Народно благостање
- гословенског Лојда"
12. март 1938.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 167
ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ
У „Југословенском Лојду“ У броју од 19 фебруара изашао је напис под насловом „Чудне и ннтересантне појаве у вези њему се констатује да велики
са сељачким дуговима“. У број заштићених сељака није платио дужни ануитет. Тражи се да се та појава сузбије већ у почетку, пошто од тога Зав виси извршење закона о ликвидацији земљорадничких дугова.
Чим су се објавили први подаци о уплатама сељака па име дужног ануитита констатовали смо да сељаци дужници не одговарају својим обавезама. У броју од 2 октобра 1937 год. заступали смо гледиште да би чудо било ако би они плаћали, после демагошке кампање у питању плаћања
дугова, и после искустава за време заштите. Тада је каше гледиште остало усамљено. Чак је и званична страна по државала коментаре, који су тражили узроке те појаве у неспособности сељака да плаћа. У поменутом чланку. 2 сусрели смо се опет са тим аргумен том. Имали смо прилике већ у полемици са „Јутром' у броју од 9 октобра, да покажемо слабост те аргументације.
У Наиме, ако: сељак не може да! плати за време добрих жет-
"ви и добрих цена, како ће да плати ако се погорша ситу-
ација.
· Догађаји су нам потпуно дали за право. „Југосло-
– венски Лојд" се чуди што сељаци не плаћају. Ми се не чу-
димо. „Југословенски Лојд" тражи да се сузбије Hem; лаћање
"сељака. То би се у пракси једино могло постићи егзеку-
" тивном наплатом.
казривтраатинсттииеку нижонннишвевинрлиринисиееРаервен Шене
А она је немогућа према великој маси неплатиша. Према томе неће преостати ништа друго него да се и даље. попушта дужницима. Само је питање на чији рачун = државних или сељачких поверилаца>
Две најбоље године југословенске привреде, 1930 и 1937, одликују се међу осталим великим бројем запослених радника. „Сузор“ је објавио податке и за децембар, тако да се по кретању броја осигураних може допунити слика коју смо дали у чланку 0 коњунктури. Прошле године било је код Сузора осигурано просечно 679.967 радника, за 48.786 више него „1980. Овај
Јавни радови у полету наше привреде 1837
"велики број не зависи од сезонских промена, јер је сваки
месец, према истом претходне године, показивао. разлику за преко 50 хиљ. Само је у децембру била нешто мања,
· 38.443. Запосленост је почела да расте одмах у фебруару
и достигао врхунац у августу са721.05], тако да се према
"јануару, кад је било 596.965 осигураних, показује сезон-
ска разлика од 124.086. Међутим, да полет није зависио од сезонских послова види се најбоље по том што је број
"осигураних још у новембру био изнад 700 хиљада.
ти“ код
Највеће сезонске разлике биле-су код индустрије камена и земље и то 14.517 у јануару према 39.309 у августу, градње железница и путева 19,995 према. 44.810 грађевинске делатности 13415 према 48.130. У току 1987 највећи пораст према истим месецима претходне године показивале су ове три гране индустрије, и још шумско-пиланска и текстилна. Кроз више месеци оне прве три гране показују прилично исти пораст што значи
"да су коњунктурни фактори сваке 'од њих били приближно
_ једнако снажни. У апсолутним бројевима пораст у другим
"гранама делатности није био као у ове три, где се-месечна
разлика према истом месецу прошле године кретала око 10.000, али“ је процентуално. била висока „и „равномерна.
Ова равномеркост у полету оних грана индустрије које немају сезонски карактер, показују да факторе полета 1937. треба тражити независно од сезонских радова. Односно, сезонски послови показили су јачи полет пре ради тога што су постојали добри услови за развој привреде уопште, а.не обрнуто. |
За индустрију камена и земље то је јасно само по себи, јер је она зависна од грађевинске делатности = ол градње железница и путева. Ова последња спада у категорију јавних радова. У целом свету они се предуз зимају као средство коњунктурне политике. Код нас онн су ограничени само на ово подручје, а пошто се градња железница и путева може да обавља само сезонски, инсу преме томе ни јавни радови код нас били главни фактори полета као што је то случај у неким земљама. Грађевниска делатност, која базира ка приватној иницијативи, била је интензивнија у сезонском успону од јавних радова, јер је почела с мањим бројем радника, а на врхунцу сезоне стајала је за 4 хиљ. изнад ње.
Било је потребно да извршимо ову анализу, не само ради верификације ваше тезе у чланку да су главни ·коњунктурни фактори 1937 код нас били велнка тражња из иностранства и високе цене, него и зато да се на основу одређивања фактора коњунктуре може да одреди „како ће се прилике даље развијати. |
Francuska državna blagajna već godinama bori se sa teškoćama da obezbedi sredstva dovolina za pokriće rashoda. Finansiranje „naoružanja pretstavljalo je najteži zadatak za nju, jer su se izdaci za vojsku povećavali iz godine u godinu, tako da je za ovu godinu predviđeno u izvanrednom budžetu 11,900. mil. fr. Tome treba dodati još 4 milijarđe novih kredita koje ministar finansija namerava da traži od parlamenta. Dakle, u svemu 15 milijardi za koje treba tražiti izvore. . Finansiranie naoružanja putem zajma vršila ie već Blumova vlada, raspisavši u martu 1937 zaiam za nacionalnu odbranu, koji je dao 8 miliiardi franaka. Tada su u Parlamentu padali predlozi da vlada da garancije da će zajam zaista biti utrošen na naoružanje. Sadašnja vlada, nalazeći se u situaciji da mora tražiti vanredna finansijska sredstva i za pokriće civilnih potreba a ne samo voinih, odlučila se je da stvori jednu ustanovu koja će francuskim štedišama dati takvu garanciju. Tako ie došlo do projekta zakona O autonomnoj blagajni, koji je ovih dana izglasan. | Cili autonomne blagajne jeste da dajući garanciju Uupisnicima, stvori kod njih raspoloženje da pruže državi potrebna sredstva za naoružanje. Prema tome, autonomna blagajna treba da postane privlačna tačka za kapitale koi . traže · plasman. Postavlia se pitanie kako će, na Moji način, vlada privući te kapitale u autonomnu blagainu, da li davanjem raznih poreskih olakšica upisnicima, ili garancijom za pretvaranje obligacija u devize ili putem raspisivanja MWratko-
Autonomnz biagaina za + nansiranje naofužanjia u Francuskoj
„ročnih zaimova. Zasada to nije jasno, ali, je sigurno da će
„vlada nastojati da privlačnost i aktivnost autonomne blagaine učini što većom.
Autonomna blagaina је пе samo finansiiski autonomna i nezavisna od ministarstva finansija, nego je pravho lice, i.u roku od-9 godine — od 1-Ш о. г. до 29-1-1940 — га Ко„ИКко. је закоп odredio njeno trajanje, ima pravo da uzima 'predujmove.i raspisuie zajmove. Služba kamata i amortizacija zajmova biće obezbeđena budžetskim anuitetima. Uslovi