.njegova obaveza prema pojedinom osigtra-

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ. ЗАВОД | A. 1 | LU MP E BOR

DUN-SCHIMMELDPEFENG

'Квез Мижајлоња 50.

niku, ne može se utvrditi u pojedinom slučaju i može. biti HAJBEBA ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА | | | ВЕОГ РАДО | ЗАГРЕБ

II цене У

Po zakonu iz 1921, koji je sne-,

U E OR YOU U |