Народно благостање

16, април 1938. НАРОДНО

- Ово је био најтежи пораз не само зато што је и велик број чланова његове странке гласао против њега, него а- због момента у ком се десио обзиром на. привредну ситуацију у земљи. Пре годину дана Рузвелт је најавио да Бе водити политику уравнотежења буџета, што значи да се држава повлачи са тржишта капитала, иницијативу У „развијању коњунктуре пребацује на приватни капитал, а у исто време, да би се остварила буџетска равнотежа, требало је да се заведу порези на неподељену добит акционарских друштава и. на добит од капитала. Пребацујући иницијативу на приватни капитал Рузвелт му није оставио "слободне руке, него је појачао контролу рада на берзи и код холдинг компанија. Да се те две противности не могу никако помирити показало-се у том што се непрестано - распаљивала борба између капитала и администрације. Привредна ситуација се погоршала, па кад није наступило ни сезонско. пролећно опорављање, Рузвелт се вратио. на иде. ју да помоћу великих зајмова поново запали мотор при_вреде. Припреман је предлог закона по коме је требало да се државама и градовима подели зајам у износу од 15 милијарде долара за финансирање грађевинске делатности.

Овим планом начето је питање хоће ли" држава успеTH. Ba овим „рштр-рпп!пе“ покрене привреду. У сваком случају оно: има ефекта за извесно време и ради се само о. том да се створе повољне претпоставке да би приватни капитал могао да преузме иницијативу на себе. Са стране хапитала процењује се то сада повољно, јер је Сенат одбацио предлог закона о опорезивању неподељене добити и ублажио закон о порезу на добит од капитала. Као нај"повољније истиче се то да је законодавна власт, одбацу-

јући последње законе, успоставила своју самосталност и

_ла је то: опомена административној власти да не, рачуна "ст тим да јој је све дозвољено. А њој се највише приго"вара да није имала баш никаквог разумевања за страх под којим су живели пословни људи пред њезиним мерама, него је само понављала да је то критицизам према једној _ демократској влади.

Под овим новим политичким курсом сматра се да би - Конгрес могао да одбаци и закон о новом зајму; Али с _ друге стране то не изгледа вероватно, јер долази период «припрема: за: изборе, па је потребно да се створи што по_ вољнија ситуација, тако да ће то бити одлучујући моменат "код изгласавања. закона.

Промену у држању Конгреса примила је берза веома повољно, њ већ сутрадан по одбацивању закона, иако је била. субота, направљен је обрт од 1,4 милиона комада акција, а курсеви су скочили за 1—4 поена

Оптимизам њујоршке берзе пренго се био и на лондонску, али ова је имала и свој разлог за њега, јер су се "приводили крају преговори с Италијом и било је јављено -na ће бити успешни. Међутим, средином недеље почели "су- курсеви опет да се колебају, а затим да попуштају. - (Овај преокрет имао је чисто берзанске разлоге. Скок курсева био је нагао и то је отворило апетит код оних који су купили хартије да се пожуре и да реализирају __добит: Они су тако из тражње прешли у понуду, а пошто " обично пред празнике тражња није никад јака, било је то довољно да курсеви обрну на ниже.

Да ли ће ПЕТИ берзијанцима пресести Ускрсг

B-IV IILIV 12 ЈУ МУ " 79ја 'Мивест. зајам 100.50 — 100,50 | = _ боје: Бетглуци: 9495 94.95 9412 98.87. 98.50 | боје: Беглуци термини —d — — = Pi 4" Аграрци = __ _ 62,25. 62 Т9јо Блер — — — — 90 _ 896 Блер — — — — —

БЛАГОСТАЊЕ Страна 253 7), Селигман — — 109 — 1092.5= = Ратна штета 484—– 48412 —- = 481.75 Ратна штета термин — 483— — 48325. =Народна банка 7.270 7,970 = —~ Прив. агр. банка с. к. 224— 22425 223.50 293.50: 293.50 TipHB. arp. GaHka K. K. 297.50 227.50 997.50: 226.75 79 Стабил. зајам — 99.95 — — == 69, Далматинци · 93.295. 9395. 9325 92:87 92.50 59, Далматинци тер. — == — = о 49 Агр. обв. 1934 — = — _— Дувански лоз 1350. — — — —

Црвени Крст — — = — —

Као што се из ове таблице види последња два дана обрнула се ситуација. Највише су попустили папири који

су били пре тога најјаче скочили: Ратна штета и оба. 69/5

Аграрна папира. Ратна штета је према последњим курсевима отишла испод 480. 6 Беглуци пали су на 93.50, „а беј Далматинци на 92,50. Не може се рећи да је пад велики, али је то за наше берзијанце необична ствар, пошто они већ месецима живе у атмосфери непрекидне хосе. Не могу курсеви да скачу до века, јер би једнога дана дошли до неба. Скок једног дана мора да се изгуби, да уступе место стабилизацији или, евентуално; паду. | |

Да ли ће ово стање курсева покварити празник имаоцима хартија од вредности» Одговор је негативан. На-

„равно, сем за неврастеничаре н један мали број оних који

су куповали по највишим курсевима, а којих је бескрајно мало. Неће н не треба да им поквари празнике из разлога, што су сви берзијанци без изузетка последњих месеца забележили на свом ефектном портфељу огромне курсне диференције — наравно позитивне. Ако би се од тога и нешто просуло, то би било мало према ономе што се дотле добило. За такву позицију ималаца хартија од вредности нико нема суза. Берзијанци не треба да забораве ни то да је цела та хоса њима поклоњена: и кад им једног дана главни фактор хосе окрене леђа, то не може бити разлог да се на њега љуте. Пре би се можда могло да замери главном фактору хосе, што није мало раније пропустио имаоце хартија кроз једну малу реакцију, јер има берзијанаца н посматрача, а међу њима смо и ми, који нисмо ни разумели толику ревност у хосирању.

— Јесте, рећи ће нам берзијанац, лако“ ћу ја да прбгутам ову малу реакцију, али ко ми гарантује да она: неће да буде велика» Индиција има доста зато. А једна од најважнијих је ишчезавање термина у Ратној штети.

За нас је чудно што се тај термин није раније изгубио, јер ко није стигао да купи тај папир за ових неколико месеци пре његовог кулминационог курса, или ко хоће да шпекулира са њим а-ла-хос на курсу од 484" тај је одиста анормалан.

Према тим неповољним индицијама за будућност папира има и повољних. Пре свега, остали папири држали су се врло добро: 7'/» Мвестициони, Селигман, акције: Паба, оба Ауе Аграрца. Дакле, они папири који нису скочили толико колико Штета и 69), нису уопште додирнути том

"реакцијом, 45 су тражени no 62, 70/o преко 100 итд. Акције ·Паба остале су чврсте и ако су највише скочиле.

Укупна слика за ову недељу не би била тако неповољна. При томе је нарочито важно истаћи да обрт није дошао од неке велике навале у роби, коју пијаца није могла да издржи. Да то није случај види се из ове таблице обрта. |

8—14/IV 1—7JIV у хиљ. дин. Ратна. штета 9.778 2.800 Ратна штета; термин 218. 2.685 · 49/- Аграрци- 1921 -220