Народно благостање

_„бтрава. 254 _ ~ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 16 49/)- Аграрци 1984. - | 4 | — 50/ 1913 281-— 278.50. .276.— 273— 272.7%0 Инвестициони 682 11795. 796 | 1931 319 gl 314.— 318—. 3246у. Беглуци 1.691 2.956: 59% НИ 103.— 102.— 100— 99 100.- буо Далматинци 1.620 3.142 8. У Њујорку су наши папири били нешто чвршћи; наGO 75. Стабилизациони. | 31. 563: "рочито 89 Блер. 1 7 1 || i | 78 597 1 792 Блер 890 Блер 70) Селигмаћ бије Блер 0 34 #12 април. 24.125 —95 95—96 05 40. Ту Селигман 187 307 | ji Народна банка - 189 · 268 ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ : Привилегована агр. банка 439 385 · Курс шилинга био је у скоку до понедељника, "када Свега 8.180 14.534 је достигао 9. Касније је почео да пада и последње недеље

У првој недељи априла обрт је био 145 милиона, едок је у овој свега 8,1 милион. Код свих важнијих папира гобрт“ је знатно опао, а код Далматинаца се преполовио. "Једино код Ратне штете остао је на истој висини за промпт.

· Да неће ова реакција унети узнемирење међу остале „имаоце и изазвати нову повећану понуду На то питање "није тешко одговорити. У рукама берзијанаца нема робе ·B следствено отуда не може доћи 1елика понуда, а сна долази прво од њих. Наша публика се држи иначе убјајно у. таквим моментима. Наравно, ако би берзијанци окренули да шпекулирају а-ла-бес, онда би се појавила роба, али то је онда ствар берзијанаца. Али, и ако би. се „најзад појавила већа понуда, остаје још увек отворено "питање да се неће поново појавити она иста тражња која "је до сада била фактор. хосе. Ако се ни она не појави, сонда ће курсеви отићи ниже, што може бити само корисно за берзу и за берзијанце. У колико буду више курсеви "падали, у толико ће берзијанци јаче да се напрегну да па"рализирају бесу и да се поново упрегну сами у кола хосе укао што су то радили и после велике бесе ол јануара !936 год. и оне од марта 1937 год.

Све у свему, имабци папира имају разлога да задо"вољно проведу празнике.

" На загребачком тржишту акција није било посла 'неле недеље. Загребачка берза објавила је у свом годи"UMEM извештају врло интересантне податке о просечним "курсевима акција наших индустријских и саобраћајних подузећа у 1937 г., које доносимо у следећем: Народна шум"ска индустрија д. д., Загреб 12,50, Нашичка 548,33, С. Х. Гутман д. д., Белишће 51,44 Даница д. д. Загреб 39,17, Шећерана, Осијек 182, Осечка леваоница 179,96, ВеликоБечкеречка фабрика шећера 664.40, Изис д. д. Загреб 19,56, Дубровачка паропловидба 374,29, Јадранска пловидба д. JL, Сушак 401,58, Опеаниа, Сушак 290,65 и Трбовљанско Де JU, Љубљана 242,97.

" Курс наших доларских папира у Њујорку био је: 83: 48,3416: 1110: 43,3291; 1217: 43,2167; 13-ТУ: 48,2041; ЈАЛУ: 48,1791.

Маши папири на страним берзама

У прошлом броју забележили смо да су се опоравили курсеви већине наших хартија од вредности на пауриској берзи. У току:извештајне недеље наставила се призјатна ситуација: Њени корисници били су у првом реду они папири који су прошле недеље заостали, дакле послератви, док су предратни падири углавном задржали своје стечене позиције. Васпостављен је нормалан паритет између „курсева.

Курсеви су били следећи:

| 5-IV 6-IV УМ. 8 ТУ 1i-IV 4%0 1895 245,50 | O44/U | |244”' |! | 94350 | D47 50% 1909 295: "0900 285 20%. | 299 41/20/0 1906 975. | 979. 0) P70% | 2758 | 1268. = 41/20/0 1909 270.— | 266 267 -: 265. | 265 42/20/0 1910 270.— 965—" | 9260— | |P6250 265.41/20/1911 275— || 278. | 978" | | 970 ) 960 —

после звона рађен је и по 875. Велика осцилација курса дошла је због разних узнемиравајућих вести, које су по узроковале нервозу. |

Ми смо у претходном броју заступали гледиште, да судбина шилинга није неизвесна, пошто је његов курс регулисан још важећим платним споразумом са Аустријом.

" Нема никаквих индиција да би се са наше стране пристало,

приликом претстојећих преговора за прилагођавање плат-

"ног промета промењеним приликама, на неку врсту 38-

мене која би могла да проузрокује промену утврђених граница курсева за оне у шилинзима. Марка је била ста-

"билна. Увозници су тражили робу, а добили су је углав"ном од јавних установа, које се баве извозом у Немачку.

Курс грчких бонова порастао је на 28. По ту цену се по-

"јавила већа понуда и грчки бонови су се после звона ра"дили по 28,50. Фунте су рађене по стабилизованом курсу.

| Лонлон Берлин | Беч _ Маприд – Милано: вена 8 ТУ 238.— 1.450— · 875— co === 2850 "ба пр. 216.49 ! 1.749.47 — — 22938 "Без пр. 168.42 1.861.46 — = 17851. · =—_ LIV. | 238 | 450 8464 “ __ 8350 : 12-IV 238.— 1.450.— 899.24 — == '28.56 13-IV 238.— 1.450.— 887.40 — 235 14-IV 238.— 1.450.— 877.50 — — 29—

Обрт је био врло велики и износио је 41,4 мил. дин. према 31,5 мил. дин. у првом реду због рекордног промета У маркама који је износио 21 мил. према 10,6 мил. У великим износима су рађене и фунте 15 мил. према 16,8 мил. шилинзи 3,8 мил. према 3,1 мил. грчки бонови 488.000 према 573.000 итд. | a

Ha циришкој девизној берзи курсеви су били следећи:

28-1 2917 30-X 830-XIH 7-IV 14.1V Лондон 2143/:% 21.57 21.54 21.62 21.644 21.655 Амстерд. 239.25 239.95 240.27/% 240.60. 24140 241.50 Њујорк 436.— 43692 434/: 432.50 4367. — 436:50Берлин “179550 1751/a 1741/5 17495 17492 17470. Париз 28.33/. 19.50 14.54 14.681». 18.511/a 18.60 . Праг · 15.26 15.92. 1520 15.19 15.21 15:15. Брисел о — — 73414 73.290 Београд 10— 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Према швајцарском франку биле су скоро све: девизе чвршће. У нешто већој мери него код других био је то случај са француским франком, који се опоравио тек последњег дана извештајне недеље. Долар је нешто. заостао. Пао је курс белге. :

| Тржиште“ злата Паралелно са курсом долара пала је нешто и "пена злата. Промет на Лондонској берзи био је мали, свега је рађено за-1,5 мил. фунти стерлинга, Курс долара је у сраз-

'мери нешто јаче пао него онај злата, па је настала мини-

мална премија за извоз злата из САД. која je. Gea: npakK=>

тичног значаја. Доња таблица показује цену последњег дана са упо-

- ређењем са просечним ценама у претходним годинама.