Народно благостање

" Страна 166

горочне кредитне операције државе без емисије ефеката, као што су оне код Државне хипотекарне банке и Поштанске штедионице.

Оне из прве групе, које су извршене у виду ефеката, поделили смо у две подгрупе. Прва обухвата време од почетка до опште привредне депресије и друга од 1931 до краја 1937 год. Обе таблице садрже наравно наминалне износе. Емисије по првој таблици износе за прву подгрупу, Дин. 6.850 милиона, а за другу 2.768 милиона динара или укупно 9.618 милиона динара. И овде је за нас важно опте-

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Вр. 11 рећење по ефективним износима, односно по сумама које је тржиште ефективно лиферовало као противвредност емитованих ефеката.

Као што таблица Ш показује у првој периоди је ефективна вредност 2.840 мил. динара, а у другој 2.574; укупно 5.414 милиона динара. Ако се томе додаду и дугови без ефеката, по таблици У, онда се добије укупан износ од 7.969 милиона дин.

(У другом делу овог чланка, који ће изићи у идућем броју, видећемо како је При поднело ове емисије).

Око ужа Каћа

PISMO UDRUŽENJA

Nismo prešli ćutke preko kalkulacije iz Vašeg broja 3 od 15-1-1938 јег smo se pozvali na izvoz jednog dela kontingenta pšenice u kliringu u Nemačku u vidu brašna. Time ie neosporno dokazana mogućnost realizovanja našeg predloga da se brašno izvozi pomoću preferencijala koji odobrava uvozna država za našu pšenicu.

Vaše tvrđenje da je izvoz brašna u Nemačku izuzetna pojava, ne govori protiv našeg zahteva o stvaranju uslova za trajan izvoz, jer sadašnje ili nilma slične okolnosti traiu već godinama a da se njihov kraj ne može predvideti.

Na Vaša tvrđenja u pogledu kvaliteta brašna isporučenog u Holandiju ponavljamo da takva opšta #угдепја škode opštim interesima ivoza. Mi smo 83-XII-1937 g. na konferencijli o izvozu brašna održanoi u Centrali industrijskih korporacila u Beogradu zapisnički tražili da se detalino konkretizujiu navodni slučajevi o isporuci brašna lošeg kvaliteta. Pošto nismo dobili odgovora, ponovili smo to traženje 5 i 25 pr. m. a u isto vreme obratili smo se i nadležnom mestu u Holandiji ier smatramo da je u interesu održavanja izvoza Rvalitetnog brašna da se eventualni negativni slučajevi nesumnlivo utvrde.

Apsolutno je netačno Vaše tvrđenje da mlinska industrila baca krivicu na ovo Udruženje zato što su nadležni zbog holandskog izvoza bili prinuđeni da uzmu u proučavanje pitanje kontrole brašna za izvoz. Naprotiv, ovo je Udruženje na konferenciji od 3-XII-1937 zapisnički stavilo svoj predlog o kvalitetnoj kontroli brašna namenjenog Za izVOZ

MLINSKE INDUSTRIJE

tražeći tu kontrolu za samu struku koja će pružiti potrebnu materijalnu garanciju.

Ne odgovara stanju stvari ~ se ovo Udruženje bavilo komercijalnim poslovima. Nama nije neprijatno da se i Ovo pitanje raspravi pred punom javnošću ali sa ozbilinošću koja odgovara značaju pitanja izvoza i ugledu Vašeg lista.

Nije tačno ni Vaše tvrđefje da je pretenciozno što smatramo da je Kr. vlada uvažila naš predlog za izvoz brašna i da ga sada, razume se u konkretnom slučaju, realizuje putem Prizada. Izgubili ste iz vida da ovo Udruženje godinama radi na upoznavanju svih nadležnih i privrednih krugova sa mogućnostima izVoOZa brašna i sa načinom kako se taj iZVOZ unapređuje i organizuje u ostalim državama. U tom pravcu umolili smo 2. 2. koja su bila određena da u prošlom septembru u Dubrovniku pregovaraju sa nemačkom delegacijom, a još juna 1936 godine., prilikom boravka u Beogradu g. dr. Schachta, nemačkog Ministra privrede, mogli smo da upoznamo merodavne nemačke MWrugove sa {iim zahtevima. Sa upućene nemačke strane odato je pred nama puno priznanje stavu koji je po pitanju izvoza brašna u Dubrovniku zauzeo zg. dr. Milan Lazarević, načelnik industrijsko-zanatskog odeljenja Ministarstva, razume se potpuno u duhu odluke Kr. vlade koja je zahtev za unapređenje izvoza brašna prihvatila i omogućila ga prvi put prošlog aprila u Holandiju. U ostalom, iznoseći to naše stanovište, nije nam bila namera samohvalisanje nego samo da naglasimo, da naš davnašnji zahtev o omogućenju obnavljanja izvoza brašna nije nemoguć, nego ostvarljiv.

NAŠ ODGOVOR

Nismo mi tvrdili da bi izvoz brašna na bazi preferencijala bio nemoguć; tvrdili smo da nema uvozničke zemlje koja bi na brašno dala preferencijal kao ugovornu beneficiju za obezbeđenje trajnog izvoza brašna. Mi smatramo nemački slučai za posve izuzetan. Pitanje pretvaranja jednog dela pšeničnog kontingenta u brašno u петаско-јигозјомепзкот privrednom odboru bilo je pokrenuto i ranije, ali bez uspeha.

Povodom tvrdđenia da ie našoj delegaciji u Dubrovniku, prilikom zasedania nemačko-jugoslovenskog privrednog odbora, uspelo da osigura isporuku brašna u Nemačku na пајпафе ет тези dobili smo sledeće informacije: Žahtev za isporuku jednog dela pšenice u brašno, koji je iznesen u Dubrovniku, Nemci su odbili. Tek kasnije, mesec dana posle dubrovačkog sastanka, kada su Nemci započeli pregovore sa Prizadom za izvršenje alternativnog kontingenta od 5000 vagona bilo u pšenici bilo u kukuruzu i kada se pokazalo, da oni polažu mnogo na dobijanje pšenice, Prizad je izašao sa predlogom da Nemcima da 9.500 vag. pšenice no s tim da od ostatka kontingenta jedan deo prime u brašnu. Prizad je tražio 50%" za brašno. Posle dužih prego-

vora, budući su Nemci insistirali da se isporuka brašna mora vezati za isporuku ostatka pšenice u tekućoj ekonomskoi godini, postignut je sporazum da se 1/3 može isporučiti u Dbrašnu. Tako su tekle stvari i nikako drukčije. O izvozu jednog dela pšenice u vidu brašna nema nikakve stipulacije u ugovoru i njegovim aneksima, što bi jedino bilo merodavno za veću trajnost ove mogućnosti. Čitava transakcija izazvana je nuždom, kojia će nestati čim Nemačka bude imala normalnu žetvu!

Što se tiče ostala dva pitanja: komercijalnosti organa industrije i kvaliteta brašna ekspedovanog u Holandiju, prinuđeni smo da ostavimo gornja tvrđenjia bez odgovora. To su dva čisto činjenična pitanja, koia se ne mogu više da raspravljaju polemikom, već pred nepristrasnim forumom, kao što je na pr. sud. Mi ipak ne možemo poći tim putem, iz prostog razloga što nećemo da otkrivamo službene izvore naših informacija, niti da informatore deranžiramo pred sud. Neka čitaoci sami sude. Pri tome možemo da podvučemo činjenicu, koja se priznaje i u gornjem pismu: da su »nadležni« zboe holandskog izvoza bili prinuđeni da uzmu u DTroučavanje pitanje kontrole brašna za izvoz.