Народно благостање

12. март 1938.

7% Блер –— 378 7% Селигман — 250 8% Блер — 145 7% Стабилизациони 172 6% Беглуци — 509 6% Далматинци — 176,3 6% Обв. за фин. ликв. агр. односа — 50 4% Обв. агр. за фин.

ликв. агр: реф. — 48 4% Обв. за фин. ликв. а. р.

и 6% Далматинци и Беглуци,

емисија у 1937 г. — 250 5% Зајам за јавне радове 620 3% Обв. за ликв. земљ. дугова _— 300 Благајнички записи 1.500 Акције Аграрне банке 568 —

Свега 3.335 6.282,7

Према таблици било је регуларних емисија за 3.335 милиона динара, а нерегуларних за 6.282 милиона дин. Нерегуларних је скоро још једанпут толико колико регуларних. ;

. · Али нам ове суме не дају тачну претставу 0 релацији између регуларних и нерегуларних емисија због тога, што је готово сваки зајам имао свој емисиони курс, па како нас питање интересује са гледишта тржишта капитала, то је потребно да све ове емисије сведемо на заједнички именитељ, тј. да сваку израчунамо по њезиноме емисиономе курсу.

Тај је посао лак код регуларних емисија, али је толико тежи код нерегуларних, јер је апсолутно немогућно знати, кад је и колико тих емисија прешло из руку првобитних ималаца на тржиште капитала, да би се према тадањем курсу могао израчунати реалан износ. Како је кроз нетачна претстава на основу номиналних износа, то смо ми на основу многобројних података и на основу нашег дугогодишњег посматрања нашег ефектног тржи“ шта код сваког папира израчунали једну просечну стопу његовог номиналног износа, по коме је он прешао на тржиште капитала.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 165

Ефективни износ емисија Таб, ||. у МИЛ. дин. 1) Од 1920—1931 (после одбитка дисажија) 2,840 2) Од 1931—1937 2,574 - Свега 5,414

На основу тога добијамо да је укупан износ нерегуларних и регуларних емисија Дин. 5,414 милиона. Друга особеност наших државних обвезница на тржишту капитала лежи у државној политици девиза према ефектном тржишту. Држава је, као што је познато, међ 1929 и 1931 год. омогућила да наше облигације, емитоване на страни и гласеће на доларе, пређу на југословенко тржиште капитала. На таблици број III може се видети, колико је изве-

Извоз капитала Таб, |,

ради набавке југ. држ. обвезница са стране У мил. дин. за 7% Блеров зајам 265 „ 8% Блеров зајам 102 „ 7% Селигман 175 „ 7% Кригеров зајам 350 Свега 892

зено домаћег капитала ради набавке наших облигација емитованих у иностранству баш због тога што је југословенско тржиште капитала било и сувише сиромашно да би могло да прими један такав зајам. Ту спадају обе врсте Блерових папира, Селигман и најновија трансакција са Кригеровим зајмом. Горња таблица показује, да је Југославија извезла скоро једну милијарду динара односно 10% укупног државног апела на тржиште капитала, да би увезла своје облигације са стране. Овде је исказан реалан износ; номиналан је много већи, као што се то може видети на таблици ТУ. Ми смо и овде конвертовали номиналне износе у ефективне за прва три зајма, на основу просечних курсева из доба кад су те облигације најјаче струјале из иностранства у земљу.

ЈУ УКУПАН ИЗНОС ЗАЈМОВА НАШЕ ДРЖАВЕ НА ДОМАЋЕМ ТРЖИШТУ КАПИТАЛА

1 Колико је држева емитовала ефеката у земљи

а) Од 1920—1931 (до почетка привредне депресије)

Таб. IV, Ф = Е Е ош Hi ONE Назив и тип ефекта 55 = o 5 б. = o (3 ја] О 2у:0/, Ратна штета 1923—71928. 4.064.9 49) Аграрци 1921 115. = 7%,_ Мнвестициони 1922—1923 4753 79% Блер 1929—1931. 378 7, Селигман 1929—1931 250 80 _ Блер 1929—1931 145 70% _ Стабилизациони 1931 172 6 _ Беглуци 1929 500 577.4 6 _ Далматинци 1930—1931 176.3. 399.2 Акције Прив, аграрне банке 1929 568 CBera 6850.0 5) OJ 1931 mo краја 1937 године __Буо _ Зајма за јавне радове 1935—1937 625 982 6'% _ Обвезнице за фин. ликв. агр. односа 1936 50 =

4, Обвезнице држ. гар. за фин.

ликв. агр. реф. на вел. пос. 1933—1937 199

6 _ Далматинци 1937 65.8 65% _ Беглуци 341 9%/0 _ Обвезнице за ликв. земљ. дуг. 1937 300 1000 Благајнички записи 1936—1937 1.500 Свега 2.779 1) Емисија од 19920-—1931 6.850 2) Емисија од 1981—-1937 2.168 Свега 9.618 П Дугорочне креднитне операције државе без емисије ефеката Таб. У. У мил. дин. 1) Државни дуг код Државне хипотекарне банке 1.182,4 2) Државни дуг код Државне хипотекарне банке за исплату 6%/о Кригеровог зајма 350 3) Државни дуг код Поштанске штедионице 1.078 Свега 2.555

Као што се види из таблице [У и М, ми смо укупну емисију југословенске државе на домаћем тржишту капитала поделили пре свега у две групе. У прву групу (таб. ТУ) долазе емисије, које су вршене у облику штампаних облигација у великом броју, гласећих на округле суме и подешених за трговину на берзи. У другу групу (таб. М) долазе ду--