Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _______

„10. deopyap 19038, | __

vrlo velika. Osiguranje počiva na principu kolektivnosti i funkcioniše utoliko bolje što ič veći broj osiguranih. Kao što smo rekli, broj se nece povećavati, a riziko osiguranja prelazi na poslodavca, jer ostaiu njegove obaveze da plaća premiiu iz fonda čije su pritoke presušile.

Fondovi su dakle bez dovolinih izvora prihoda; koliko ih imaju, padaju oni na teret službenika; obaveze osiguranja ostaju na snazi tako, da DO principima osigurania One DpOstaju neodržive. Privatnom osiguranju presečen je koren i zato je u interesu obeju strana, poslodavaca i službenika, da ga likvidiralu. | Pitanje je načina. U slučajevima gde postoji penziono osiguranje vrlo dugo, tako da su mnogi službenici na pragu da dobiju penziju, a drugi ije već .primaju, njihov је interes da osiguranie ostane potpuno na snazi. Medutim, stvarna vrednost i OVOE osiguranja smanjuje se time, što će težište posla ovih fondova biti da isplaćuju rente, težište će biti u njihovom iscrpljivanju, što znači u likvidiranju imovine. A njezina vrednost smanjivaće se brže, nego što iznose sume plaćenih penziila, zato što će se u jednom momentu unovčiti objekti čija je vrednost daleko veća nego što је stvarna potreba Za поусег).

Mlađi službenici, koji su tek koju godinu bili osigurani, imaju Više interesa da se fond likvidira. tako, da im se isplati niihov deo. Za ovaj slučaj bilo bi bolje da је Zakonodavac predvideo da se osiguranje može izvršiti i pre IL. januara 1938. Međutim, ovo je predviđeno samo 7а опа lica koja po zakonu nisu obavezna na osiguranie.

Генерална дирекција државПоуке из статистике про- них железница објавила Је мета робе наших железни- врло прегледну статистику

ца у 1936 години промета приватне робе у 1937 неннинннинрштитиииаЕпЕШаолаштЕииит о го. са упоредним подацима за претходну годину. Та публикација је нарочито интересантна, пошто долази уочи повећања робних тарифа # омогућава да се на основу најновијих података процени његово дејство.

Да потсетимо читаоце на пројекат тарифске реформе која предвиђа смањење тарифе на дугим и кратким а повећање на средњим отстојањима. Затим по врсти робе предвиђено. је повећање тарифе за дрво, гвожђе, челик, _руде итд., док треба да се снизе тарифе за живе животиње, угаљ, екстракте и средства за штављеље итд.

У 1926 г. државне железнице преузеле су 124 мил. тона, према 12,1 мил. у 1985 г. за 2,74% више. Од тога отпада на унутрашњи саобраћај 8,8 мил. тона према округло 8 мил. у 1985 г., за 10% више. Међународни саобраћај учествује у укупном промету са 3,6 мил. према 4,1 мил. тона, за округло 12% мање.

Државне железнице предале су страним железница ма и лађама свих застава у 1936. год. 1,9 мил. тона робе према 2,2 мил, за 12,6% мање и то страним железницама 1,2 мил. према приближно исто толико у претходној го_дини, а лађама 704.899 према 896.117, за 21,3% мање. Код увоза отпада на државне железнице 521.869 тона, према. 549.951, sa 3,76% мање, од тога од страних железница 290,175 према 300,656, за 0,5% мање и од лађа свих застава 229.694 npema 241.595, aa 7,82% мање. Транзитне робе превезено је 12 мил. тона према 1,4 мил. за 19,17% мање.. __Скоро исту слику добијамо, ако промет посматрамо у светлу преваљених тонских километара. Укупно је било у 1936 г. 2,6 мил. тонских километара, према 2,5 мил., за 2,21% више, од чега на унутрашњи промет отпада. 1,6 мил. према ЉА мил. за 114% више, а на међународни округло |] мил. према 112 мил, за 12% мање: Мк = Дирекција У Свом“ пословном извештају за 1996 r.

већ помелутом чланку, где смо показали у каквој катастро-: _ фалној размери | _ тарифа,

| промет носле "спуштања тарифа у 1985 г.

_Опрана 12.

рекла је: да је 1936 г. стајала у знаку привредног оживљавања. То је свакако тачна карактеристика за опште привредне прилике, али не и за робни промет наших железница. Робни промет, као што смо видели, порастао је у 1988 год. за свега 2,7%. То незнатно повећање не пољ казује привредно оживљење тим пре што је промет у 1936. г. био за 7 мил. тона мањи него у 1929 г. Нешто другу слику ћемо добити на основу унутрашњег. промета,. који · показује пораст за 10%. Али ни он не стоји у сразмери са интензитетом привредног полета, других сектора привреде. На ту појаву и њен најглавнији узрок, нееластичност-. робних тарифа, показали смо у чланку „Пред реформом. железничке тарифе за робу“ у броју 50 прошле године -

_ На основу садашњих детаљних података можемо да извршимо статистичку анализу мотива реформе робних . тарифа. Опште позната је чињеница да велика већина на шег робног промета у земљи обавља се на средњим 01 стојањима од 150 до 600 км. за које ће се тарифе пове-. ћати. На тај део промета отпада близу 4 (11%) целокупног робног промета. На међународни саобраћај преко пограничних станица долази свега 99%. Te пошиљке сачињавају углавном оне на дугачким пругама у случајевима. ако се роба непосредно. извози, односно увози или пре вози а на кратким пругама ако се роба извози посрет-. ством лађа а железница се употребљава само за довоз робе до пруге или обратно. Имали смо прилике да констатујемо, да је наш железнички промет опао у међународним односима. Та појава на први поглед у супротности“ је са развитком наше спољне трговине у 1936 г. Не треба међутим изгубити из вида да је наша спољна трговина. по количини опала у 1936 г., па према томе разумљиво је и опадање железничког промета.

Предлог. да се- снизе тарифе за дугачка и сасвим кратка. отстојања дошао је због опадања промета. Помоћу снижених тарифа треба да се оживи робни промет на OTстојањима, на којима је подбацио. Са фискалног гледишта то смањење не може да игра знатнију улогу, пошто је тај део промета, као што смо видели, много мањи него на средњим отстојањима. Питање је само да ли ће та мера имати жељени успех. Врло је вероватно да неће. Промет робе на далеким и кратким отстојањима. зависи од кре-“ тања наше спољне трговине по количини. Ако је она ве лика онда ће бити и наш промет на тим отстојањима ве: лики и обратно. Робне тарифе само у врло малој мери могу да утичу на кретање наше спољне трговине. Према томе ни мало није вероватно, да ће се промет повећати због снижења тарифа. Постојала би само могућност да би железнице у повећаном промету, који бди уследио због боље коњунктуре, јаче учествовале на рачун других са0браћајних средстава. То је на дугачким отстојањима лађа, а на краћим ауто или сточна запрега.

На средњим отстојањима железнице У нашој земљи имају скоро потпун монопол. Мреже наших водених ну тева, а поготово цеста не дозвољавају озбиљнију конку: ренцију. Предвиђеним повећањем тарифа на тим отстојањима државне железнице хоће да искористе потпуно сво; монопол. Појединцима не преостаје друга могућност него само да смање своје пошиљке на најмању нужну меру, ако превозни трошкови буду прескупи.. То: ће сигурно доћи, ако би цене попустиле, што није искључено. Ако би цене остале исте или ако би порасле, повећање робних тарифа ипак ће известан деђ пошиљалаца спречити да пре: дају своју робу железницама. Доказ за то донели смо'у

| тери je опао“ робни промет због "несластичних. а насупрот томе како је нагло порастао путнички:

SZPJAT