Народно благостање

Страна 380

25 јуна — Шумско индустријско предузеће „Шипад“ а. д., Сарајево (редован).

26 јуна — Српско акционарско рударско и топионичко индустријско друштво „Сартид“, Београд (редован).

27 јуна — Рекорд Ердеш ад. за трговину и индустрију у Новом Саду (редован)

39 јуна — Раљска фабрика цемента ад. у Београду (редован).

BIBLIOGRAFIJA

Jovan Radulović, v. por. kontr. i Atanasije Janaćković, poreznik: Dođatak uz takseni zbornik sa komentarom. 1938. Beograd. G. Kon, 1021—1128.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

РАЗНО

— Чехословачко министарство трговине и индустрије израдило је нови закон о државном јемству за хотелски кредит од 50 мил. кч. који би се употребио за градњу нових или преправку старих хотела. Јемство државе може се дати за 90%/' одобреног кредита, али обавеза плаћања за државу настаје тек онда, кад је дужник у заостатку са плаћањем и то, 60 дана после примљене опомене. Претноставка за давање државног јемства је да хотелијер може сопственим средствима да подмири барем 359 трошкова и да се дуг плати за 25 година код градње а 10 година код набавке инвентара. .

— 3a директора Међународног бироа рада у Женеви изабран је Американац Џон Винант.

KK A

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31 MAJA 1938 GOD.

Kao i u prethodnim mesecima tako je i u maju bilo potrebno prilično povećanje opticaja za ultimo, i to za 151,5 mil. (na 5.984,9 mil. din.). U odgovarajućoj meri smanjene

Стање Народне банке (у мил. дин.)

ЗИД 310. ХИ | 51. ХИ | 2221 | 2257 || згу АКТИВА 1934 | 1935 | 1937 1938 1938 Подлога

зл. у касама и на стр. 1784.6

злато у касама — — 1336,9) 1701,6| 18004! 1808,2

злато на страни — — 94,6 15: 265) 195 новч. у страној монети| 00.3 60] — — девизе — — = = — 1205). 327). R_i па

Укупно — || 1905.5| 1464.3) 1709,1| 1826,9) 1827.7

Девизе које не улазе у подлогу — — — — — || 1044) 331,.6! 439.9| 363,3| 3496 Кован новац:

у никлу и сребру — —| 206.1| 329.9| 359,5| 450,7| 4338

Зајмови; на менице — — — — || 1528.8| 1523,0| 1431.9| 1310,3) 1310,5

на хартије од вреди. — || 2351! 2583) 272.7] 244,3| 239,6 Укупно — || 1763.9) 1781.3| 1704 6| 1554,6| 1550, 1 1

3.9 с. 49,4: 201.3| 209.8 209,8

Хартије од вредности —

Ранији аванси држави — || !686,6] 1670.6| +638,4| 1640 8] 1640,8 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — || 600.0| 600.0| 600.0| 600,0| 600,0 Вредности рез, фонда — || 106:4! 119.0| 166.8| 200,3! 201,9

Вредности ост, фондова| 12.0) 11.8} 29,6) 35,4 35,4

Непокретности, завод за израду новч. и намештај || 153.5| 154.0| 160.1| 175,5|] 175,8

Разна актива — — — — || 276.4! 464.4) 2030.6) 2267,1) 2264,4 ПАСИВА

Капитал — — — — — 180.0) 180,0| 180.0) 180,0| 180,0

Резервни фонд — — — || 112.4! 133.3! 1994) 2021! 202,0

Остали фондови — — — | 20.5 27.4 340) 354) 35,4

Новчартице у оптицају — 43839 4890,0| 5834 1| 5833,4 5984,9

Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 6.9 7,4, 39.0) 72,8} 18,6

жиро-рачуни — — — 531,9 689.7| 1390.6) 1547,2 | 1379.6 разни рачуни — — — 327.0! 688.6) 1029.0! 1047,1! 1104,8 Укупно - || 865.9) :385,7| 2458,6| 2667,1| 2503,0

Обавезе са роком — — || 952,9| 193.4] 500 50,0) 500 Разна пасива — — — — || 316.4! 166.6| 283.9] 356,9| 333,8

Оптицај и обав. по виђ.||5249,8| 6275.1| 8292 6) 8500,5 | 8487,9 Укуп. подл. -- 28,59) прим, || — |1881'6) 2196,1| 2347.6| 2348,5 Злато у кас. са 28.509 оприм. || — | 1717,9| 2186,5| 2313,5| 2323,5 покриће — — — — — — |2998%,2648 ,|2761%,27o60/o покриће златом у касама || — |2737% |2636' |2721%|27370,0

su obaveze po viđenju za 164,1 mil. na 2.503 mil. din. Među njima najjači je bio pad žiro računa za 167,7 mil. din., zatim potraživanje države za 54,4 mil. na 18,6 mil. Razni računi su

КТУРА

nasuprot tome porasli za 57,7 mil. na 1.104,8 mil. din. Klirinzi po kojima smo pasivni smaniili su se. Odgovarajuća Dozicija, razna pasiva, pala je za 23,1 mil. din. Porast opticaja bio bi veći, da nije jedan deo isplata vršen Коуапип поуcem, kao što pokazuje smanjenje njegovog štoka Za, 17. Inil. na 433,8 mil. din. Devize koje ne ulaze u podlogu smahjile su se za 13,7 mil. din. na 349,6 mil. dinara.

Razna alttiva se smanjila za 3,3 mil. din. na 2.264,4. mil., što odgovara skoro potpuno 928,5% primu, koji je u raznoj aktivi. Iz zlata na strani preneseno je 7 mil. din. u zlato u kasama, koje se povećalo osim toga za još 800.000 din. na 1.808,2 mil. din. Zlato na strani iznosi posle gornjeg smanjenja 19,5 mil. din. Ukupna zlatna podloga je 1.827,6 mil. din., sa 28,59/0 prima 92.348,5 mil. din. Zaimovi po eskontu su stabilni (1.310 mil. din.), što već davno nije bio slučaj, a oni na zaloge su se smanjili za 4,7. mil. na 239,6 mil. din. Pošto su se obaveze po viđenju u jačoj meri smanjile, nego Što je novčanični ODticaj povećan, zbir opticaja i obaveza po viđenju manji je Za 19,6 mil. din., za koliko smanjenje obaveze po. viđenju prelazi porast opticaja. To se samo izuzetno dešava. Kvota pokrića je nešto porasla.

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 3 do 9-V} 1938

EFEKTNO TRŽIŠTE

Ako bismo hteli pošto-poto da pronađemo tendenciju u razviću kurseva na efektnom tržištu u izveštajnoj nedelji, onda bismo morali reći da je ona bila malo ala bes. Mi smo nebrojeno puta istakli, da je berza dinamična, da se ona ne može uopšte zamisliti statično, da se figurativno može pre da zamisli kao ptica u letu, kao aparat koji neprestano Vibrira. Bez toga berza ne bi uopšte mogla opstati. Staro je iskustvo da stabilnost kurseva umrtvljuje berzu, a na duže vreme čini je čak nepotrebnom. Na što će berza kad se zna unapred pošto bi se roba mogla kupiti i prodati? Berza je zato tu da što više niveliše kurseve; a kad su kursevi nivelisani i stabilni onda je berza bespredmetna. Mi se malo duže bavimo ovim pitanjem zbog toga, što pomalo strahujemo da jugoslavensko efektno tržište ne uđe u tu kritičnu fazu apsolutno stabilnih kurseva, pri čemu, pod stabilnošću, razumemo i mogućnost fluktuacije, ali ne više nego za jednu tačku. Pri tako malim fluktuacijama za trgovinu nema hleba. Treba se čuvati toga da kusrevi zaplove u potpuno tihe vode. Ne samo zbog berze, jer na kraju krajeva može se biti i bez berze kad narodna privreda nema potrebe za njom, već zbog