Народно благостање

e a ONU а

И. јуни 1938.

— Министар финансија С.А.Д. демантовао је гласове да влада намерава девалвирати долар повишењем цене злата изнад 35 долара за 1 унцу. Садашње стање америчке спољне трговине је, по изјави његовој, повољно и не захтева такву меру. |

— Поштанска штедионица извештава, да су улози по чековним рачунима износили крајем маја 1,83 мил. дин. према 1,798 мил. у априлу. Промет по чековним рачунима био је 7,651 мил. дин, од тога без готовине 54.340). Улози по штедним књижицама смањили су се за 58 мил. дин. на 1,296 мил. дин.

— Poslednji izveštai čehoslovačke Narodne banke za mesec maji pokazuje porast opticaja novčanica na skoro &8 milijardi Kč i sitnog novca na 1914 Kč prema 1024 mil. Ке u isto vreme prošle godine. Zlatno pokriće smanjilo se od 41,6% u maju 1937 na 32,5/. koncem maja 0. 2.

— Argentinska vlada odlučila je da pooštri kontrolu nad emisijama zajmova u zemlji. Zbog toga je stvorila plan ро kome se ove godine može u zemlji emitovati zaimova u iznosu od najviše 150 mil. pezosa. Od toga može država iskoristiti 60 mil., pokrajine 40 mil. a za ostalih 50 mil. ovlaštena je Narodna hipotekarna banka da izda 4%5 obligacije. Da bi po ugledu na London, stvorila domaće novčano tržište za kratkoročne kredite, vlada ie rešila da blagajnički bonovi ne glase više na ime, nego na donosioca. Na taj način misli da stvori papir od velike likvidnosti koji se može brzo геalizovati. Prva javna licitacija ovih bonova sa rokom od 15 dana do 1 godine bila je 20 maja o. g. ! па пјој је тогао učestvovati svako ko je kupio bonova u vrednosti od naimanie 40.000 pezosa.

САОБРАЋАЈ

— Слободно пристаниште у Чепелу крај Будимпеште отворило је заступништво у Београду. Његов главни циљ ће бити испитивање могућности за јаче учешће наше земље у транспортном промету пристаништа у Чепелу.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Senat Sjedinjenih američkih država izglasao je 7аkonski predlog za pomoć nezaposlenim i industriji, povisivši sumu kredita za 600 mil. dol. na 3723 mil.

— U Čehoslovačkoj za prvih 5 meseci o. g. utrošeno je na javne radove 8390,7 mil. Kč. Najviše ie izdato na gradnju i opravku cesfi i to oko 25 mil. Kč.

ТУРИЗАМ

— Према новом наређењу министарства финансија италијанске банке могу дати највише 5000 лира девиза за групна путовања у иностранство без претходног одобрења. Досада је било допуштено 10.000 лира.

— Од првог октобра 1937 до 31 марта о. г. 916 важних туристичких места у Немачкој (без Аустрије) имало је 8,16 мил. посетилаца са 23,60 милиона проведених ноћи т. ј. за 9 односно 10% више него у зими 1936/37. Од тога отпада на странце 496.812 или за 2% више него претходне зиме али се број коначења смањио за 2% на свега 1,56 мил. То се смањење објашњава благом зимом, што је имало за последицу опадање броја посетилаца места за зимски

спорт. ШТРАЈКОВИ

— Према извештају Радничке коморе у Београду од 1 јуна 1931 до 31 децембра 1935 било је на њеној терито-

рији 25 штрајка са 8.189 радника и 14 тарифних покрета са'

654 радника. Од тога је било 57 покрета и штрајкова са 8.251 радником повољно завршено а 9 са 592 радника пропало. По струкама највише штрајкова и тарифских покре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 379

и у кожарској 14 са 582 радника. У времену од 1 јануара 1936 до 31 маја 1937 број штрајкова и покрета се удвостру“ чио на 101 штрајк са 28.858 радника и 35 покрета са 3.789 радника. Повољно се завршило 123 са 31.308 радника, 12 пропало са 1.319 радника а 1 је био у току са 20 радника. Највећи број штрајкова и покрета је био у грађевинској струци и то 21 за 16.580 радника, кожарској 23 са 1.197 радника, кројачкој 23 са 1.888 радника и дрводељској 16 са 2.044 радника.

— Између женско-кројачких радника и мајстора у Загребу закључен је колективни уговор, који предвиђа повишење награде за 10%, ако она у недељи не прелази 300 дин. односно 5/о ако је зарада већа од 300 дин. За новоослобођене раднице утврђена је минимеглна недељна награда од 110. Ако оне зараде до 200 дин. добиће повишицу од 10%, а преко тога до #00 дин. 59. Прековремени рад се плаћа за 50%, а празници за 100% више. Радно време је утврђено са 54 часа недељно, односно 48 часова у оним радњама где је то већ уведено, или где то Закон о радњама предвиђа.

КОЊУНКТУРА

— Prema najnovijim podacima Ureda za osiguranj: radnika tržište rada u Švedskoj se u aprilu o. 2. popravilo. Na 100 slobodnih mesta dolazilo je 157 ponude radne sn/,ge prema 162 u martu o. g. Broi nezaposlenih koji primaju 'potporu iznosio je koncem aprila o. g. 16.000 prema 19.000 koncem marta i 22.000 koncem aprila 1937. У

— Prema zvaničnim podacima broi zaposlenih u industrili Australije bio je koncem marta o. g. za 7,1" veći nego 1937. U detalinoj trgovini povećanje iznosi 3,92%.

— Broi nezaposlenih u Čehoslovačkoj koncem maja o. EZ. iznosio je 285.000 prema 360.000” koncem aprila o. g., ti. smanjio se za 75.000.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Трговачки регистар

„Даница“ д. д. за кемијске производе у Копривници, упис промене чл. 7 и 16 друштвених правила. — Југославенско индустријско и трговинско дљд. у Загребу, упис чланова управног одбора глг.: д-ра Лохерта Јосипа, Ковача Ивана, д-ра Чока Ивана и Марића Николе. — Југословенска текстилна творница Браћа Холцнер д. д., Загреб упис промене члана 7 друштвених правила. — „Метал. ад. У Београду, упис члана управног одбора г. Стефановића Живка. — „Путник“ друштво за саобраћај путника и туриста у Краљевини Југославији ад. у Београду, упис члана управног одбора г. Цугмуса Јосипа. — Банатско електрично друштво у Панчеву, упис чланова управног одбора гљг.: Викстрема Олафа и Орсиниа Емила.

Зборови акционарских друштава

11 јуна — Југословенска банка д. д., Загреб (редован). 17 јуна — Прва југословенска творница вагона, стројева и мостова дед., Славонски Брод (редован). — Прво хрватско-славонско дионичарско друштво за индустрију шећера у Осијеку (редован).

18 јуна — Међумурско петролејско д. д. у Селници (редован). — Рударска удружба Раки-Глобоко, Селница, п. Мурско Средиште (редован). — Беочинска фабрика цемента ад. у Беочиду (редован).

21 јуна — Старокањишка прва парна стругара и парни млин д. д. у Старој Кањижи (редован).

23 јуна — „Далмација' дионичко друштво за творе-

та било је у грађевинској струци и то 17 са 2225 радника ње цемента портланд, Каштел Сућурац (редован).