Народно благостање

23. април 1938,

били 6%. Наравно да би се то имало извести а! рап, тј. за сваку облигацију од 100 дин. номинално добила би се нова у истом износу. То значи да би имаоци 8% облигација имали да изгубе 25%, а 7% 14,3% од камате, која је њима гарантована уговором и коју вуку. Брижна бирократија није ни тренутка помишљала на то, да се конверзија са више каматне стопе на нижу може да изврши свега на два алтернативна начина: Повећањем номиналне вредности облигације (повећањем капитала) у оној размери у којој се смањује номинална каматна сто"а или понудом имаоцима да им се исплате облигације у пуном износу. Само је то конверзија. Све је друго повреда светих права ималаца облигација. Ми од г. Министра нисмо друго ни очекивали, до решеност да такве сугестије баци у корпу. Али изјава једног министра не везује другог. Друго, у горњој изјави г. Министра налази се једна реченица, која нас ипак мало забрињава, (не докле је он министар, "али за доцније). Он вели, да алтернатива гласи: да они зајмови, који имају високу каматну стопу и које он назива прескупим, остану и даље такви какви су, или да буду доведени у „сагласност са ситуацијом на тржишту". Ми сматрамо да је сваки папир, који "је на тржишту и који не подлежи никаквим вештач"ким утицајима, потпуно сагласан са ситуацијама на тржишту. Што 8% папир носи камату од 8,4, 7% од 7,6, а остали 7% динарски папири од 17, то је сасвим нормално и потпуно је у сагласности са ситуацијом на тржишту. Никаквим законодавним мерама то се не може да измени. Ови папири могу "носити мање укамаћење само тако, ако се попну у свом курсу на ниво са кога ће укамаћење бити равно ономе 6% аграрних папира. Онда се може номинална каматна стопа изменити и папири изједначити са 6% типом. Догод 7% и 9% папири не оду далеко: преко пари, дотле се на њима не може ништа да предузме, да би се умањила њихова скупоћа по државу. Јер оно што је за државу на њима скупо, то је оно што их чини интересантним за имаоце, а што се имаоцима не може да одузме. Једина промена, са којом се може рачунати, према поменутој изјави г. "Минстра финансија, то је да се имаоцима понуди папир са динарском клаузулом, на место доларске. То је требало одавно урадити и ми смо небројено "пута молили Краљевску владу да то уради. Нема државе у Европи, која је национализирала папире са страном валутом, а да их није истовремено конвер-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 261

товала у домаћу валуту — по потпуном монетарном паритету. Национализирање папира извршила је држава свуд без припита ималаца. Они су при томе мање или више изгубили, али су ипак задовољни

"што су одвојени од ималаца на страни. Претварање

у динарску клаузулу није никаква милост, већ је један акт правичности. Према томе не може се том приликом смањити ништа од обећане камате. Другим речима, номинална каматна стопа мора бити непромењена у новим облигацијама, или, ако би се том приликом 8% и 7% папири свели на 6% тип, онда би се морало дати за 8%—28', а за 7%—14,3% више у капиталу. По себи се разуме да се при томе има да претвори долар у динар по паритету слободног тржишта, а не по октроисаној стопи прима.

Сви односи материјалне природе између државе и појединаца могу да се поделе у две групе: у јавноправне и приватноправне. Код јавноправних држава се појављује у својству суверене власти. Она једнострано одлучује о свим тим односима. Појединац је само поданик. Он мора да се покорава закону и да сноси све терете, које закон установљава. Држава има права да једнострано мења фискалне законе. Уговор државе о зајму је чисто приватноправне природе. Ту се држава појављује у својству субјекта приватног права и нема више Права но што га има ма који други дужник на земљи. Расја зегуапда зип!. Оно што је држава приликом емисије зајма обећала, то има да врши без промене до исплате последње облигације. Закон 9 зајму не може да се мења као закон о порезу. још више! За успех државног кредита на домаћем тржишту потребно је да меродавни органи, који извршују законе о јавним дуговима, буду прожети искључиво облигационим осећањем и да им буде страно свако фискално гледање. Недопуштено је и убитачно за државни кредит, ако чиновник у одељењу за државне дугове и једног тренутка помишља како ће да олакша држави терет јавних дугова. Тај се терет може да олакша само на један начин у це лом свету: да се исплати сваки ималац облигација, који не прима понуђене измене уговореног односа. Фискализам и државни дугови, то су два највећа непријатеља. Нема скупих зајмова. Сваки је зајам по пијачној цени. Ако се налази ма шта што код појединих врста зајмова није по вољи чиновницима, то се не може да мења. То је фатално.

гнева

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

: се „Na osnovu čl. 26 Zakona o Uredniku nedeljnog časopisa štampi molimo da u smislu 4.

_»Магодпо Plagostanje« 27 objavite sledeću ispravku о певана ПНЕ napisa koji ste pod naslovom »ОКко izvoza brašna« i podnaslovom »Naš odgovor« doneli u broju 11 od 12-II-1938 na strani 166 a u vezi sa polemikom koju le izazvao Vaš napis u br. 50 od 11-XII-1987:

| Nije tačno Vaše tvrđenje da je posve izuzetan slučai _S izvozom našeg brašna kao jednog dela ugovorenog Копlingenta pšenice u Nemačku pod uslovima koji mu obezbe- đuju domaću cenu na bazi preferencijala za pšenicu. Naprotiv tačno je: 1) da su Čehoslovačka, koja od nas uvozi Dše- niču uz odobreni nam mpreferencijal, i Mađarska već 1936 izvozile 1.000 vagona a prošle godine ponovo toliko brašna baš

u Nemačku; 2) da niko ne može ni danas predvideti dokle će Nemačka uzimati brašno pod pomenutim uslovima.

Nije tačno Vaše tvrđenje da je do ostvarenja izvoza brašna u Nemačku došlo isključivo inicijativom Prizada. Naprotiv istina je da smo predlog za izvoz jednog dela kontingenta pšenice u vidu brašna dali u leto 1936 baš mi. Najnadležniji odgovorni činilac naše trgovinske politike izjavio nam je da je u tom smislu dato uputstvo našim članovima iugoslovensko-nemačkog privrednog odbora pre zasedanja u Dubrovniku. Nadležne članove i eksperte toga odbora umolili smo pismeno i usmeno da se zauzmu da se alternativni kontingent od 5.000 vagona pšenice ili kukuruza izveze u vidu brašna. Tako smo pre. odlaska u Dubrovnik usmeno ı pismeno pod našim brojem 9109 umolili i g. gen. direktora