Народно благостање

Страна 164

тала код нас је следећи: село улаже 90% у производњу, 10% постаје новчани капитал, од чега се један део тезаурира, а други иде у банке. Велики градови улажу 80% у грађевине, а 20% у GaHke M y

хартије од вредности. Провинција улаже једним де-

лом у сеоске непокретности, другим врло малим делом у варошке (грађевинска делатност у мањим градовима врло се споро развија), 2 једним делом иде као депозит у банке и у хартије од вредности. Према томе може се рећи да ни 10% ново формираног капитала у југославији не иде на тржиште капитала. Далеко смо од тога да покушамо да проценимо овај износ у апсолутним цифрама, али је он свакако веома мали.

Једна нарочито неповољна околност за тржиште капитала код нас била је пракса нашег банкарства, да не разликује дугорочне депозите од краткорочних, тако да је највећи део капитала у Југославији, уколико је остао у новчаној форми, одлазио банкама. По нашем мишљењу најмање 50% банкарских уложака пре банкарске кризе, а у последње време код државних банака, претставља дугорочни капитал. Али, у накнаду за ту спору циркулацију ново формираног капитала на ефектном тржишту, имамо на другој страни и код нас брзо снажење установа за осигурање.

Код нас је банка орган тржишта капитала више но берза. Наравно не све банке, али углавном оне које прикупљају у већем обиму улоге на штедњу. Код тих се банака не одвајају дугорочна од краткорочних потраживања. Према томе у њиховим билансима не можемо наћи довољно поузданих података о њиховом учешћу на тржишту капитала. Али код државе се зна природа сваке трансакције на тржишту капитала, па како је држава готово једини муштерија за дугорочни кредит, то ће бити довољно, ако узмемо у анализу државна дугорочна задужења. У финансиски напредним земљама статистика јавних емисија довољан је податак о ангажовању

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 11

тржишта капитала. Код нас је, међутим, готово исто толико дугорочних кредитних операција ван берзе, код банака. Између једних и других операција постоји врло тесна веза. Постоји непрекидно струјање са берзе у банку ииз банке на берзу. То су спојни судови, тако да се свако оптерећење и олакшање на једном осећа на другом. Један део штедних уложака мора да се уложи у ефекте, следствено депозитне установе, — а данас су највеће државне. — имају у толико већи потенцијал за куповање на берзи, у колико мање примају непосредно од државе хартија од вредности. То се лепо може да посматра на Поштанској штедионици и Државној Хипотекарној банци па и на Народној банци — пошто је код последње максимирана квота пласмана у државне хартије од вредности. Чим је већи непосредан прилив хартија од вредности, осећа се на берзи мања тражња за њихов рачун. Тако је- било са Поштанском штедионицом 1932 и 1934 год., тако је са државном Хипотекарном банком последње време. Са гледишта развића курсева није свеједно, да ли један папир иде преко берзе у портфељ тих завода или не, али је за оптерећење тржишта капитала сасвим свеједно којим путем иду папири у односне портфеље.

Прилазећи прегледу државног апела на тржиште капитала ми морамо истаћи да се овде не ради о прегледу државног задуживања уопште, већ само о операцијама државним на тржишту капитала. Нас интересује тржиште капитала и његова веза са државом. Из тих разлога ми не узимамо у обзир државна задужења код Народне банке из првих година Југославије, јер то није могло бити од утицаја на тржиште капитала. Изоставили смо и оних 600 милиона доцнијег аванса и ако је то могло бити од утицаја на тржиште капитала. Али не изостављамо удео Народне банке у зајму за јавне радове, пошто је то од утицаја на потенцијал Народне банке на берзи. | пе

Ш ИЗВЕСНЕ ОСОБЕНОСТИ ДРЖАВНИХ ЗАЈМОВА НА ДОМАЋЕМ ТРЖИШТУ КАПИТАЛА

Ми смо све емисије државних ефеката поделили у две групе: у регуларне и нерегуларне, као што се то види из таблице |. Обично се каже да је наша држава само једанпут апеловала на домаће тржиште капитала. То, по нашем мишљењу, није тачно, јер је емисија акција Аграрне банке квазидржавна. Она је вршена онако, како би то било, да је Аграрна банка чисто државна банка.

У нерегуларне емисије рачунамо све оне, којима је држава пуштала своје ефекте у оптицај не преко тржишта капитала, не у циљу набавке финансијских средстава већ ради обештећења извесних група грађана, дајући ефекте у натури. Те су емисије нерегуларне због пуштања облигација у оптицај ван тржишта капитала. Узгред буди речено, то је најжалоснија глава наше финансијске историје. Те су емисије намењене тржишту капитала и нашле су се на њему раније или доцније, али су проузроковале неколико тешких криза на ефектном тржишту. У место да држава, свеошшти регулатор, регулише и питање обештећења и изведе сама емисију тих папира, оставила је то приватној иницијативи. То је анархистичан начин емисија. Имаоци су бацали на тржиште те папире према својим личним потребама, а без икаквог познавања стања ефектног тржишта, без икакве помоћи од стране емисионих

установа. Резултат је био поразан не само за ефектно тржиште већ и за оне који су требали бити обештећени. Ти су папири.обично најниже стајали кад су их отуђивали првобитни имаоци. Целокупну разлику између тог курса и доцнијег па све до данас инкасирали су капиталисти, који су их доцније куповали. Може се рећи да су на емисијама тих папира много више зарадили капиталисти, но што су добили они који су требали бити обештећени. Ренту ратне штете продавали су у почетку првобитни имаоци по 80 динара, а у међувремену дошла је на 560. Може се рећи да је 98% њезиних ималаца отуђило папир по курсу највише од 180. Целу разлику зарадили су капиталисти. |

Као што рекосмо, сви су ти папири најзад дошли на ефектно тржиште, као што би био случај и

код регуларне емисије. Сви су они саставни део на-

шег националног ефектног стока. Мало доцније ћемо видети њихову судбину као и ону домаћег тржишта капитала под теретом ових емисија. Таб... Начин емисије држ. обвезница на домаћем тржишту капитала Назив и тип ефекта Регулар. ем. Перег. ем. 2. Ратна штета — 4.064,9 4% Аграрци 1921 — 115 7% Инвестициони 415,3 —.