Народно благостање

Страна 262 НАРОДНО Prizađa' koji je našu tezu sa puno razumevanja prihvatio pošto nam je već s jeseni 1934, kada ie primio: današniu dužnost, izjavio da ie izvoz brašna kao prerađevine opravdan zahtev кон svaki normalan čovek treba da pomaže.

O Nje tačno Vaše :tvrđenje da se ovo udruženje bavi komerčijalnim poslovima i da ie krivo za navodno loš Kkvali“tet: brašna izvezenog u Holandiju. Naprotiv istina je da se ovo: udruženje nije bavilo i ne bavi komercijalnim poslovima te da ne bi „moglo biti ni krivo za eveniualno loš kvalitet brašna. Medutim istina je:da u Holandiju nije izvezeno 'brašno lošeg kvaliteta a hajmanje nekim učestvovanjem' OVOZ udruženja. Istina je da nije učinjen nikakav prigovor kvali: tetu po zaključcima. Pošto nismo dobili odgovora u zemlji, када: је; Какуо, čije i koliko izvezeno brašna u Holandiju kome je :Drigovoreno zbog kvaliteta, koji ne odgovara Zaključku, morali smo: se 18-1H-1938 obratiti iednoj nadležnoj službenoj ustanovi za kontrolu · holandskog uvoza brašna >Nederlandše Melcentrale« u Hagu. Ova svojim odgovorom od 22-HI-1938 izjavljuje da znatnijeg otstupanja od zaključenih kvalitetnih uslova nije bilo, nero. da holandski pekari nemaju nitakva iskustva sa našim brašnom. Usled ioga je dicektor te centrale g. H. M. Abraham na probama koje su mu pokazane utvrdio da je jedan pekar iz jugoslovenskog brašna ispekao dobar hleb a drugi je iz istog brašna pekao hleb koji se u Holandiji ne može prodavati.

Nije tačno Vaše tvrđenje da čitaoci mogu sami da sude. Naprotiv istina je da čitaoci ne mogu da sude jer ste Vi skra'ćivali naše odgovore koje ste obiavili u Vašim ovogodišnjim 'brojevima 3111 na str. 37 i 166 i time: sprečili da dođe do izražaja smisao našeg stanovišta bez kojeg se ne može stvarati· sud. Iz poslednieg našeg odgovora koji ste delimično obidvili u br. 11 •od 12-Ii-i938 na strani 166, izostavili ste naprimer sledeće: »Vašem zakliučku može se zameriti da iednostrano završavate diskusiju sa nagoveštenjem o nekim novim težnjama udruženia koje su privatno-privrednog a ne nacionalno-ekonomskog karaktera. Izvolite na megdan ali da favnopravno. raspravliamo u Vašem listu. Nemamo mi namere da. bežinio od odgovornosti za svoj rad.«

"Маје tačno ni Vaše ivrđenje' a u našem pismu od 3-IIl1938 priznaiemo da su nadležni zbog holandskog izvoza bili prinuđeni da uzmu u proučavanje pitanie kontrole brašna za IZVOZ. . ·

Iz zajedničke sednice uprave i nadzornog odbora Udruženia mlinske industrije u Beogradu .održane 26 marta 1938 god.

евааањеааинен тим викарни eepEy x za KN GTO areal а i iy SEE" Нормална је појава да у го

дини доброј по пољопривреду као што је била 1987 це: не земљишта скачу, не толиLI "ко с тога што расте рента, НЕ шиши сго што се смањује понуда. Према томе: није потребан никакав нарочити коментар вести о трговини земљиштем у околини Срем. Митровице, коју је донео „Привредни преглед“ од 26-Ш1 о. г. Цене за јутро, које су се некад пењале на 25—30 хиљ. динара биле су у току депресије пале на 6—8 хиљ. а за прворазредну земљу цена је сада до 18 хиљада. | Али У тој вести има једна контрадикција због које се морамо ипак забавити питањем. Каже се да земље на продају има врло мало, јер се сељак врло нерадо растаје од ње и да су ценс зато: врло високе. Одмах затим каже се да су грунтовни уреди претрпани пословима око преноса некретнина. То се никако не слаже једно с другим. Пошто ме. плаћа дугове сељак нема. потребе за новцем коју не би могао подмирити:иродајом. својих производа. Ми ке може-

Потребна је најхитнија анкета о трговини земљиштем код нас

БЛАГОСТАЊЕ Врт. мо да проверимо ову вест, али она би се врло лако дала проверити, преко грунтовних уреда. | |

Други један моменат указује да је те преко потребно. У вести се каже да земљу купују напреднији сељаци, који се баве сточарством н пчеларством, дакле они који преко целе године продају у граду своје пронзводе. То је још разумљиво. Али главви купци су грађани. i

Ако- је то танно; онда идемо у сусрет далеко тежој ситуацији по питању поседа земљишта него што је сада“ шња. Пре кратког времена дат је широк публицитет подацима о поседу код нас из ког излазни да смо ми земља лилипутанског поседа. Потребно је да се одмах поведе анкета која би имала да утврди да ли сељак продаје у вебој мери земљу, и ако је тачно, који су мотиви и ко купује.

Ако купује богатији сељак, то је још на линији развоја пољопривреде. Ако купује грађанин, не чини то да би обрадио земљу, него да је да под аренду. Стварали би се врло тешки односи у пољопривреди, а повећао би се број оних којима би требало помоћи. Наметнуло би нам се да спроводимо другу аграрну реформу. Док је прва била спроведена под паролом: земља оном ко је обрађује, друга

би се спроводила са задатком да се сељаку да земља. А.

то није више једноставно. И да не би, пропуштајући да сад учинимо нешто 32 очување сељачког поседа, морали касније подноснти веће жртве, треба да већ сад знамо каква је ситуација и шта се може учинити.

мина пе ms sE „Narodno blagostanje« je u br. 35 od 29 avgusta 1936 donelo članak o strukturi stanovništva naše zemlje po zanimanju. Hio je to težak zadatak, jer su nedostajale novije statistike. Najbliži direktni podaci po toj materiji notirali su iz popisa stanovništva od 1991 god. Znajući da se statistika, stara 15 godina, ne može uzeti kao ie-

Broi trgovaca i trgovačkih radnji

E O

dini OsnOV nOVOZ izračunavanja, mi smo kombinacijama га--

znih podataka i računom verovatnoće izradili profesionalnu strukturu Jugoslavije u sadašnjici. Za trgovinu je data sledeća tablica:

samostalnih trgovaca i ugostitelja 125.000

od njih izdržavanih lica 275.000 pomoćnog osoblia (trgovina u užem

smislu i ugostitelistvo) 73.500

od njeg izdržavana lica 29.000

Ukupno 495.000

lica ili 3,3%/0 ukupnog broja stanovništva. Ovai je rezultat osporavan, naravno bez ikakve broine podrške. Prebacivanp mu je da je suviše nizak.

Ovih dana je izišao Statistički godišniak za 1996 god. koji je obogaćen čitavim nizom novih podataka. Između ostalog dat je i popis stanovništva po glavnom zanimanju iz 1931 god., taj tako dragoceni podatak, koji nam je tada nedostaiao. Iz njega se vidi da ie u 1931 god. od trgovine Živelo u svemu 349,4 hiliade lica a od ugostitelistva 113,1 hiljada, šte ukupno čini 455,5 hiliada. Ako ovoj cifri dodamo povećanje u toku idućih 5 god., vidimo da su naši računi bili savršeno tačni. No ne samo ukupna cifra, nego i odnos izdržavanih lica i onih koji zarađuju (bilo kao. samostalni bilo kao nesamostalni), poklapa se sa našim podacima (198,5 hiliada oni koji zarađuju i 297 hiljada izdržavanih prema 206,93 ПГ koji zarađuju i 249,92 hiljada izdržavanih).

U pyocentima mi smo broji lica koja žive od Ма ocenili за 8,93% u 1936 god., dok za 1931 on: ne iznosi n, (0liko, već svega 3,196, što znači da smo u pet narednih Ро dina razvitka Rkoncedirali kod trgovine ne - “зато apsolutni nego i relatiyni: porast od 0,20/0 - - OI a